Beži iz Totenhema ako želiš trofej

Veliki klub, moćan klub, bogat klub, ali koji od 2008. godine nije osvojio trofej. Da, Totenhem je u pitanju.

Sad su već Pevci postali meta podsmeha. Toliko se izmenjalo igrača i menadžera u ovih 15 godina, a trofejna sala se nije otključavala za to vreme.

Najporaznije od svega, ogroman broj njih je do trofeja došao kada je – otišao iz Totenhema. Poslednji u nizu je Lukas Moura. Za pet godina u Londonu – ništa. Nula trofeja. Kako je prešao u Sao Paulo odmah je došao do pehara Kupa Brazila.

Pedantni statističari su izračunali da su od 2008. godine čak 48 igrača ili trenera osvojila trofeje kada su otišli iz Totenhema! Lukas Moura poslednji u nizu.

Redom gledano, ta lista izgleda ovako:

Kada su treneri u pitanju, Žoze Murinjo je sa Romom uzeo Ligu konferencije, Nuno Espirito Santo ligu i Superkup Saudijske Arabije sa Al Itihadom. Maurisio Poketino je tri pehara podigao sa Pari Sen Žermenom, isto koliko i Andre Vilas Boas sa Zenitom.

Murinjo (©Reuters)

Zbirno, bivši menadžeri Pevaca su nakon odlaska iz Londona uzeli devet trofeja.

Kada su igrači u pitanju taj broj je drastično veći: više od 160 pehara!

Geret Bejl je sa Real Madridom osvojio sve što je mogao, a ukupno 21 trofej. Luka Modrić je još uspešniji sa 23 pehara. Kajl Voker je u dresu Mančester sitija uzeo 15 komada „srebrnine“.

Na tom spisku je od pre neki dan Lukas Moura sa Kupom Brazila. Dimitar Berbatov je proslavio šest pehara sa Mančester junajtedom, a Tobi Aldervireld je kao fudbaler Al Duhaila i Antverpa podigao tri trofeja.

Kristijan Eriksen je sa Interom osvojio Seriju A, a sa Mančester junajtedom Liga kup. Kameron Karter-Vikers je pronašao sebe u Seltiku sa kojim je došao do pet pehara. A, pomalo zaboravljeni golman Džo Hart je nakon odlaska iz Totenhema skupio pet trofeja, takođe sa Seltikom.

Erik Lamela i Brajan Hil imaju Ligu Evrope sa Seviljom, a Tanguj Ndombele titulu prvaka Italije sa Napolijem. Đovani lo Selso je osvojio Finalisimu sa reprezentacijom Argentine, a zbog povrede je propustio Mundijal. Ali je zato Huan Fojt uzeo titulu prvaka sveta sa Argentinom, kao i Ligu Evrope sa Viljarealom.

Kiran Tripije je u dresu madridskog Atletika bio prvak Španije, Etjen Kapue je sa Viljarealom bio pobednik Lige Evrope, dok je Jan Vertongen bio šampion Portugalije sa Benfikom.

Viktor Vanjama je do prvog pehara došao u Kanadi u dresu Montreala, a Karlos Vinijus u Holandiji sa PSV Ajndhovenom. Tri trofeja je podigao Džordž-Kevin Nkudu u Bešiktašu.

Golman Pjerluiđi Golini je bio prvak Italije sa Napolijem, dok je Vinsent Jansen uzeo pet pehara kao igrač Montereja u Meksiku i belgijskog Antverpa. Benžamen Stambuli je bio vrlo uspešan u Pari Sen Žermenu, gde je osvojio pet trofeja.

I Paulinjo je procvetao kada je „pobegao“ iz Totenhema: najpre u Kini, a onda i Barseloni dograbio je čak devet pehara. Fernando Ljorente ima jedan Kup Italije sa Napolijem, a Rafael Van der Vart titulu prvaka Danske sa Midtjilendom. Džermejn Defo je isto to uradio kao igrač Glazgov Rendžersa.

Paulinjo (©Reuters)

Kao igrač Benfike Adel Tarabt je došao do titule i Superkupa, dok je Kevin-Prins Boateng maltene svuda zbirao trofeje, samo ne u Totenhemu. Tako je kao igrač Milana uzeo tituli i Superkup, u Barseloni je bio šampion Španije, a sa Ajntrahtom je bio osvajač Kupa Nemačke.

Dao je sve što je mogao od sebe Robi Kin da zgrabi neki pehar u dresu Totenhema, ali dalje od tog Liga kupa iz 2008. nije mogao. Zato je u LA Galaksiju bio mnogo uspešniji sa tri Kupa i jednim Superkupom.

Tamo preko bare je sinulo sunce i Klintu Dempsiju, koji je kao član Sijetla došao do dva pehara. Isto važi za Đovanija dos Santosa, osvajača tri trofeja sa Amerikom i Meksikom.

Do četiri pehara došao je Li Jung-Pjo u Al Hilalu, do četiri Temu Taino u Ajaksu i Helsinkiju, a Didije Zokora je stigao do jednog Kupa Španije sa Seviljom.

Vedranu Ćorluki se zavedrilo kada je stigao u Rusiju. Vozio je Lokomotivu do titule prvaka, do četiri Kupa i jednog Superkupa. U istom klubu je Roman Pavljučenko podigao Kup.

Hosam Gali je briljirao u Egiptu sa čak osam osvojenih trofeja. Diandre Jedlin i dalje zbraja pehare u MLS-u, poslednji je uzeo sada sa Interom iz Majamija uz Mesijevu pomoć.

Tomislav Gomelt je sa Klužom bio osvajač Kupa Rumunije, Sajmon Doukins je dva pehara uzeo sa San Hozeom, a Pol-Žoze Mpoku je bio osvajač Kupa Belgije sa Standardom.

Tomas Pekhart je zbrajao pehare u AEK-u, Hapoel Ber Ševi i Legiji (ukupno pet), dok je Bongani Kumalo po povratku u Južnu Afriku četiri puta bio šampion sa SuperSportom i jednom pobednik Kupa.

Ova brojka je, ako pitate Engleze, veća za 14 imena, jer oni računaju kao trofeje i prvo mesto u Čempionšipu, Ligi 1 i ostalim nižim engleskim ligama, što je malo besmisleno, no njihova posla...