Bolonja četiri puta gledala Ilića, do leta će ga spremati, a onda lansirati

Nedelja je poslednji dan Mihajla Ilića u Beogradu. Već tokom ponedeljka seli se u Italiju, gde će nastaviti sportski razvoj i, bude li prema projekcijama, nastaviti da kuca na vrata državnog tima kao što je činio u dresu Partizana, zasluživši poziv Dragana Stojkovića. Još pre nego što ga je glavnokomandujući reprezentacije primetio – a to je prava retkost kad su u pitanju talenti Mozzart Bet Superlige – talentovani štoper je odavao utisak momka sposobonog da izgradi karijeru za poštovanje.

Tek je na početku, međutim, odabir sredine i lige sugeriše da je povukao dobar potez. Jer, ko ode u Seriji A retko se iz nje vraća. Može da menja klubove ili da se zadrži u istom, što potvrđuje da srpski defanzivci uspevaju na Čizmi. Tako je bilo i sa prethodnim štoperom Partizana transferisanom u Kalčo, te nije mali broj onih koji smatraju da bi momak iz Jagodine mogao putem Nikole Milenkovića. Uz napomenu da je izabrao sredinu koja je još strpljivija od Firence.

Tokom ponedeljka će Ilić biti podvrgnut lekarskim pregledima u Bolonji, posle čega će biti predstavljen navijačima kao pojačanje vredno čekanja. Potpisaće ugovor na četiri i po godine, od kojih bi početni period trebalo da bude posvećen upoznavanju sa stilom igre ekipe Tijaga Mote, zahtevima fudbala u jednoj od „liga petice“ i pokušaju da se što bolje pozicionira u očima stručnog štaba. U ovom trenutku Bolonja ima petoricu štopera na raspolaganju, ali suštinski jednog manje, jer je Adama Sumaoro na bolovanju od maja 2023. i njegov povratak na teren je neizvestan, a i kad se bude vratio ne može da računa na bogzna kakav status, jer ugovor Francuza ističe završetkom sezone. To ostavlja Moti Sama Beukemu, Hoakina Sosu, Rikarda Kalafiorija i Đona Lukumija. Samo je prvi dešnjak, dok su preostala trojica levonogi, što znači da će Ilić biti druga opcija na mestu desnog štopera.

Prema planu sportskog direktora Marka di Vaja i trenera Tijaga Mote, Bolonja će iskoristiti prvu polovinu godine da nauči Mihajla Ilića kako da se pozicionira, ponaša i „čita“ igru u ligi zahtevnijoj od srpske. Mentor na terenu će mu biti Beukema, Holanđanin doveden minulog leta. U tom periodu će možda, ako okolnosti budu dozvoljavale, odigrati poneki minut u manje bitinim susretima, ali je plan da tek početkom naredne sezone dobije veću minutažu. Zasad možda nije realno da ugrozi bivšeg člana AZ Alkmara, mada bi možda moglo da se očekuje da ga nasledi kad Bolonja bude odlučila da unovči njegove dobre partije. Ili da, eventualno, „ukrade“ neki minut preostalim levonogim fudbalerima, jer je bilo slučajeva kad je dejstovao na tom delu terena u dresu crno-belih.

Agent Uroš Jakovljević i generalni direktor Partizana, Miloš Vazura, sa predsednikom Bolonje, Klaudijom Fenućijem i sportskim direktorom Markom Di Vajom i Vladom Borozanom

Baš ta sposobnost da se pojavi na obe centralne pozicije ispred golmana svidela se Di Vaju i tehničkom direktoru Đovaniju Startoriju. Njih dvojica su, zajedno sa saradnicima, minulih meseci pratili razvoj Mihajla Ilića i odlučili da ga kupe. Presudne su bili izveštaji sa četiri utakmice kad je italijanski klub imao uživo skaute na susretima na kojima je Ilić bio akter. Prvi put se to desilo u Subotici kad je ak postigao gol, ali mu je poništen zbog ofsajda; zatim na dramatičnom susretu sa Čukaričkim kad je upravo njegov pogodak doneo ekipi Igora Duljaja trijumf u nadoknadi; bili su i u Bačkoj Topoli, u želji da se uvere kako deluje naspram mladih Engleza, te iako su Orlići utakmicu kvalifikacija za Prvenstvo Evrope glatko izgubili (0:3) utisak o Mihajlovim mogućnostima ih je naterao da ga isprate i na večitom derbiju. Baš na najvećoj utakmici srpskog fudbala, kad su preko puta bili prvotimci Crvene zvezde, Ilić je odigrao sjajno i to je definitivno presudilo da ga Bolonja angažuje.

I dobro plati. Dala je 4.500.000 evra za momka iz Srbije, posle nepunih dana igranja za prvi tim. A opet, znala je šta kupuje, jer je Partizan izgradio brend poslednjih godina što se tiče defanzivaca, lansirajući igrače kao što su Nikola Milenković i Strahinja Pavlović, sada reprezentativci Srbije. U prvoj godini plata doskorašnjeg štopera Partizana će biti 600.000 evra, što je samo malo manje od aktulenih defanzivaca Bolonje. Sumaoro i Lukumi zarađuju po 800.000 evra, tako da je Ilić u sličnom platnom razredu. Brzo bi mogao da napreduje, naročito ako dobije šansu.

Što je i logično, ako se zna uspon Bolonje u poslednje dve sezone. Najviše zahvaljujući tehničkom direktoru Đovaniju Startoriju, koji je stigao u leto 2022, posle čega je i krenuo da menja klub sa stadiona „Renato Dal’Ara“. Startori je ranije podigao Kjevo do evropskog nivoa, isto učinio sa Atalantom, sad želi potvrdu na još jednoj adresi. I to tako što angažuje fudbalere koji drugima prolaze ispod radara i(li) su sa destinacija koja nisu baš (bile) privlačne Italijanima, kao što su Škotska ili Holandija. Sad i Srbija.

Tu do izražaja dolazi trenerska ruka Tijaga Mote, koji je dobio mogućnost da tim prema svom nahođenju. Taj tim izgleda dobro, predstalja prijatno iznenađenje Serije A, a stil bivšeg fudbalera Intera i PSŽ-a bi mogao da odgovara Iliću, jer se zasniva na posedu lopte, izgradnji akcija iz poslednje linije, gde se akcenat posebno stavlja na uloge štopera. Ako je u Partizanu za samo 32 utakmice stigao do Italije, onda deluje logično da na teritoriji koja najbolje na planeti oblikuje defanzivce dodatno napreduje.