Bolje sprečiti nego lečiti: Vojvodini hitno potrebna promena

/Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada/

Ko je kriv - uprava, trener, igrači, sasvim je nebitno. Jer dok se navijači vrte u ovom začaranom krugu, pokušavajući da upere prst u one koji snose najveću odgovornost za slabe partije Vojvodine, Lale ponovo tonu u prosečnost. Još uvek se pad u formi i samoj igri nije ekvivalentno odrazio i na tabelu, ali zar treba čekati da Stara dama i rezultatski potone da bi se desile promene?

Neobjašnjivo je da se drugu utakmicu zaredom na Karađorđu, crveno-beli ne pojave u prvih sat vremena i da onda u poslednjih pola sata rezervisti spasavaju šta se spasiti može. Protiv Čuke su to bila sva tri boda, protiv Železničara samo jedan. Ono što zabrinjava jeste činjenica da je identičan scenario novosadska publika gledala u više navrata prošle sezone. Između dva pomenuta meča kod kuće dogodio se i prvi poraz u sezoni, kada ih je Novi Pazar s lakoćom "ohladio" na gostovanju sa kojeg su se Novosađani prethodnih godina uglavnom vraćali sa rutinska tri boda. Ali, za Vojvodinu više nema rutine – pobeda se ne podrazumeva ni protiv jednog rivala. Bilo kod kuće, bilo na strani.

Problemi postoje, oni su evidentni i neće se rešiti preko noći. Dokaz je prethodna sezona, u kojoj je Voša imala ogromnih oscilacija i koju je na kraju završila razočarana. Iako je početak ove takmičarske godine bio iznad očekivanja za ekipu Miroslava Tanjge, nakon 23. avgusta i pobede u Novom Sadu protiv TSC-a, novosadski kolektiv je u padu. Od tada je Vojvodina osvojila pet bodova u četiri meča, što je moglo da zavara javnost da je situacija pod kontrolom, ali svako ko je gledao prvo poluvreme susreta sa Pančevcima, video je da nije. Daleko od toga.

Od 11 igrača na terenu u prvom poluvremenu, jasno je da su bar sedmorica van forme. Najskuplja pojačanja, Kufre Eta i Milutin Vidosavljević, nisu opravdali očekivanja. Od 21-godišnjeg Kamerunca i moglo se očekivati da će imati oscilacije u igri dok se privikava na novu sredinu i srpski fudbal, ali od nekadašnjeg kapitena Radničkog iz Kragujevca se očekivao instant učinak. Umesto toga, protiv Dizelke je tri puta "zaboravio" loptu u pokušaju da povede kontru. Dok se kapitalci čekaju da prorade, rezervisti s klupe osvajaju bodove u finišu utakmica, da bi već u narednom kolu bili starteri, pa podbacili. I tako u krug. Utisak je da stručni štab Vojvodine i dalje traga za idealnom postavom, iako je odigrano već 10 kola.

Na sve to i bonusi zadaju određene glavobolje Miroslavu Tanjgi, jer je činjenica da Vojvodina ima bolje fudbalere na obe pozicije u timu koje mogu da pokriju igrači mlađi od 22 godine. Sinoć se instant asistencijom po ulasku u igru, a zatim i konstantnim pretnjama po gol Pančevaca, kao potencijalno rešenje ovog problema nametnuo mladi Milan Kolarević, ali uzorak od pola sata je isuviše mali da bi mogao da se izvede definitivan zaključak o spremnosti nekadašnjeg napadača Voždovca. Uzimajući u obzir da u sledećem kolu Vojvodina gostuje u Beogradu protiv Partizana, derbi meč bi možda bio i prevelik zalogaj, odnosno kontrausluga levom krilu željnom dokazivanja. Jer bi se svaki lošiji potez automatski našao pod lupom, zbog veličine pozornice.

Jedina konstanta u ovosezonskom timu Vojvodine je golman Dragan Rosić. Slična situacija, gde su čuvari mreže bili najbolji igrači ekipe je bila i tokom većeg dela prošle sezone. Tada su se na golu rotirali Rosić i Gočmanac i u nekoliko navrata spasli Novosađane, pa možda i istorijske bruke i ispadanja u plej-aut.

Sada, nakon trećine tekuće sezone, Vojvodina se nalazi daleko iznad plej-of crte, na trećoj poziciji, ali Lale neće još dugo tu ostati ukoliko se nešto ne promeni. Ili, barem svesno ne krene u tom pravcu da nešto mora da se menja. Bodovi protiv Čukaričkog, pa i bod protiv Železničara mogu da budu i kontraproduktivni po novosadski kolektiv ukoliko, umesto da popale crvene lampice, ponovo dovedu situaciju u klubu u stanje "mirne Bačke". Jer jedno je biti svestan da imaš toliko kvalitetan roster, da klupa može za pola sata da ti okrene tok utakmice u potpunosti naglavačke, a drugo je sedeti skrštenih ruku i nadati se da već protiv Partizana ne dobiješ tri komada dok se ekipa ne probudi. Ove apmlitude i neorganizovanost u igri neodoljivo podsećaju na onu Vošu iz prošle sezone, od čijeg delovanja su se već toliko puta kategorički ogradili i igrači, stručni štab i uprava.