Boem u kopačkama Zoran Riznić: Ljupko me je dvaput spasao, treći put nije mogao

Video snimci Džeka Griliša pre dve godine na kojima uz alkohol danima proslavlja osvajanje Lige šampiona sa Mančester Sitijem bili su hit na društvenim mrežama. Baš kao i opušteno izdanje srpskih košarkaša tokom dodele medalja na Olimpijskim igrama u Parizu.

Nismo navikli da među današnjim profesionalnim sportistima ima i onih koji iskaču iz šablona po pitanju ponašanja. Stvari su se promenile u odnosu na ranije godine, danas je teško biti na vrhunskom nivou ako si ljubitelj dobre kapljice ili "zidarca". Nekada je bilo mnogo više boema u kopačkama koji su mogli i da potegnu i da odigraju sjajno. Jedan od njih je Zoran Riznić.

Osvajač duple krune sa Crvenom zvezdom u sezoni 1994/95 posle nekoliko godina fudbalskog školovanja u mlađim kategorijama iz Ljutice Bogdana na veliku scenu je zakorao kao igrač Mačve iz rodnog Šapc. Najveći deo karijere proveo je u beogradskom Radu, a najveći uspeh ostvario noseći crveno-beli dres. U inostranstvu je igrao u Grčkoj, za OFI sa Krita i Larisu. Mnogo ispod potencijala koji je pokazivao.

Zašto se nije duže zadržao u Crvenoj zvezdi i napravio veću karijeru nego što je bila, Zoran Riznić otvoreno je pričao u intervjuu za Glas Srpske.

Na Marakanu je došao kao 12-godišnjak.
"Ostao sam do 1984. Sa 17 godina sam napustio mlađe kategorije Zvezde. Toma Milićević me je otpisao. Ne ljutim se. Trenirali su me i Vladica Popović i Šeki (Dragoslav Šekularac), ali i Milovan Đorić...Kad me je jednom povukao za zuluf, a ja dete, zamrzio sam ga tada. Vladica je svako jutro na trening dolazio obrijan, mirišljav...za primer. Znao je sesti i sa svima ponaosob pričati. Vladica je vodio računa i o našim ocenama. Zvezda je imala svoje nastavnike koji su sa nama radili, vežbali", priseća se nekadašnji vezista.

U Crvenu zvezdu Riznić se vratio 1994, kao već formiran igrač.
"Išao sam sa čuvenim trenerom Banetom Smiljanićem, ocem Milana Lole Smiljanića kod Džaje (Dragan Džajić) i Cveleta (Vladimir Cvetković) u kancelariju. Pitaju oni mene: 'Koliko bi ti tražio Rizna za godinu dana, da se malo 'švrćkaš'' Ja zaokružio cifru i lupio. Kaže mi Cvele: 'Ajde ti dođi popodne, daćemo ti pola, a za drugo pola ćemo videti'. Kažem ja: 'Ajde, može'. Dolazim posle, sede oni i kaže Cvele: 'Rizna, ima jedan problem'. A ja mislio da sam već potpisao i da sam došao samo po pare. Rekoh, i ako me iz***u, Zvezda je to. Pisaće da sam igrao u Zvezdi. Nego ja ih pitam: 'Kakav problem'. Pogledam kad ono 50.000 tadašnjih nemačkih maraka, umesto 100.000 koliko sam tražio. Ma, trebao sam ja i '92. doći u Zvezdu. Živa (Milan Živadinović) me je isto želeo, ali ovi iz Rada su zatezali. Tek 1994. se poklopilo sve, kad mi je istekao ugovor sa Radom".

Na povratku u Zvezdi insistirao je Ljupko Petrović, a upravo ga se slavni trener kasnije i odrekao. Priznaje Riznić da ga je pre toga dvaput spasao, ali treći put je izgubio strpljenje za njegovu ljubav prema pivu.
"Priča ide ovako: jedno prepodne bio je trening na pomoćnom i trebalo je da idemo za Suboticu. Bili smo tu mali Adža, kapiten, Rambo Petković, a bio je tu i Grof Božović, za***vao me je, Bože sačuvaj. Mi u Lučanima na pripremama, on kaže za mene: 'Mi tražili Riznu da nam pošalju, oni nam poslali Tošu (Manojlovića)'. I da se vratim na priču, sad mi tu odemo na piće na Autokomandi i ja naručim jedno pivo. Oni po koka-kolicu, a ja pivo, jedno, drugo, treće...Poslepodne na treningu ja ne mogu ništa... Zvao Ljupko Džaju, ovaj gleda, vidi koliko je sati... Sad, povede mene Ljupko, ipak. Sam sam bio u sobi. Sutradan kaže: 'Ako te bude neko pitao šta se dešava, reci da imaš problem sa leđima'. Kao da me je izmalerisao, ja i danas imam problem sa leđima, znalo mi se desiti da se ukočim i ne mogu da ustanem iz kreveta. Tad me je prvi put spasao. Završila se utakmica 0:0, kaže Ljupko: 'Vidiš Rizna, da si ti igrao, možda bi pobedili...'. Ljupko je gospodin čovek", ističe jedan od miljenika navijača Crvene zvezde uprkos kratkom mandatu u crveno-belom dresu.

