Barsin sistem je prevaziđen, Deko traži radikalan razlaz s prošlošću

Bio je Đozep Marija Bertomeu, trošio je kao da bunar nema dna, plaćao i igrače i sudije i botove da po internet napadaju sve one koji ne razmišljaju kao on i odveo je klub na ivici finansijkog ambisa. Došao je onda Đoan Laporta, štošta je obećavao, izgledao samouvereno i ulivao optimizam. Došla je sa njim i ona titula iz prošle sezone i Katalonci su se ponadali… O, kako su se samo prevarili.

Dugoročno gledano, moglo bi lako da se desi da taj Ćavijev pehar bude nešto najbolje što se desilo – madridskom Realu. Zavarao je Barsu, uverio je da se kreće u dobrom pravcu. U period kada je morala da napravi radikalan zaokret.

Šest meseci kasnije, Barselona je 10 bodova iza Reala i što je mnogo, mnogo gore: to čak i nije toliko loše ako uzmemo u obzir kako ekipa igra. Jer utisak je da Barselona ne da ne napreduje. Utisak je da Barselona trči ka provaliji.

Strah od fatalnog pada postao je sveprisutan, počeo je da se oseća u vazduhu. Pa se tako predsednik Laporta posle remija sa Granadom dobrano sporečkao sa nezadovoljnim navijačima – kažu čak i da ih je gađao kanapeima?! – dok se se sportski direktor Deko i treneri Ćavi “prepucavali” preko medija.

Možda malo preterana reč, ali čini se da je Barsa došla do one situacije koja se često opisuje slonom u porcelanskoj radnji. Svi vide da problem postoji. Samo niko ne sme ništa da kaže. Jer tradicija, klupska kultura, zaostavština Johana Krojfa, sećanje na Ronaldinjovu Žogu Bonito i Mesijeve godine supermacije sprečavaju poslovično ostrašćenu navijačku javnost da trezveno sagleda okolnosti. I shvati da ovo ničemu ne vodi.

Deko je očigledno shvatio, mada to sme da izgovori samo u Portugalu, pa danas u Španiji odjekuje njegov intervju za nedeljnik Naser do Sol.

“Od fundamentalnog značaj je da zauzmemo novi pravac. Predsednik je sa tim saglasan. Suštinska promena je neophodna. Ovaj model je iscrpljen”, rekao je Deko, veoma pesimistično, posebno kada imamo u vidu da sve ovo govori dok traži Ćavijevog naslednika.

Katalonska sportska štampa

Ali Deko ne želi da ulepšava stvarnost. Štaviše…

“Moramo da pronađemo nekoga ko će da raskrsti sa prošlošću jednom zasvagda i da se okrene ka novim obrascima… Imamo veoma ozbiljne finansijske probleme i to je razlog zbog kojeg su me zaposlili. Nemamo para za investicije kao ostali milionerski klubovi i to obeshrabri svakog trenera. U ovom trenutku ne možemo da obezbedimo ta sredstva”.

Vrlo iskreno Deko govori o svim problemima, pa o imenima potencijalnih spasilaca vrlo kratko priča. Recimo, kada je upitan za mogućnost da Barsa dovede Rubena Amorima, koji radi odličan posao u lisabonskom Sportingu…

“Sve opcije su na stolu. Može i Portugalac, ali koji? Koliko ih je spremno da preuzme Barselonu, svu njeu težinu i odgovornost koja ide uz nju? I sa svim ovim problemima. Znam da Ruben Amorim radi odličan posao, da igra slično kao Barselona, ali znam i da on ima vrlo malo iskustva”, rekao je Deko pre no što je ponovio utisak koji je postao kristalno jasan kada je Ćavi najavio da ide na kraju sezone.

“On je osetio da ne može više da timu pruži ono što mu je potrebno. Ali barem smo svi saglasni da je radikalna potreba neophodna. Toliko radikalna da je i sam Ćavi rekao da je klubu potreban novi pravac”.

E sad, Ćavi je ovde demantovao Deka, mada je pitanje da li je samo hteo da se sakrije od odgovornosti, kad je već rekao da ide, jer ovaj pritisak više ne može da istrpi. I možda da se ne bi zamerio svim onim tradicionalistima koji će da pričaju o Krojfu i Mesiju i u trenucima kada zaista više ne bude imalo smisla, Ćavi kaže…

“To što priča Deko nije ono što je meni govorio. On veruje u Barselonin model i njen DNK. I Deko je igrao ovde. Zaista ne mogu više da kažem, ne znam”.

Gundogan i Kristensen tokom meča (©AFP)

I možda Barsin model zaista nije problem – uostalom, ko smo mi da ga sporimo? – ali nema apsolutno nikakve sumnje da bar trenutno ne funkcioniše. Lako je bilo forsirati ultraofanzivan stil igre kada si imao novca da Mesiju plaćaš ugovor od bruto 100.000.000 evra godišnje ili kada je on uz sebe imao baš Ćavija ili Andersa Inijestu. Teško je sada kada sav Barsin teret na leđima nosi 16-godišnji Džamal, a na startnog štopera klub gura još jednog maloletnika Paua Kubarsija.

Barsa prosto previše duguje. I mora da na brzinu izbaci neliko klinaca za prodaju. A to ima svoju cenu. I plaća se golovima u mreži.

U šampionskoj prošloj sezoni Barselona je u 38 ligaških kola primila 20 golova. Ove sezone na 24 utakmice već 33 gola. A problemi kao da se samo gomilaju. Samo u kalendarskoj 2024. godini primila je Barselona 23 gola na 11 utakmica u svi takmičenjima. Verovali ili ne, više nego bilo koji drugi klub u pet najjačih liga Evrope od 1. januara.

“Defanzivne greške nas ubijaju”, priznao je posle remija sa Granadom i sam Ćavi.

Nije ni imao izbora. Barsa je sinoć primila tri gola od kluba koji je toliko daoiI za prvih 40 dana 2024. godine. Ali Barselona ove godine ne igra odbranu. Prošle sezone je to nekako i funkcionisalo sa Gavijem i Serhijem Busketsom ispred poslednje linije… Ove sezone nikako.