Birmančević za MOZZART: Nisam bio u planovima Partizana, krenuo sam težim putem i srećan sam zbog toga

Atraktivan fudbal, driblinzi, golovi, hrana su za dušu pravih fudbalskih sladokusaca, ali i raritet na domaćoj pozornici. Upravo zato, fudbaleri koji su sa loptom na ti dragoceni su deo superligaške scene, a najsjajniji predstavnik ove grupe tokom polusezone na izmaku je Veljko Birmančević.

Lucidni krilni napadač Čukaričkog kroz prethodne sezone sazreo je u lidera nove generacije Brđana i postao jedan od najboljih igrača u Superligi o čemu svedoči učinak od osam golova i pet asistencija.

"Ovo je reper kako treba da igraju i klub i mladi igrač. Odigrao sam odličnu jesen i već imam bolji učinak nego tokom cele prethodne sezone. Prezadovoljan sam postignutim u prethodnim mesecima. Za to sam se spremao, radio i trenirao", osvrnuo se Birmančević na jesenji učinak.

Čukarički nastavio da gazi na Brdu: Birmančević trasirao pobedu protiv Javora

Ofanzivac koji je prošao Partizanovu školu, punu afirmaciju doživeo je na Banovom brdu gde je brzo nagovestio da ga se klub iz Humske možda i olako odrekao.

"Kad sam sa 17 godina debitovao za prvi tim Partizana nadao sam se da ću tu i ostati. Desila mi se nesreća da sam ubrzo poslat na pozajmicu, a kasnije sam shvatio da nisam u projekcijama kluba. Bilo mi je jasno da moj put nije kroz Partizan. Na pozajmici u Teleoptiku sam izborio plasman u viši rang, plasirali smo se u Prvu ligu. Potom sam zadužio dres Rada i sa njim izborio opstanak. Niz uspeha nastavio sam plasmanom u kvalifikacije za Ligu Evrope sa Čukaričkim. Dešavale su mi se lepe stvari, iako sam imao drugačiji cilj tokom stasavanja u Partizanu. Kad sve sagledam, zadovoljan sam kojim tokom teče moja karijera. Ne bih da osuđujem bilo koga i da procenjujem da li je neko napravio grešku. Jednostavno, srećan sam na putu kojim koračam. Smatram da je bolja opcija, jer da nije tako verovatno bih ostao u Partizanu".

Birmančević nije jedini igrač Partizanove generacije 1998. kojem je predviđana svetla budućnost u Humskoj, međutim, niko od njegovih vršnjaka nije dobio pravu priliku da opravda epitet jedne od vrhunskih klasa crno-belih.

"U fudbalu nekad treba imati i dozu sreće. Mojoj generaciji se dogodilo da niko od igrača nije dobio šansu od uprave Partizana da se nešto duže zadrži u prvom timu. Bilo je takvo vreme, nismo imali sreće. Da je pre nekoliko godina, kad smo mi ulazili u seniorski fudbal, postojalo pravilo o bonusima, siguran sam da bi nam mnogo značilo i da bismo dobili značajnije uloge. Tad je filozofija bila drugačija i jedna od talentovanih generacija se raspala. Ko zna, da su bile druge okolnosti možda bi neko od nas već bio u najjačim ligama sveta. Ovako, većina je primorana da ide zaobilaznim putem, ali to je deo fudbala i na svakom od nas je da pokaže igrama da je klub pogrešio".

Dolazak u Čukarički sa sobom je nosio i neophodnu adaptaciju, a nakon što su Brđani otkupili od Partizana ugovor uz procente od buduće prodaje, Birmančević je počeo igrama da skreće pažnju na sebe.

"Tokom prve sezone je trajalo je prilagođavanje, nisam se naigrao. Već u narednoj sam dobio znatno konkretniju šansu što je doprinelo mom fudbalskom sazrevanju. Aktuelna, treća takmičarska godina donela je i najbolje igre. Napravio sam ono što se od mene očekivalo u Čukaričkom. Svaki klub od mladih fudbalera priželjkuje da skrenu panju na sebe, odigraju sezonu koja će ih afirmisati i prodati, doneti i klubu i igraču benefit. Put ka uspehu olakšava činjenica da sam zaista u idealnoj sredini za razvoj. Atmosfera u klubu je zdrava, ne gledamo na saigrače kao konkurenciju. Pre svega smo drugari, mladi smo i odlično se razumemo".

Levo krilo Brđana igrač je sa najviše uspešnih driblinga u Superligi što je uticalo da je i među igračima nad kojima je načinjen najveći broj prekršaja. Međutim, činjenica da je pod budnim okom protivničkih defanzivaca ne sprečava ga da beleži odlične rezultate.