Goran Đorović, Ivan Adžić, Zoran Riznić, Nenad Sakić i Darko Kovačević (©MN Press)

Svestan je Riznić da je sam kriv što nije napravio bolju karijeru.
"Ni na jednog trenera nisam ljut bio nikad. Sve svoje greške sam plaćao sam. Drugi put me je Petrović spasao kad sam bio kod Baneta Smiljanića u restoranu. Kod njega sam stalno 'visio'. Bane je od Ljupka učio zanat, njih dvojica su dobri. U njegov lokal dolazili su kriminalci, Skole, Ćanda... Nikad se nisam krio i nikad nisam namenski išao da se napijem, uvek je to bilo spontano, daj jednu, a gde je jedna, tu je 21... Dolazi Ljupko, ja sedim. Kaže on: 'Ohooo...'. Rekoh: 'Ohooo, šefe, sedite, šta ćete da popijete'. Sedne čovek, ja konobaru: 'Daj ovamo, na moj račun'. On naruči viski, kao i obično... Vidi, voleo je i on da cugne. Progutao je i to".

Treći put kada ga je trener uhvatio, bio je i poslednji kao igrača Crvene zvezde.
"I treći put protiv mog Rada, igramo na Banjici 0:0 i moj odličan drugar, nažalost pokojni Vladan Pašić me zakači, nenamerno i meni sutradan otekne noga. Bio sam dužan da odem u klub na terapiju, međutim, ja opet zaglavim kod Baneta u lokalu. I ne znam što, ja tu počeo da pijem, uzeo neki viski. Inače ga ne pijem, samo pivo. I ja po viskiju i ne odem popodne na terapiju. Dolazim sutradan na stadion, Ljupko me zvao u kancelariju i kaže: 'Rizna, ja ne mogu više, vidi gore sa Džajom, Cveletom. Ne računam na tebe, ne mogu zbog drugih'. Čovek 100 odsto u pravu, nema govora. Počeo ja da se pravdam, krivo mi u p**ku materinu, znam da sam kriv, nema govora: 'Šefe, šta će da misle moji roditelji, je l' dotle došlo...'. Nisam ni otišao kod Džaje, vratio sam se ovde sa suprugom (u Šabac). Na pauzi prvenstva me Džaja ponovo pozvao, da probam opet, da se popravim... Plan je bio da odradim jednu godinu, pa da me prodaju 'preko'. Počeo sam ponovo da treniram, ali se Ljupko držao svoje reči i to je bilo to. Ni najmanje se ne ljutim na njega", iskreno će Zoran Riznić u razgovoru za Glas Srpske.

Kao neko ko je boemski tip, jasno je da Riznić nije ljubitelj današnjeg fudbala.
"Fudbal danas nema veze s mozgom. Budi napucan, nabildovan, ponavljaj se i to je danas fudbal, još kaplje lova, ušli Arapi i to je to... Omrzao sam ovaj fudbal, kao da ga nikad nisam igrao, evo sad sam se iznervirao...".

S obzirom na to da živi u Šapcu, imao je ponudu da se aktivira u Mačvi, ali je i po tom pitanju maksimalno iskren.
"Nisam hteo da vodim klince, jer se kod mene nikad ne zna. Jer kad mi dođe da popijem, ja pijem i onda sutra ne mogu da ustanem. I šta treba, ujutro deca da se pitaju gde je trener, a mene nema. Ma ne dolazi u obzir, ne zanima me. Zvao me je čovek u Mačvu da budem šta hoću - nisam hteo ništa. Zvao me je da nadgledam rad trenera i da mu referišem, nisam ni to hteo... Da nekome zavisi posao od mene, ma jok", jasan je Riznić.