“Biti tamnoput i Bask je najbolja moguća kombinacija“

Nije uobičajeno da dva rođena brata igraju u isto vreme i u istom klubu u fudbalskoj eliti. A ako su ta dva brata rođeni Baski, nešto tamnije kože, ali sasvim „ispravnog“ mesta rođenja, pritom Atletik nose na krilima, a prošlog vikenda su debitovali za dve različite reprezentacije - nije ni čudo što su sve oči uprte u njih.

Braća Vilijams su tek skoro postala braća Vilijams - tačnije kada je mnogo mlađi, Nikolas, zvani Niko, debitovao 28, aprila 2021. Do tada nam je poznat bio samo Injaki. A Injakijeva priča je uvek bila posebna.

U klubu gde je poreklo na prvom mestu, pre osam godina je debitovao mladić koji po izgledu može da nam se učini kao sve, samo ne Bask. Sve dok, kao i tolika imigrantska deca, ne progovori nepogrešivim naglaskom ove severne španske provincije. „Uvek sam zbunjivao sve oko sebe“, posebno kada se predstavim, objašnjava Injaki koji nosi veoma tipično baskijsko ime. Dobio ga je po svešteniku koji je porodici mnogo pomogao u teškim vremenima po dolasku u Bilbao.

Istorija porodice Vilijams i uspeh Injakija, Nika i drugih igrača skromnog i geografski nezgodnog porekla, tu su da s vremena na vreme podsete razvijeni svet na poteškoće i nemoguće prepreke koje pojedini moraju da savladaju da bi uspeli u životu, a sve ostale na san o tome da ništa nije nemoguće kada se ostvari fudbalski san. Zvuči kao kliše, ali...

Roditelji sadašnjih Atletikovih prvotimaca su se zaputili iz rodne Gane prema Španiji krajem 1993. Cilj im je bila Velika Britanija, ali su ih, kao i tolike druge, trgovci ljudima i prevaranti ubedili da je u Španiju lakše doći, i da će ih prevesti za samo 1.000 evra. Nakon duge štednje, usledeli su događaji koji bi, prema rečima Komfort, majke porodice, svakoga odvratili od pokušaja.

Iz kamiona koji ih je vozio istresli su ih daleko od odredišta, u pustinji, bez hrane i vode, danima su pešice napredovali prema granici jedne od španskih enklava u Africi – Melilje – i mnogi nisu stigli. Na granici ih je dočekala 6 metara visoka žičana ograda koja deli Afriku od Evrope – preteča Trampovog zida, koju svakodnevno napadaju ljudi slične nesrećne sudbine koji tu pristižu sa svih strana crnog kontinenta. Neki uspevaju da je preskoče, neki ne, a najčešće se sve završava time što ih španska policija vrati u Maroko.

Braća Vilijams slomila Almeriju, Bilbao nastavio gde je stao pre pauze

Vilijamsovi su imali sreću da im je jedan advokat Karitasa posavetovao da pocepaju dokumente i kažu da dolaze iz ratom zahvaćene zemlje. Slagali su da su iz Liberije i tek su tada pušteni iz centra gde su čekali deportaciju. Potom su nakon Malage i Madrida, svo vreme uz pomoć Karitasa, dospeli u Bilbao.

Kada se Komfort Vilijams penjala na ogradu Melilje, ono što nije znala je da je bila trudna. A nešto kasnije, u Bilbau, rodio se Injaki. Porodica se kasnije preselila u Pamplonu – gde se 2002. rodio i Nikolas. U Bilbao su se vratili kada je Injaki potpisao ugovor za „Lavove“.

Sve što se događalo u međuvremenu, uključujući bedu u kojoj su dugo živeli, napravili su od dva fudbalera primer skromnosti i porodičnih vrednosti i održali im obe noge na zemlji. „Ako mi slava udari u glavu, moja majka će to da reši sa dva šamara“, još je davno govorio Injaki. A neprestano je uz mlađeg brata, čiji je život bio jednostavniji, da ga štiti, bodri i savetuje, i da mu ne dozvoli da bilo gde zastrani.

Obojica su trenutno senzacija na San Mamesu. I premda uvod svake priče o njima počinje rečenicom „prvi igrači afričkog porekla“, već nikome nisu neobične dve tamnopute strele Atletika. Trener Almerije, Rubi, nazvao ih je avionima nakon što je primio četiri gola, od kojih je prvi bio gol Vilijamsa uz asistenciju Vilijamsa, a treći takođe, samo obrnuto. U prethodnom kolu, protiv Raja Valjekana, po prvi put su obojica bili strelci. I izgleda da prava priča o uspehu tek počinje.

Luis Enrike je u poslednjem izdanju Lige nacija pozvao Nika u reprezentaciju, koja se njegovom bratu oduvek opirala i konačno je od nje i odustao. Tako da su debitovali isti dan, ali jedan za Španiju, a drugi za Ganu. Jer, stariji brat je samo jednom igrao za svoju novu domovinu – 2016. sa Del Boskeom, u prijateljskoj utakmici protiv Bosne, pa po novim pravilima ima pravo na promenu. „Blek starsi“ trljaju ruke.

Nikolas je bio bolje sreće. I nije se dugo čekalo da opravda poverenje. U drugoj utakmici pobednički gol protiv Portugala postigao je Morata uz asistenciju Vilijamsa Juniora. U Bilbau već strepe jer je njegova otkupna klauzula samo 50.000.000, prava poslastica.

Injaki je svojevremeno odbio da ode. U 2018. godini je imao ponude iz Engleske, ali je odlučio da ostane u Atletiku, sa ugovorom do 2028. Tada je rekao da mu novac i titule nisu bitni, da mu je važno da bude sa prijateljima i da ga na ulici zaustavljaju ljudi koji su ponosni na to što igra u Bilbau. Veća vernost teško da bi se mogla tražiti i od onih koji generacijama žive na tom tlu.

Debitovao je sa Valverdeom, imao je pet trenera, od kojih najviše ceni Marselina. Najpoznatiji je po tome što se kreće đavolskom brzinom, i po tome da već od pre godinu dana drži rekord po broju uzastopnih odigranih utakmica. Tada je niz brojao 202 susreta. Sada, nakon Almerije - 240. Ne povređuje se, ne dobija žute kartone, i svi treneri ga izvode u igru.

Što se tiče mlađeg brata, počeo je da se ističe prošle sezone – sa Marselinom, a ove već obećava da bi mogao biti velika zvezda. Brzina, tehnika, kretanje između protivničkih linija - „Po karakteristikama je bolji od mene“, naveo je Injaki za juniora, „možda mu samo nedostaje ambicioznost, jer je mnogo toga dobio sažvakano“. Ubeđen je da u igri jedan na jedan Niko nema premca, dok za sebe ipak smatra da je snažniji i brži.

Injakijev problem – koji je donedavno bio i problem celog tima sa San Mamesa, bio je gol. U prošloj sezoni je postigao osam, mada ga je po stvaranju šansi u napadu prevazišao samo Karim Benzema. U ovoj već ima tri pogotka, koja uz tri Nikova, izgleda da predstavljaju kraj Atletikove golgeterske suše.

Injaki je mnogo puta ponovio: “Biti tamnoput i Bask je najbolja moguća kombinacija“. Sada je ta idealna kombinacija udvostručena. Braća očigledno pozitivno utiču jedan na drugog na terenu, Atletik cveta, navijači su prezadovoljni, kao i Valverde i uprava kluba, a porodica Vilijams već veruje da se i najneverovatniji snovi ponekad ostvaruju zahvaljujući fudbalu.

PIŠE: Ognjenka Marić