"Rivali me na svakoj utakmici udvajaju, to mi je postalo normalno. Igrač sam koji dribla i logično je da u pripremi protivnik na to obrati pažnju, pa se tokom utakmice neretko desi da me čuvaju čak i tri fudbalera. Navikao sam na takve okolnosti i one ne utiču na moj pristup. Jednostavno, trudim se da prikažem najbolje što znam, bez obzira na to koliko je protivničkih igrača pored mene".

Lepršava igra i potezi koji privlače publiku, retkost su na superligaškoj sceni, kako zbog stila igre većine timova, tako i zbog uslova u kojima se održavaju utakmice. Ipak, Birmančević nije odustao od svog načina igre, a odluka kluba da ne sputava njegovu kreativnost donela je rezultate.

"Prvi i najveći problem u srpskom fudbalu je što je liga prilično defanzivna. Malo je igrača koji se ističu po driblingu i lucidnosti, pa kad god se upustim u igru sa loptom skrenem pažnju. Ljudma je takav stil zanimljiv. Srbija je talentovana država i smatram da igrači treba da imaju više podsticaja da demonstriraju talenat. Svi su fokusirani pre svega da se odbrane, sačuvaju svoj gol umesto da uživaju u igri. Došao sam do stadijuma da imam dovoljno samopouzdanja i uz podršku trenera sam u situaciji da pružam maksimum, nekad čak i više od svojih mogućnosti".

Posebnu pažnju 22-godišnji ofanzivac počeo je da skreće od dolaska Dušana Đorđevića na čelo stručnog štaba.

"Kod šefa Đorđevića imam najviše slobode u ofanzivi, dok sam ranije imao druge zadatke koji su uticali da ne pokažem sav talenat u napadu. Daleko od toga da sam sada amnestiran od defanzivnih zadataka, ali mi je primarni cilj i fokus na golovima i asistencijama što i donosim. Imao sam dosta trenera i svaki je imao uticaj na moj razvoj. Od Darka Tešovića u Partizanovoj školi, preko Milana Ristića u Teleoptiku. Značila mi je i podrška Zorana Milinkovića kod kojeg sam se afirmisao na superligaškoj sceni tokom perioda u Radu. Na kraju, i u Čukaričkom sam imao odličnu saradnju sa trenerima, dosta sam naučio od Veselinovića i Đorđevića".

Na krilima mladog Šapčanina, Brđani su i ove sezone među glavnim konkurentima za mesto u Evropi koje im je tokom prethodne trke izmaklo u završnici.

"Čukarički je došao do tog stadijuma da je neuspeh kad se ne plasira u kvalifikacije za Ligu Evrope. Prethodne sezone nam je internacionalna scena izmakla za malo. Bili smo peti do poslednja dva kola. Ove godine nam je cilj da izborimo mesto u UEFA takmičenjima i na pravom smo putu da to ostvarimo".

Foto: Starsport

Tokom leta iza nas Birmančević je bio na izlaznim vratima, ponude inostranih timova bile su na stolu kluba sa Banovog brda, ali do realizacije transfera nije došlo. Kako sam krilni napadač kaže, nakon što je ostao u aktuelnoj sredini "namestio je glavu" i odlučio da pre odlaska izbori još jedan izlazak u Evropu.

"Do kraja sezone ću ostati u klubu, naravno, ukoliko se na zimu ne desi ponuda koju je nemoguće odbiti. Cilj nam je da zajedno, do leta, ostvarimo što bolje rezultate i izborimo Evropu. Interesovanje drugih klubova je podstrek za svakog igrača. Prija pažnja i upravo to mi je jedan od motiva da više radim i treniram. Cilj mi je da do kraja sezone postignem što bolju statistiku i da potom ostvarim dobar transfer".

Osim sa klubovima iz inostranstva, igrač Brđana dovođen je i u vezu sa Crvenom zvezdom za koju ne krije da ima posebno mesto u srcu.

"Dečački san mi je bio da zaigram u Zvezdi. Kasnije su okolnosti bile drugačije, sa 12 godina sam otišao u Partizan. Ne krijem da bih voleo da zaigram za crveno-bele, a ambicija mi je da se okušam i u španskoj Primeri. Naravno, znam da je iz Čukaričkog teže napraviti takav stepenik i da bi međukorak mogao da predstavlja odlazak u Belgiju ili Holandiju, zemlje u kojima se igra fudbal kakav meni odgovara i u kojima se mladi igrači još bolje razvijaju".

Dolazak do cilja i Pirineja ispunio bi mu još jedan san i susret na terenu sa fudbalskim idolom.

"Igrač kojeg gledam sa uživanjem je Leo Mesi. Čovek je vanzemaljac. Takav je samo jedan, pored njega još je Nejmar igrač u čijem stilu fudbala uživam. San mi je, kao i svakom igraču, da jednog dana dostignem te visine, zaigram na najvišem svetskom nivou", rekao je Birmančević.

Piše: Ivan Džodić