Bili su Zvezdini mladi momci

Kao što Hadži Zamfir u Zoni vidi najvoljeniju „najmalečku“, kćerku, tako i navijači Crvene zvezde u danima Liga šampiona slave, imaju omiljene generacije i timove čija svakodnevica nije bila nabrijana euforijom, punim tribinama Marakane, bezbrižnom finansijskom situacijom i podrškom javnosti. Nostalgičnih dana, baš u razgovoru za Mozzart Sport, prisetio se bivši slovenački reprezentativac Nejc Pečnik, govoreći o grupi mangaša koji je u nehumanim uslovima, oslanjajući se na improvizaciju i iracionalna osećanja, uspela da vrati titulu u Ljutice Bogdana posle šest godina čekanja.

Postoji i taj tim sa Dejanom Stankovićem, Pericom Ognjenovićem i brojnim igračima, koji su se kasnije rasuli po evropskim velikanima bez zvanja najboljeg tima u zemlji. Probude se emocije kod pojedinaca kada se povede reč o tandemima špiceva Drulić - Pjanović ili Nikola Žigić - Marko Pantelić, ili kada se apostrofira boemska crta Lea Lerinca ili čist talenat Branka Boškovića.

Postoji i to leto 2004. godine. Autentično za Crvenu zvezdu, od koga kao da su prošla dva veka, a ne nepune dve decenije. Posle sukoba sa Draganom Džajićem, klub je napustio Slavoljub Muslin, predavši kormilo u ruke velikom, ali u jeseni karijere, Ljupku Petroviću. Čovek sa peharom Kupa šampiona u CV-u pratio je politiku kluba i za evropske izazove selktirao tim od klupskih odlikaša. Neki su već imali trofeje u seniorskom timu, ali većina njih je u mečevima sa Jang Bojsom prošla period inicijacije. I to na kakav način.

Osvoji 100.000 BEZ ULOGA. Prognozziraj odmah!

Crvena zvezda je leta 2004. godine u dvomeču drugog kola kvalifikacija za Ligu šampiona pometlala Jang Bojs (2:2, 3:0), počela sezonu kao i ovu. Vrlo euforičnu na pripemama, uz skalpove Galatasaraja, Briža i Verdera... Bila je to reinkarnacija Miljanovih metoda, pošto je mlađariji dat status i velika šansa da se popunu na veliku scenu.

I ponovo iz sadašnje perspektive deluje nestvarno, ali Jang Bojsu tada su se suprotstavili igrači u ranoj fazi karijere, iškolovani na Marakani: Vladimir Dišljenžković (23), Slavoljub Đorđević (23), Aleksandar Luković (22), Dušan Basta (20), Boško Janković (20), Dejan Milovanović (20), Marko Perović (20). Delovali su, u sadejstvu sa nešto starijima Milanom Dudićem (25), Markom Pantelićem (26) i Nikolom Žigićem (24) do stradanja u Ajndhovenu vrlo homogeno.

Bili su Zvezdini mladi momci!

POBEDE NAD GALATOM, BRIŽOM I VERDEROM I TOTALNA EUFORIJA

O putu te generacije, kako se stvarao tim na pripremama u Ivanjici, i da li je baš moralo da bude tragično protiv PSV u razgovoru za Mozzart Sport prisetio se tadašnji štoper tima Slavoljub Đorđević.

„Kada se setim tih duela sa Jang Bojsom, odmah mi u sećanju misao da smo tamo odigrali prilično slabo, da smo gubili sa 0:2. U tom momentu Jang Bojs kao klub, kao i Švajcarska kao zemlja, nisu imali fudbalski status kao sada. Još smo mi bili Zvezdina deca, naučeni da se ne plašimo nikoga još od prvog dana! A znate zašto je to tako? Pa zato što smo od pionira igrali sa na jakim evropskim turnirima. Odemo u Barselonu i sve pobedimo. Odemo u Italiju - isto. Moguće je da smo ih malo potcenili pred prvi meč, bez obzira na to što je za njih igrao Šapuiza, čuveni napadač, reprezentativac Švajcarske. Lagano smo ih pobedili u Beogradu, malo se i osećala tenzija pre meča. Ali skoro da nije bilo dileme... Realno, oni su do sada porasli, kao što je i Crvena zvezda porasla. Podigli su standarde i večeras nas na Marakani čeka ključna utakmica“, počinje priču za Mozzart Sport Slavoljub Đorđević.

MUSLIN FORMIRAO TIM, SUZE ZBOG ŽOTE ANTONIJEVIĆA I GLAVA ZVEZDINE DECE

Tog leta 2004. godine Marakana je bila rolerkoster emocija. Bes - zbog odlaska Slavoljuba Muslina. Ushićenje, jer je podmlađeni tim igrao odlično na priprema. Euforija, zbog nekih novih klinaca, poput Boška Jankovića i Baste i eliminacije Jang Bojsa. Na kraju i depresija. Znamo zbog čega...

