Biser Orlića Jovan Milošević: Voša ga krila od Zvezde, majku našla preko Fejsbuka, od leta u prvom timu

Nekada je omladinska škola bila ponos Novog Sada, ali dugo već na Karađorđu nema pravih naslednika asova kakvi su bili Gojko Kačar, Dušan Tadić, Sergej Milinković Savić, samo neke da pomenemo. Međutim, na Evropskom U17 prvenstvu u Izraelu, jedan dečak je probudio nadu Novosađana da će u prvom timu Vojvodine ponovo gledati vanserijski talenat. Jovan Milošević je sa četiri gola najbolji strelac Orlića, koji će u nedelju protiv Holandije igrati polufinale kontinentalne smotre.

Milošević je bio strelac na sve četiri utakmice. Protiv Belgije u grupnoj fazi penal u 88. minutu, isti slučaj i u meču trećeg kola sa Španijom. Protiv Turske se ušetao u gol za 2:1 u 52. minutu, a onda je glavom „rešio“ Dance u četvrtfinalu golom u 64. minutu. I ništa od toga nije iznenadilo ljude koji su u Novom Sadu brusili njegov talenat još otkako ga je Nikola Kovačević pre tri godine pronašao u Čačku.

I tu kreće interesantna priča momka koji će tek u julu proslaviti 17. rođendan.

“Imali smo turnir, trofej BIP u Čačku. On je igrao za Borac, mislim protiv Čukaričkog. Čuo sam od ranije da je talentovan, ali nisam imao priliku da ga bolje upoznam. Već na prvoj utakmici mi je upao u oči. Sećam se, kad bi došao trener Crvene zvezde, odmah sam ga odvlačio od terena da pričamo nešto deseto samo da ga ne vidi“, smeje se Kovačević u razgovoru za Mozzart Sport.

“Kad se sve završilo, on je sam vukao tu ekipu Borcu, na dodeli priznanja sam mu prišao i rekao: Ti si moj! Nasmejao se. Posle sam tražio kontakt, našao sam mu majku na Fejsbuku, kontaktirao je i pitao, oduševilo me je što je ona rekla da je i Jovan oduševljen, jer je već godinu, dve ili tri maštao da dođe baš u Vojvodinu, jer je video kakvu ekipu imamo i kako igramo. Onda je došao na memorijalni turnir kod nas, već na drugom treningu se povredio i morao da se vrati nazad. Zvao sam ga odmah i rekao: Ne sekiraj se, odličan si igrač, vratićeš se. Posle smo ga zvali na sedmodnevne pripreme u Krupanj i tu se već jasno videlo ko je, pa sam insistirao kod direktora škole da ga dovedemo“.

Sama selidba tako mladog momka nije uvek jednostavna, ali Kovačević tu izražava veliku zahvalnost majci koja je sve olakšala.

“Ja sam insistirao da dođe, da mu se obezbede svi benefiti, to sa smeštajem kod nas ne ide tako lako za tako mladog igrača kad nije reprezentativac. Nije uvek lako ni sa roditeljima, ali tu je veliku ulogu odigrala majka, ako sam ja verovao u Jovana, onaj je verovala tri puta više. Nije mogla uvek da bude sa njim, ali je dolazila često da ga posećuje, dolazio je naravno i otac, ona je pomogla oko izbora škole...“

Jovan Milošević (©FSS)

Na terenu – nikakvih problema, jer Milošević je, Kovačević u to nema sumnje: “Osuđen da uspe“. To je prvo i primetio kod njega još na BIP trofeju.

“Taj takmičarski duh, ta glad, prirodan gen da – želi. Njemu je sve malo. Igrali smo na Zlatiboru utakmicu, pobedimo da li 2:1 ili 3:1, on razočaran, jer nije 5:1 ili 6:1. Kad da tri gola, žao mu je što je mogao pet. Kuražan je, da izvineš – m...nja je, ima onu stvar. S tim se rađaš, to se ne uči“.

S takvom glavom uspon je bio – meteorski. Prvi strelac u pionirskoj selekciji, pa u mlađim kadetima 36 ili 37 golova – ne može ni Kovačević tačno da se seti – za plusezonu. Ove godine je do 13. kola igrao Kadetsku ligu, zatim je prebačen u omladince, a kako kaže Nemanja Krtolica, koji ga je tamo vodio pre no što je preuzeo ulogu asistenta u prvom timu, bliska budućnost mu je sa seniorima.

“Da nije bilo ovog Evropskog prvenstva, jer okupljanje je bilo već 10. maja, on bi sigurno već debitovao za prvi tim, da li protiv Partizana, Čukaričkog ili TSC-a. I ne znam šta treba da se desi pa da na leto sada ne putuje sa prvotimcima na pripreme“, kategorički će Krtolica za Mozzart Sport.

