Barsa podnela kandidaturu za prvaka svega

Kako se sve samo brze obrne. Prošle sezone Ćavi je nemoćno gledao kako mu se ekipa raspada dok su mediji dan za danom objavljivali priče o tucetu igrača koje klub želi, a za koje su svi znali da neće doći, jer finansijskih skandala oko kluba bilo je i više nego transfer spekulacija. I celo leto proteklo je u nerealnim snovima, pričama o dolascima Nika Vilijamsa, Jozue Kimiha, Džonatana Taa... Na kraju je od bitnih igrača stigao samo Dani Olmo.

I mnogo bitnije, stigao je Hansi Flik, razduvao tu grobljansku atmosferu u klubu i udahnuo ekipi neki osvežavajući, germanski sjaj.

Ima doduše i do Lamina Jamala i njegovog izdanja na Evropskom prvenstvu. Predsednik Đoan Laporta i saradnici odmah su shvatili da moru problema moraju da na jarbol istaknu tu jednu istinski lepu priču iz kluba.

Nisu verovatno ni sanjali da će im Flik kroz koji mesec dopisati čitavu zbirku pripovedaka.

Jer protiv Bajerna, Jamal je bio fenomenalan, ali još bolji je bio – Rafinja. Het-trik protiv Bajerna, sa sve kapitenskom trakom oko ruke – a verovatno bi svima osim Fliku Brazilac bio poslednji izbor za tu ulogu – ove sezone već        devet golova i osam asistencija na 13 utakmica. Prošle sve skupa 10 datih i 13 nameštenih golova za celu sezonu. Igrao je kod Ćavija, ali nikada se nije osećao tako važnim, tako cenjenim. Slična priča i sa Robertom Levandovskim. Jeste on i prošle sezone rešetao, dao 26 golova, ali ove prosto ne može da se zaustavi. Već 15 komada, a tek je oktobar, trećina sezone.

Flik je prosto uspeo da ekipu izoluje od tih kataklizmičnih afera u klubu i u svakog od fudbalera usadi fanatičnu želju da igraju dobar, prelep fudbal. I da u svakom probudi veru da je s pravom tu, pa sinoć protiv Bajerna 21-godišnji Mark Kasado izgleda kao da iza sebe ima bar 100 utakmici u Ligi šampiona, dok o godišnjem Pau Kubarsiju pišemo kao da je tu već sezonama, a dečku je tek 17 leta.

Pored njih još Injaki Penja, Balde, Lamin i Fermin, u prvoj postavi dakle šestorica igrača iz čuvene La Masije. U nastavku su šansu dobili i Olmo, Gavi, Ansu Fati, još trojica ponikla na istom mestu. Nije to još onaj tim Tita Vijanove iz novembra 2012. u kome je bilo svih 11 igrača iz La Masije (Valdes – Montoja, Pike, Pujol, Alba – Ćavi, Buskets, Inijesta – Pedro, Mesi, Fabregas), ali nismo ni daleko.

I niko više ne sanja o Niku ili Kimihu, jer Barsa izgleda kao da ima sve što joj treba. Ima presing takav da ni Bajern ne zna šta će sa njim. Poslednju liniju hrabru da igra maltene na sredini terena, pa nek puca iza prostor za kontre. Trči i Barsa. Protiv Bajerna 126,55 kilometara, nekih šest više od Bavaraca. I čak 28 više nego što je sama trčala kada ju je u sezoni 2019/2020 Bajern zgazio sa 8:2.

Najbolji fudbaler na svetu?

Ovo više nije taj tim. Ovde nema najboljeg na svetu ni pukovnika kakvi su bili Pike, Buskets ili Alba. Ali ovde ima nekog mladalačkog bunta u nogama Jamala i Fermina Lopeza, ima i nekog inata Leve i Rafinje, ima te Flikove germanske filozofije da se melje do samog kraja i posle onog protiv Bajerna više niko ne sumnja – ima tu potencijala da se napadnu trofeji ne samo u Španiji, već i u Evropi.

Uostalom, eto ga već u subotu, prvi El Klasiko sezone sa Realom Vinisijusa Žuniora i Kilijana Embapea, prošle sezone tukao je Barselonu u sva tri takmičarska sudara, neće Blaugrana imati bolju priliku da počne da mu vraća dug.

I potvrdi Jamalove reči posle trijumfa nad Bajernom…

“Verujemo da smo najbolji tim na svetu i mislim da to i pokazujemo. I idemo svom silom na Real”.