„Pre tog leta, osvojili smo duplu krunu pod Slavoljubom Muslinom. On je u dobroj meri formirao tu ekipu. Otišao je Vidić, isto tako i Marjan Marković. Šest meseci ranije je došao Miladinović, potom i Biševac. Od igrača sa strane samo Makedonac Popov... Praktično smo formirali novu odbranu. Bilo je malo nestrpljenja, ali se euforija upalila kada smo savladali Galatasaraj u Nemačkoj (1:0). Oni grom jaki, Hakan Šukur, Hasan Šaš, stranci. Onda dođemo i pobedimo Verder, i Briž, ugazimo Magdeburg.... Osećao se onda pritisak jer je godinu dana ranije Partizan igrao Ligu šampiona. Ništa novo za Zvezdu, ali ponavljam, morali smo da pravimo tim u hodu. Još je tu bilo mnogo Zvezdine dece. Početak priprema u Ivanjici, taj turnir u Nemačkoj na otvaranju Šalkeovog stadiona. Sve lepo bajno, sjajno i onda na početku prvenstva izgubimo od Borca iz Čačka. Čista posledica uigravanja.“

Začin tog leta bila su Zvezdina deca. Golman i kapiten Dišljenković je bio džomba u ravni sa Markom Pantelićem. I naš sagovronik je pucao od samopouzdanja, Dejan Milovanović se već dokazao u derbijima, u prvi plan su iskočili Basta i Janković.

„Nismo mi njih gledali kao na decu, govorimo o Basti i Jankoviću. Kada su nam se priključili i dobili ulogu, bili su već formirani Zvezdini igrači. Znate da je tada klub imao ubsko Jedinstvo kao filijalu, svi smo prošli kroz taj ozbiljan filter. Ako to prođeš - znači da vrediš. Kad si Zvezdino dete - onda imaš kvalitet. Bila je naša snaga u tome što smo se se upoznali kao deca. Dišlja i ja smo bili nerazdvojni (kumovi, prim.aut.). Eto, na pokojnog Žotu Antonijevića gledam kao na fudbalskog oca. Ja sam čovek koji ne plače mnogo. Možda sam dva puta zaplakao u životu, jednom je bilo kada je Žota preminuo. Nekako smo bili klapa, dobra družina. Pogodila nam se, kao i sada, ta euforija posle pripremnog perioda i Jang Bojsa. Mada, realno je bilo da prođemo prvaka Švajcarske. Mi smo bili takve glave, tako pripremljeni. Gledali smo ih kao protivnika nižeg kvaliteta. Kao kada bi sada Zvezda igrala sa Slovanom iz Bratislave.“

ŠTA SE DESILO U AJNDHOVENU?

Pred tom Zvezdom su se otvarali novi horizonti. Aplauzi su danima odjekivali posle duela sa Jang Bojsom i Crvena zvezda je na poslednjoj prepreci za Ligu šampiona dobila bingo. Da, tako se tada verovalo. PSV je ostao bez Robena i Kežmana, i delovao je kao bolja opcija od Juventusa. I Arsenala.

„Da ti kažem prosto, PSV nas je izbacio na čist kvalitet. Ozbiljan kvalitet su imali. Jeste mi smo njih ovde dobili na Marakani (3:2), bilo je u jednom trenutka i dva razlike. Ali ako ćemo pošteno, njihov trener je ostavio na klupi Kokua i Van Bomela. Moguće je da nas nije baš najozbiljnije shvatio. Nekako su oni verovali da će to doći na svoje mesto... Tamo kada su počeli da napadaju. Nije ti dobro. Sećam se 3:0 za njih, mi nešto pokušavamo, a kum Dišlja nas poziva na oprez. Sad, uvek je pitanje, šta bi se desilo da nismo dobili crveni, da se Žiga nije povredio. Njihova ekipa je bila preozbiljna, sa dvojicom Korejaca. Stigli su do polufinala. Tada smo se malo razočarali. A nije trebalo. PSV je bio suviše jak. Mi nismo znali njihovu pravu snagu. Mi smo znali da vredimo, ali nismo znali njih.“

Ispostavilo se da je ta Zvezdina generacija mnogo dala srpskom fudbalu i da je bila vredna ulaganja. Primera radi, Basta, Janković, Luković su godinama branili boje reprezentacije, veliku karijeru napravili su Luković i Biševac... Zvezda je inaksirala veliki novac za obeštenja.

„Zvezdu uvek možeš da gledaš sa dve strane. Pitanje je koliko smo mi kao klub u tom momentu bili zreli za Ligu šampiona. Stvarno smo svi tada verovali da možemo u Ligu šampiona. Neverovatan je podatak da smo imali sedmoricu igrača iz škole. Svi smo tu bili srećni. Igraš u rodnom gradu, za Zvezdu, nešto tu i pare nisu potrebne... Još smo imali ono u sebi, da smo iz škole, da smo došli u prvi tim i da samim tim imamo kvalitet. Da je bio drugačiji sistem kvalifikacija verujem da bismo lagano ušli u Ligu šampiona. Ali ta generacija se i onako odužila klubu koliko je mogla.“

Malo o pojedinačnim slučajevima.

