Big Sem: Da je meni Gvardiolin tim i ja bih napao triplu krunu

Nije lepuškast kao Tom Kruz, ali se čini da je u nemogućoj misiji. Samo što Sem Alardajs ne glumi, stvarno misli da je trenerski kapacitet u rangu Pepa Gvardiole, Jirgena Klopa i Mikela Artete, uveren da će spasti Lids čak i kad ga mnogi vide u Čempionšipu.

Četiri kola pre kraja Premijer lige, klub sa Eland rouda jeste iznad crte usled bolje gol-razlike od Notingem Foresta, međutim, već tokom subote gostuje na Etihadu, a ima još okršaje sa dva kandidata za evropski fudbal, Njukaslom i Totenhemom, te Vest Hemom koji nije siguran da će opstati.

Alardajs jeste. Zato se latio posla. Prvog posle dve godine, koliko je prošlo od prethodnog angažmana u Vest Bromvič Albionu.

„Možda imam 68 godina, izgledam zastarelo, kao iz antikvarnice, ali nema nikoga ispred mene u fudbalskom smislu. Nisu to ni Pep, ni Klop, ni Arteta. Oni rade šta rade, a ja radim kako umem“, odjeknule su reči Big Sema kad je stigao u Jorkšir.

Možda se predomislio kad je shvatio šta je rekao, ali to je prevejani strateg, očigledno dovoljno promućuran da bira kad će i šta da kaže. Tako i sad ostaje pri rečima.

„Kakva god mišljenja ljudi bila, mene previše ne interesuju. Omogućio sam javnosti da ima o čemu da priča. Dao sam medijima sjajan naslov, tako da sam taktički uradio prilično dobar posao“.

Jedino je pitanje da li zaista u to veruje.

„Niste toliko dugo u poslu tek tako. A ja imam više od 1.000 utakmica u ulozi trenera baš usled tog uverenja. Nisam to planirao, ali, naravno, to sam ja. Instinktivno, sad mogu da radim na osnovu iskustva“.

Nagomilano je. Sticano još od 1991. dok je još bio trener-igrač u irskom Limeriku. Kasnije se dokazao u Premijerligi, tačno je da nikad ništa nije osvojio, ali je neke ekipe uvodio u viši rang, neke spasavao da napuste elitni. Sad će isto probati na Eland roudu, jer su mu prema sopstvenom priznanju penzionarski dani postali dosadni. Mora nečim da se zanima.

„Radi se o izlasku iz kuće. Postoje sve te stvari za trening, ali on je neverovatno dosadan kada ste sami. Morate da pređete 10.000 koraka dnevno, a tu rutu bih mogao bih da napravim i ako samo hodam trening centrom, a da toga nisam ni svetan“.

Dobro zna Sem gde je došao i šta se od njega očekuje, mada priznaje da mu ponekad misli odlutaji i zapita se šta bi on uradio da ima novac kakav je na raspolaganju Pepu Gvardioli u Mančester Sitiju.

„Razmišljao sam pre neki dan, on ima dva neverovatna tima. Ko bi osvojio Premijer ligu? Starteri ili rezervisti? Da li bi završili prvi i drugi? Čini se da ima dva veoma inteligentna, kvalitetna igrača na svakoj poziciji“.

Koliko je (ne)realan pokazuje odgovorom na pitanje da li bi on, da je na Pepovom mestu, mogao da napadne tri trofeja u završnici sezone (Premijer ligu, FA kup i Ligu šampiona).

„Apsolutno. Igrači te čine dobrim trenerom. Tvoj posao je da komuniciraš sa tim fudbalerima i mislim da bih i ja u tome uspeo. Ne kažem da je lakše boriti se za titulu, nego za opstanak, ali je svakako ugodnije. Da imam igrače poput Sitijevih mirno bih spavao“.

To možda jeste posao iz snova, ali nikad nećemo saznati kako bi ga Alardajs obavljao. Jedino što može jeste da stane kraj Pepa, pred obračun u 35. kolu Premijer lige.

„Najbolje mesto na kome mogu da budem subotom popodne“.