Barselona postaje rob banaka i fondova? U planu nova pozajmica da bi se finansirao Halandov transfer

Kada je letos dogovorio pozajmicu vrednu skoro 600.000.000 evra u banci Goldman Saks, Đoan Laporta je tvrdio da to čini kako bi sanirao štetu načinjenu za vreme pogubnog predsedničkog mandata njegovog prethodnika Đosepa Marije Bartomeua. Kako vreme prolazi, Barseloni sve ozbiljnije preti da postane rob banaka i investicionih fondova, odnosno novčanih injekcija za koje se ne zna da li će moći da vrati.

Vest da su se Đoan Laporta i Mino Rajola sastali u Torinu kako bi razgovarali o mogućem transferu Erlinga Halanda na leto dobila je svoj nastavak. Iberijskim poluostrvom odjekuju detalji Laportinog plana da se dokopa velikog potpisa kojim bi otpočela nova era kluba kome se dugovi nagomilavaju svakodnevno.

Naime, predsednik Barselone je voljan da uzme novu pozajmicu, ovog puta na sumu potrebnu da se kompletira Halandov transfer. To je ugrubo negde oko 170.000.000 evra, sa sve obeštećenjem, bonusima za potpis i provizijama Rajoli i Halandovom ocu.

Rajola i Laporta se sastali u Torinu: Tema - Erling Haland

Katalonski Sport piše da je nekoliko investicionih fondova, uglavnom američkih, pokazalo veliko interesovanje da sa Barselonom uđe u dil, pod izgovorom da “pomogne finansijski oporavak kluba“, što u praksi može da bude mač sa dve oštrice.

Podsetimo, Barselona je od banke Goldman Saks uzela bezmalo 600.000.000 evra sa obavezom vraćanja za deset godina. Taj novac je još u vreme Bartomeuovog mandata bio planiran da se iskoristi za njegov megalomanski projekat Espai Barsa kojim je trebalo da se sredi kompletan stadion Kamp Nou i pretvori u jedan od najmodernijih fudbalskih objekata na svetu, plus da se napravi ceo kompleks, sportski grad sa Barseloninim žigom. Laporta je posle izbora u martu ubrzo promenio namenu, s obzirom da su Barselonini dugovi odavno premašili milijardu evra.

Jedan od investicionih fondova sa kojima bi Barselona mogla da dogovori novu finansijsku injekciju je američki CVC koji je letos podigao veliku prašinu u Španiji i fudbalskom svetu posle odluke da otkupi 8,2 odsto akcija od La Liginih komercijalnih prava za preko dve milijarde evra, što istom garantuje deo zarade narednih 50 godina. Barselona je, interesantno, jedan od klubova koji je od početka bio protiv ovog sporazuma, ali to izgleda ne sprečava klupske čelnike da razmišljaju o drugoj vrsti poslovanja sa CVC.

Jednačina čuvenih računovođa: Tržišna vrednost Halanda je najveća na svetu

Što se Halandovog eventualnog dolaska tiče, on je navodno pred Barselonu postavio jedan uslov za transfer na leto, a to je da ekipa bude učesnik Lige šampiona. Snažni Norvežanin je prva meta Real Madrida zajedno sa Kilijanom Mbapeom i nije tajna da je njegova želja da zaduži dres Blankosa, ali u njegovom bliskom okruženju vlada uverenje da bi upravo Haland mogao da bude nosilac novog talasa koji bi klub vratio u sam vrh evropskog i svetskog fudbala. Pogotovo jer je kontakt između Rajole i Laporte bio pozitivan.

I sve to bi navijače Barselone nateralo da pucaju od sreće, da nema druge strane medalje. Barselona, koja grca u dugovima, mogla bi zbog prevelikih ambicija i neusaglašenih želja da ostane konkurentna u vreme najveće krize ali i potencijalno da postane rob banaka i investicionih fondova...