„Ja nikada nisam imao dilemu da li će Basta i Boško napraviti odličnu karijeru. Basta je, primera radi, tog leta, igrao malo veznog, malo spoljnjeg igrača. Tu je bio i Deksa Milovanović. Prvi je probio balon, najduže je bio u prvom timu. Dobio je šansu sa 16 godina. To je bio ozbiljan kvalitet. Na kraju klub je profitirao jer tada nisu ulagane pare kao sada. Došao je samo Popov, pre toga Biševac. U stvari, Stančića sam zaboravio...“

" SA OFK BEOGRADOM JE BILO POSEBNO RIVALSTVO”

Upravo je tadašnji pridošlica iz OFK Beograda dobio crveni karton u Cirihu protiv Jang Bojsa, kasnije je mogao bolje da reaguje kod drugog gola PSV u Beogradu.

„On je u tom trenutku bio preozbiljan igrač, ali preozbiljan! Moćan zadnji vezni. Igrao je za OFK Beograd, mi iz Zvezde i oni sa Karaburme smo bili privatno dobri. Za njih su igrali Baša, Jokić, Stančić... Družili smo se-

Slavoljub Đorđević s osmehom se priseća dana dečačstva u Ljutice Bogdana, velikih utakmica, dugih noći na Pirani posle pobeda u Evropi, ali zna da mu je ta sezona pomogla da očeliči. Kao i kompletnom timu.

„Bilo je prisutno razočaranje zbog PSV-a. Kao posledica je došao Zenit. Bili smo psihički i fizički pogođeni, promenio se i trener. A Zenit je u tom trenutku počeo da raste. Nije se javnosti znalo mnogo o njima. Kao, ko je taj Zenit... A oni u timu imaju Timoščuka, Keržakova, ozbiljan tim. Sećam se da smo ih skautirali gledajući meč s moskovskim Spartakom, za koji je igrao Vidić. Lagano je to Zenit rešio sa 2:0. Znali smo tada već da dobro biti neće. Počelo je da se ljulja u klubu ponovo i da se prenosi na svlačionicu. Meni je od onih 4:0 u Sankt Peterburgu teže pao poraz u Beogradu. Shvatiš to kao šamar i neku realnu sliku. Ubijemo nam je bilo i samopouzdanje posle PSV-a.“

NOVAC ZA NAMEŠTAJ I REČI SALETA ILIĆA: ALO, IMAM VIŠE NEGO VAS PETORICA ZAJEDNO

Drugačija vremena, drugačiji običaji, drugačije i poslovanje i politika kluba. Postoji konsenzus u zvezdaškoj javnosti da bi bilo dobro da se ponovo rodi tim sličan tom iz 2004. godine. Ali realnost je drugačija.

„Mnogo je to teško izvesti jer navijači sad ne traže Ligu šampiona, nego pobede u istoj. Ja bih voleo da se to desi. Ali to je mnogo teško. Sad je nagrada za grupnu fazu između 25 i 30 miliona evra. Teško je sve staviti na kocku... Svi mi hoćemo Zvezdinu decu, ali je pitanje ko bi imao strpljenja za to. Onoj Zvezdi, kada sam ja bio igrač, se na kraju sve isplatilo. Vratilo se sve sledeće godine kada je pobeđena Braga.“

Kada pričate sa bivšim igračima Crvene zvezde, uvek će reći da u njihovo vreme nije bilo para. Ida nisu iz finansijskih razloga boravili na Marakani.

„Mi smo stvarno imali male ugovore, sad da ne govorimo kolike. Možda nije umesno. Ali evo vam jedna anegdota. Neki od nas su sa igračima Partizana bili privatno dobri, na terenu je bio rat. Sećam se jednom da smo čekajući piletinu u fast fudu i naleteli na Sašu Ilića. Bilo je nas četvorica, petorica. On je vozio onaj Pežo 206, a Bogavac ga nešto kao zeza. Daj, Sale, šta voziš ovog krša. On je brzo odgovorio, smeje se i kaže: Alo, imam više para u džepu nego vas petorica zajedno. Mi smo danas privatno super. Ali tako je bilo. Oni su imali deset puta veće ugovore od nas. Bez preterivanja.“

Na kraju se sezona započeta pobedom nad Jang Bojsom završila porazom u finalu Kupa od Železnika.

„Jao, kada se toga setim... Nije baš da se pohvalim, ali ajde... Izbacili smo u polufinalu Partizan i nekako smo bili ubeđeni da ćemo osvojiti trofej. Čekala nas je premija, mislim da je u tom trenutku bila 10.000 evra. Znaš kako, kada izbaciš Partizan ti veruješ da si pobedio. Računali smo na taj novac od premija. Jedan kupio auto, drugi pomaže roditeljima, ja naručio nameštaj... Dao sam polovinu para, i rekao čoveku da me sačeka do finala Kupa. I onda se desi poraz. Onda se ti snađi“, kroz osmeh završava Slavoljub Đorđević.