Bio je sinonim za golove, a onda se zbog Skolarijeve odluke okrenuo alkoholu i drogi

Mario Žardel. Ime koje je krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina predstavljalo sinonim za golove. Igrajući za Porto, Galatasaraj i Sporting davao ih je skoro jedan po meču (u Sportingu i više), ali nije uspeo da se nametne za status standardnog reprezentativca Brazila i to ga je odvelo u vrtlog alkohola i droge, koji mu je umalo oduzeo život kada se predozirao.

Udario je o dno, ali je uspeo da se izdigne i vrati osmeh na lice. Danas je "Super Mario" preduzetnik, poseduje prodavnice u rodnoj Fortalezi, gde u slobodno vreme uživa na plaži, a povremeno drži motivacione govore.

U intervjuu za italijansku Gazetu Brazilac je otvoreno pričao o tome šta ga je navelo da krene stranputicom. Bila je to odluka Felipea Skolarija da ga ne vodi na Svetsko prvenstvo u Južnoj Koreji i Japanu, gde je Brazil osvojio svoju petu (i poslednju) titulu.
"I dan danas se pitam zašto nisam pozvan. Nikada nisam dobio objašnjenje. Krajem prošlog i početkom ovog veka bio sam među pet najboljih strelaca na svetu. Dao sam 168 golova u 175 utakmica za Porto, u sezoni u kojoj je igran Mundijal dao sam 55 golova u 42 nastupa za Sporting Lisabon i po drugi put osvojio Zlatnu kopačku. Jasno mi je da je Brazil imao neke fenomenalne igrače u to vreme, ali mislim da sam zaslužio da budem deo te reprezentacije".

Zbog izostavljanja sa spiska, Žardel je pao u depresiju...
"Upao sam u depresiju i počeo prekomerno da pijem. Igranje na Svetskom prvenstvu je bio moj životni san... Potom me je žena napustila i nastali su problemi oko starateljstva nad decom. Imao sam osećaj da mi sve izmiče, a najgore je tek dolazilo", otvoreno je pričao Brazilac.

MOZZART RELAX radi za tebe

Razočaran i konstantno opijen, nekadašnji golgeter odao se još jednom poroku pored alkholola - drogi.
"Leta 2003. godine probao sam kokain. Bio sam na odmoru i znao sam da mogu, jer u to vreme nisu bile doping kontrole. Dopalo mi se, učinilo je da se opet osetim živim i da ne budem depresivan. Jednom sam ceo vikend proveo budan, uopšte nisam spavao, potom same se predozirao i umalo umro. Prijatelj koji je bio sa mnom me je spasao. Tada sam udario o dno", prizano je Žardel i ispričao šta mu je pomoglo da prevaziđe probleme: "Mesecima sam išao kod psihijatra i konačno sam sve prebrodio kada sam upoznao Sandru, moju drugu ženu. Pomogla mi je da shvatim suštinu života i danas sam ponovo srećan".

Trudi se Brazilac da svojim iskustvom pomogne drugima da ne naprave iste greške i zato drži motivacione govore i posećuje razne događaje. Naravno, prioritet su mu sin i ćerka, koje ima iz prvog braka.
"Ponosni su na mene. Ne zbog toga šta sam radio, već kako sam se izvukao iz problema. Često im pričam koliko je važno pitati najbliže za pomoć kada vam je potrebna, kao i vera u Boga i snaga volje".

DOLAZAK U MILAN SPREČILA BIROKRATIJA,
U ANKONI POZDRAVIO POGREŠNE NAVIJAČE

Poduža je lista kluba za koje je nastupao Mario Žardel, a među onima koji su svojevremeno hteli da ga angažuju su Barselona i Milan.
"Malo je nedostajalo da pređem u Barselonu ili Milan. Igrajući za Galatasaraj i Porto dao sam četiri gola u pet mečeva protiv Milana. Neko mi je pričao da je Silvio Berluskoni hteo da me dovede jer je bio slab na golgetere. Bilo je to u vreme kada su me svi zvali 'Super Mario', ali nisam potpisao zbog nekih birokratskih problema koji mi nikada nisu bili jasni".

Posle, kako je sam otkrio, turbulentnog odmora, Brazilac je u avgustu 2003, prešao iz Sportinga u Bolton za obeštećenje od 1.500.000 evra. Kako je već bio ušao u četvrtu deceniju života, bio je to početak tobogana njegove karijere. Već na zimu je pozajmljen Ankoni, a zatim slede Argentina, Brazil, ponovo Portugalija (Beira Mar), Kipar, Australija, pa čak i Bugarska (Černo More).

Posebnu pažnju privlači angažman u Ankoni, koja je u sezoni 2003/2004 ispala iz Serije A kao najgori tim u istoriji. Osvojeno je samo 13 bodova u 34 utakmice.
"Obožavam italijansku klimu i hranu. Dok sam bio u Ankoni jeo sam sve dok se ne onesvestim. Ali što se tiče fudbala, imam samo loše uspomene. Za tih šest meseci u klubu nisam dobio nijednu platu, a odigrao sam svega tri utakmice. Ekipa je bila prenatrpana igračima, koji su loše vođeni. Na kraju je klub bankrotirao... Tamo me je doveo Žorž Mendeš, koji mi nije bio agent, ali jeste dobar prijatelj. Imao je kontakte u Italiji i preporučio me ljudima koji su potom uspostavili kontakt sa Ankonom. Tražio sam tim u kojem ću moći redovno da igram i oporavim se od traume zbog neodlaska na Mundijal 2002. Ali, psihički se nikada nisam oporavio od toga".

Ni navijači mu nisu bili naklonjeni u Italiji.
"Imao sam 31 godinu i višak kilograma. Zvali su me 'Lardel', verovatno jer sam tokom predstavljanja protiv Peruđe pozdravio pogrešne navijače. Klubovi imaju iste boje i ja sam se okrenuo ka pogrešnoj tribini, što su mi mnogi navijači Ankone zamerili".

Kada bi se poredio sa današnjim napadačima, Mario Žardel kaže da sebe vidi u Erlingu Halandu. Dotakao se i angažovanja Karla Ančelotija za selektora Brazila.
"On je veliki trener, ali potrebno mu je vreme. Još nije pokazao šta sve može sa reprezentacijom Brazila. Mnogi ga kritikuju jer Brazil ne igra dovoljno ofanzivno, međutim, trenutna reprezentacija je mnogo slabija od nekih ranijih. Potrebni su nam novi talenti", smatra poznati golgeter.

Za kraj, šta bi 53-godišnji Žardel rekao 25 godina mlađem sebi.
"Da više koristi mozak nego instinkt".