Bodeov Rus prošao put od Marakane do polufinala Lige Evrope, braniće za Norvešku

Pre nepunih devet meseci stajao je Nikita Haikin na golu Bode/Glimta u dvomeču plej-ofa za Ligu šampiona protiv Crvene zvezde u Norveškoj i na "Marakani", kada su mnogi tek tada prvi put čuli ime pomenutog ruskog golmana. Danas, Nikita Haikin stoji na velikoj pozornici — sa Bodeom je dogurao do polufinala Lige Evrope, postavši golman najprijatnijeg iznenađenja sezone u evropskim takmičenjima.

A, sada je 29-godišnjak koji je rođen u Izraelu (gde mu je porodica emigrirala dve godine pre njegovog rođenja) rešio da napravi još jedan veliki zaokret u karijeri: rođeni Rus odlučio je da promeni ono što se kolokvijalno naziva "sportsko državljanstvo" i ubuduće brani za reprezentaciju Norveške!

Haikin, koji je do sada bio mladi reprezentativac Rusije, ali nikada nije dočekao poziv u A tim, rešio je da uzme norveški pasoš i stavi se na raspolaganje selektoru "Vikinških ratnika". S obzirom na njegovu formu, u Norveškoj ga već vide kao ozbiljno pojačanje na golu, gde je konkurencija poslednjih godina varirala u kvalitetu. Prva opcija je Norvežanima do sada bio 35-godišnji Erjan Nilan koji nimalo ne blista na golu Sevilje kojoj ide loše u Primeri, a tu su još Egil Selvik iz engleskog drugoligaša Votforda i Matijas Dingeland iz Brana.

Nikita je svoje prve fudbalske korake napravio u Engleskoj, gde je prošao omladinske škole Čelsija, Redinga i Portsmuta, a zatim se selio kroz različite klubove (Nasional Madeira, Marbelja, Mordovija, Kubanj, Bnei Jehuda, Hapoel Kfar Saba, Bristol Siti) pre nego što je konačno pronašao dom u Bode/Glimtu u kom je nešto više od dve godine, za kratko vreme postao je legenda kluba i ključni šraf Bodeovih evropskih pohoda.

Između Rusije koja ga nije pozvala i Norveške koja ga je prihvatila, Haikin je izabrao srce i dom koji ga je lansirao među najbolje golmane Lige Evrope. Sada će imati priliku da debituje za reprezentaciju koja sanja veliki plasman na Svetsko prvenstvo 2026, prvo veliko takmičenje na kom bi Norveška mogla da učestvuje još od Evropskog prvenstva 2000, a prvi Mundijal od Francuske 1998.

Priča o Nikiti Haikinu je još jedan dokaz kako fudbal često spaja svetove — od moskovskih ulica, preko londonskih akademija, preko hladnog Bodea, sve do norveškog državnog dresa!