Bibras Natho ratuje sam! Rolerkoster u Humskoj, Partizanu bod i saznanje da ima sjajnog igrača (VIDEO)

Za mesec dana nova dimenzija Partizana. Na viši, evropski, nivo podigao ga je čovek koji je u Humskoj 1 završio maltene slučajno – na nagovor prijatelja Zorana Tošića – ali fudbal igra kvalitetno – namerno. Dva gola i pregršt sjajno razvijenih napada lansirali su Bibrasa Natha na centralno mesto remija sa AZ Alkmarom, uz utisak da su zbog čudesne partije Izraelca crno-beli zaslužili dva boda više.

Na kraju, samo 2:2 u početnom golu Grupe L Lige Evrope. Po šansama, načinu igre, brzini i tempu, kao i činjenici da je više dve trećine susreta uživao brojčanu prednost, domaćin je morao da trijumfom valorizuje individualnu partiju kakva na crno-beloj strani Topčiderskog brda odavno nije viđena. Ovako, ostaje veliki žal za ekipu Sava Miloševića, istovremeno i saznanje – ako je to u ovim okolnostima moguće tako posmatrati – da su dobili fudbalera kog bi Bora Đorđević opisao stihom „ja ratujem sam“.

---

PARTIZAN - AZ ALKMAR  2:2 (1:1)
/Natho 41pen, 61 - Stengs 13, Boadu 67/

Stadion: Partizana. Sudija: Marko Gvida (Italija). Gledalaca: 22.000. Crveni karton: Svenson 27. (AZ Alkmar)

PARTIZAN: Stojković – Miletić, Ostojić, S. Pavlović, Urošević – Šćekić (od 80. Suma), Zdjelar – Tošić (od 63. Marković), Natho, Asano – Sadik (od 89. Gigić). 

AZ ALKMAR: Bizo – Svenson, Flar, Vujtens (od 55. minuta Hacidijakos), Vijndal – Mitdsjo, De Vit, Kompajners – Stengs, Boadu, Idrisi (od 31. Sugavara). 

---

Kako igra ovaj čovek!

Nema tog posmatrača ove večeri u Humskoj kog nisu oduševili potezi Bibrasa Natha. Vole treneri da kažu da je fudbal timska igra, kolektivni sport, međutim, kakav uticaj na njega ima pojedinac najbolje se videlo tokom Partizanove premijere u drugom po važnosti UEFA takmičenju, jer je sve korisno napravljeno blagodareći umeću Izraelca. Kao da je sam na terenu, iskusni vezista je sa prekomandovane pozicije „desetke“ nosio tim Sava Miloševića i nagovestio da će ove jeseni biti oslonac, glavna poluga, u nameri da srpski predstavnik prezimi na kontinentalnoj sceni. Delio je Natho lopte kao da je košarkaški plejmejker, razigravao saigrače, pucao iz svih pozicija, izanrednu partiju krunisao duplom porcijom golova, zasluživši da dečjom grajom bude ispraćen sa terena.

U početnoj borbi prsa u prsa sa, Birbas je bio faktor za kog Holanđani nisu imali rešenje. Svaki njegov potez bio je smislen, svaka lopta se gurala napred, kao da je navođena đžojstikom, posle čega je kolegama iz Partizanove ekipe ostalo samo da valjano reaguju. S tim da deluje da im je trebalo malo vremena da shvate s kakvom lakoćom bivši prvotimac Rubina, CSKA i Olimpijakosa igra: Asano je na početku zakasnio da preda loptu Sadiku, upropastio izglednu kontru otvorivši put gostima ka vođstvu, pa glavom tukao iznad prečke iako je mogao da sačeka prijem na nogu, Tošić pucao nesvojestveno sebi, Šćekić grešio u pasu, Sadik nikako nije uspevao da se izbori sa korpuletnim štoperima AZ-a...

No, kad je Asano, baš na Nathov pas, iznudio crveni karton Jonasa Svensona i okajao grehje iz 17. minuta, a Umar Sadik izborenim penalom (faul Stejna Vujtensa) omogućio Bibrasu da pogodi sa 11 metara decibeli u Humskoj su dostigli jačinu kao da su na tribinama punoletni, a ne najmlađi Grobari, čija je pesma jedan od utisaka večeri. Sa Nathom kao dirigentom i ostatak tima je počeo da diše, da veruje u preokret i sa daleko više samopouzdanja, naravno i zbog brojčane prednosti, uraganski napada ka Marku Bizou.

U tim trenucima utakmica je ličila na većinu onih koje Parni valjak igra u Superligi na svom stadionu. Ogroman pritisak na poslednju liniju AZ-a, lopta je sve vreme kružila oko kaznenog prosotra, delovalo je kao da Partizan futsal akcijama želi do pogotka... I mogao je da ga postigne u ranoj fazi da večeras dekoncentrisani Asano nije promašio dve šanse, da je Tošić podesio nišanske sprave, da je Sadik umesto stative skrenuo loptu samo koji centimetar u mrežu. Uz saznanje da se svi osećaju komotno kad im leđa čuva Bibras Natho i da će, taman i da sreća okrene leđa ostatku tima, on biti taj koji će da pokupi otpadak i pošalje ga na željeno mesto. Kao na treningu za zasluženo vođstvo u 61. minutu.

Praznik za oči. Jedino što nije vredelo... Čak ni kad su rezervisti Sejduba Suma i Lazar Marković imali zicere za 3:2. Imate jednom pravo da pogađate ko im je namestio šanse.

U prvih pola sata, dok je Partizan tragao za identitetom, AZ je opravdao kliše tipičnog predstavnika holandske škole. Sastav Arne Slota došao je u Beograd sa jasnom idejom da se nadigrava, prihatio otvorenu razmenu udaraca, već u šestom minutu zapretio preko Boadua, da bi u 13. Asano izgubio loptu pred tuđim kaznenim prostorom, usledila je duga lopta na levo krilo ka Idrisiju i mat iz tri poteza, pošto je Marokanac proigrao Boadua, špic ostavio za Stengsa, a taj toliko hvaljen napadački triling iz Alkmara pokazao Japancu kako je u kontri trebalo da reaguje samo koji sekund ranije. Brzo i jednostavno.

A da mentalitetom Holanđani podsećaju na Nemce videlo se u 67. minutu. U trenucima kad je su crno-beli pomislili da su završili posao, gostima nije palo na pamet da se predaju, pa su koristeći brzinu – na skoro identičan način kao u uvodu susreta – nanjušili ranjvost Partizanove odbrane. Još jedna lopta preko visoko postavljene poslednje linije, opet je ispao Bojan Ostojić, zakasnili su i Pavlović i MIletić, a mladi špic Miron Boadu lako matirao Stojkovića i posle asistencije, golom dokazao da je vrhunski potencijal. Za još jedan emotivni rolerkoster na tribinama...

Ako ništa drugo – pamtiće se.

(FOTO: Star sport)