Biro za srpske trenere: Bez posla Paunović, Đukić, Muslin, Nikolić, Krstajić, Đorović...

Ući će 2019. godina u anale srpskog fudbala. Ne pamti se kada se desilo da u jednoj kalendarskoj godini na tri najvažnije trenerske pozicije u zemlji budu – početnici. Mladen Krstajić je bio selektor reprezentacije, Savo Milošević je preuzeo Partizan, a stiže i Dejan Stanković na mesto šefa struke Crvene zvezde. Nije se poklopilo da sva trojica istovremeno budu na pozicijama, pošto je Krstajićeva zvezda pala u junu.

Uvek je lepo kada nova, mlada lica dobijaju šansu za dokazivanje. Da li je ispravan put da odmah sednu za komande najvećih klubova ili reprezentacije, o tome se da diskutovati, jer su iskustva raznovrsna.

Međutim, angažovanje početnika za najjače trenerske pozicije u zemlji možda govori o još jednoj stvari – krizi kadrova na fudbalskoj mapi Srbije. Ne treba mnogo mozgati, vrlo lako je nabrojati neke od cenjenijih stručnjaka na domaćoj sceni, koji su u naponu snage, u najboljim godinama, a – nezaposleni su. Mnogi od njih nemaju želju da se vrate u Superligu, a u inostranstvu je prostor na kojem se dolazi do angažmana sve uži. Prosto, srpski treneri nisu toliko na ceni, nema ih više ni u nekim ligama koje su bile „meka“ za stratega sa ovih prostora.

U društvu nezaposlenih od pre neki dan je Vladan Milojević, čovek sa najsvežijim konkretnim rezultatom u rukama – dva vezana plasmana u Ligu šampiona. Istina, on bi mogao koliko danas da ima novi klub, ponude mu stižu na sto, konkretno sa Kipra, ali je izabrao, kako stvari stoje, da se prvo malo odmori posle dve i po vrlo sadržajne godine u Crvenoj zvezdi.

Od skoro je na tržištu rada i Veljko Paunović. Mladi trener je završio misiju u MLS ligi, u Čikago Fajersima, ali ruku na srce i dalje nikom nije jasno zašto je ovenčan titulom prvaka sveta sa reprezentacijom do 20 godina, uopšte izabrao da se otisne preko bare. Imao je Paunović samo u poslednjih godinu dana ponude Betisa i Tenerifa, međutim, sada je slobodan i spreman za nove izazove. S obzirom da je „španski đak“, da je najveći deo i igračke karijere proveo tamo, logično je da su mu najveće šanse da na Pirinejskom poluostrvu nađe novi angažman.

Na istom birou, u Španiji je i Miroslav Đukić. Klub nema otkako je otišao iz Partizana pre godinu i po dana. Pominjao se kao kandidat za poljski Leh, španski Hihon, ali za sada i on troši dane čekajući konkretnu ponudu.

Nekadašnji selektor Srbije Slavoljub Muslin je isto slobodan. Plasman na Mundijal sa Orlovima mu ostaje kao poslednji uspeh u karijeri, posle toga je bio u Al Faihi iz Saudijske Arabije, gde nije ostao dugo, a kasnije je najavljivao i da će da tuži klub zbog neisplaćenih zarada. Interesantna je činjenica da nijedan od trojice poslednjih selektora koji su odveli reprezentaciju na Mundijal, nisu uspeli da taj rezultat „naplate“ ozbiljnijim klupskim angažmanima. Pre Muslina, Radomir Antić je gotovo dve godine bio bez posla po odlasku iz reprezentacije, dok je Ilija Petković tek nakon tri godine dobio angažman u Koreji.

Muslinov naslednik na klupi Srbije Mladen Krstajić, takođe, trenutno nema zaposlenje. Otkako je u junu dobio otkaz u Fudbalskom savezu Srbije, Krstajić se gotovo povukao u ilegalu. Bivši selektor je veoma uspešan privrednik, pa je pitanje da li ima ambiciju da nastavi da se bavi trenerskim poslom. Gotovo u isto vreme misiju u FSS je završio i Goran Đorović, koji je doživeo veliki neuspeh sa mladom reprezentacijom, kojoj su predviđali čak i borbu za evropsku titulu. Umesto toga, Orlići su ispali u grupi, a Đoroviću nije produžen ugovor po povratku u Srbiju.

Od skoro je bez kluba i Marko Nikolić. Poslednji trener koji je osvojio titulu sa Partizanom se razišao pre jesenje pauze sa mađarskim Fehervarom. Posle toga se pominjao kao kandidat za trenera AEK-a, ranije su i njega dovodili u vezu sa Lehom, međutim, još je u potrazi za novim angažmanom.

Ni Aleksandar Stanojević nema klub. Poslednji angažman mu je bio ove sezone u Kini, u Peking Ženheu, gde je na pola takmičarske godine podneo ostavku, jer se našao u gotovo bezizlaznoj situaciji sa nedovoljno jakom ekipom. Ni njegov naslednik ništa nije uspeo da promeni, Peking je glatko ispao iz lige. Stanojević je od tada slobodan.

Pauzu u karijeri pravi i Zoran Mirković. U avgustu prošle godine je preuzeo Partizan od Miroslava Đukića i izdržao je na klupi crno-belih do marta ove godine. Dakle, tek nekih šest meseci. Od tada ni njega nema u javnosti. Gotovo isto kao i nekadašnjeg njegovog saigrača Ivana Tomića, koji se povukao otkako je napustio klupu Partizana 2016. godine. Slobodan je i Gordan Petrić, koji se rastao sa AEL-om iz Larise.

Nekadašnji član Real Madrida, Perica Ognjenović, takođe je krenuo u trenerske vode. Dobio je da vodi reprezentaciju Srbije do 18 godina, ali je u avgustu prošle godine završio misiju, zbog nedovoljno dobrih rezultata.

Da srpska trenerska škola više nije na ceni kao nekada govori i činjenica da je naših stručnjaka sve manje u jakim evropskim, pa i svetskim ligama. U ligama „petice“ tu je samo Siniša Mihajlović na klupi Bolonje, mada Slaviša Jokanović ima otvorena vrata u Engleskoj, ali je izabrao da karijeru nastavi u Kataru. Nijednog srpskog trenera nema u Španiji, niti Francuskoj, a o Nemačkoj da ne pričamo. Nema čak ni u Turskoj, kroz koju je nekada prošla cela plejada naših stručnjaka.

Posao u inostranstvu imaju Dragan Stojković u Kini (Gvangdžou R&F), Vladimir Ivić u Izraelu (Makabi Tel Aviv), Aleksandar Vuković u Poljskoj (Legija), Milan Rastavac u Grčkoj (Asteras), srpsko-crnogorski stručnjak Miodrag Božović u Rusiji (Krila Sovjetov)...

(FOTO: Star sport)