I Kovačević i Krtolica su uvereni da će Milošević i na seniorskoj sceni pokazati koliki je potencijal,

“Neverovatan smisao za igru, lucidan, igra brzo, igra s obe noge, igra glavom. Biser pravi. Pride, Jovan se bavi svojim talentom, poštuje svoj talenat. Neće sebi dozvoliti luksuz da ne trenira, ništa ne prepušta slučaju. Čim me pogleda vidim da me razume, ne moram ništa da mu govorim dva puta. Rođeni pobednik. Neko će i sada da kaže: Vau, kakav uspeh. Ja tvrdim da Jovan neće, njemu je uvek malo. I ti penali su dokaz, on lagano na sebe preuzima tu vrstu odgovornosti, to se vidi čim ga snimi kamera... A vrlo je kulturan i vaspitan, lako stiče drugare, zna da se ponaša, omiljen je u društvu. On i trening učini zaniljivim“, ističe Kovačević.

Jovan Milošević (©FSS)

Krtolica se nadzovezuje.

“U kadetima sam ga našao kao špica, pa je kod nas dobio sasvim drugu ulogu. Pokušavamo da kod dečaka razvijamo te polivalentne sposobnosti, on kod nas igra veznog igrača, neku lažnu devetku. I ko se udubio u utakmice reprezentaciji vidi da ni tamo ne igra špica, dobio je kod selektora Krivokapića tu slobodu u nekol ol-raung igri“.

I Krtolica ta dva gola sa penala ističe kao važan dokaz zrelosti.

“Kad ti u 88. minutu odmah priđeš lopti i onako šutneš i to dva puta, to nešto govori. Milošević je i fizički i psihički ispred generacije. Zato je kod nas i prebačen u omladince, starije po godinu ili dve, i to ne da igra, nego da bude među nosiocima“.

MILAN MAJSTOROVIĆ – U TOP 10 NAJBRŽIH ŠTOPERA EVROPE NA SVOJOJ POZICIJI

Milan Majstorović sa brojem 5 (©FSS)

Zajedno sa Miloševićem, u omladince je prebačen još jedan momak od koga u Novom Sadu mnogo očekuju. Milan Majstorović je, saglasni su naši sagovornici, najtalentovaniji igrač Srbije na svojoj poziciji. Zbog toga je i on već viđen na pripremama u prvom timu.

“Uz Aleksandra Stankovića i Jovana Miloševića, Majstorović, meni ovako sa strane, deluje kao lider ove ekipe. Doveo sam ga iz škole fudbala Ajaks, gledam sam pet minuta i zapamtio broj sedam. Čim sam zvao trenera rekao mi je: Nisi pogrešio. Igrao je krilo, pa sam ga vratio, promenio mu poziciju, takvo dete se jednom rađa. Kakva dobrota u jednom detetu, a kakve performanse. On će sigurno igrati u nekoj od liga petica“, decidiran je Kovačević.

Krtolica i detaljnije o tim performansama.

“Ne samo da je najtalentovaniji u Srbiji, on je na toj poziciji, u tom uzrastu, među 10 najbržih u Evropi. Mi smo mu na katapultu izmerili brzinu sprinta negde oko 35 kilometara na čas. Videli ste i taj penal protiv Španije, gde se on kao štoper nalazio, nad njim je i napravljen penal. Svi ti momci od roditelja dobiju korene, mi im u Vojvodini širimo krila. Imaju potpunu slobodu da sami donose odluke, da se pomeraju ako pomisle da će negde biti korisniji, ta tako uče. Imaju sada sreću da im je i Krivokapić tao tu poverenje i slobodu“.

SRBOBRANSKA ŠKOLA BUKINAC I KOVAČEV

Pored pomenute dvojice Vošinu omladinsku školu u Izraelu predstavljaju još dvojica igrača. Stefan Bukinac i Milan Kovačev su “zemljaci“ Aleksandra Kataija i Ognjena Mudrinskog iz Srbobrana. Bukinac je igrao levo krilo i špica, sad je bek. Kovačev je vezista. Pride, u Izraelu su i Miodrag Pivaš, koji je zbog roditelja otišao u Gredik, te Aleksej Vukičević, koga je Voši uzela Crvena zvezda. Znači li to da se Vošina škola vraća?

“Talenata je uvek bilo, falila je ideja. I mi smo prošle godine od direktora Branislava Novakovića i Duška Grujića dobili vetar u leđa, pa i neko gorovimo da radimo. Napravili smo pilot projekat, igrali sa ubedljivo najmlađom ekipom koja je ikada igrala Omladinsku ligu Srbije. Pa su omladinci prvi put putovali i na pripreme sa prvim timom u Tursku“, pojašnjava Krtolica.

Potrebno je vreme. Ali za klub poput Voše drugi put praktično i ne postoji.