CAPUT MUNDI: Lotito spasilac italijanskog fudbala ili nebeskoplavi šićardžija?

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Falio je samo Lapo Elkan? Omiljeni unuk advokata Đanija Anjelija, crna ovca nekrunisane italijanske kraljevske familije, sipao je dodatno ulje na vatru u sporu Klaudija Lotita sa većim delom klubova Serije A. “Lotito, ma ti si diplomirao virologiju ili statistiku? Prosvetli nas. U međuvremenu vas podsećam da optimista nije ništa drugo do loše informisani pesimista”, poručio je mlađi brat Džona Elkana preko društvenih mreža predsedniku Lotitu.

Lapo je samo poslednji u nizu onih koji su odapeli otrovne strelice u smeru gazde Lacija. Pre njega su se izređali predsednici Juventusa, Breše, Sampdorije, Torina (Andrea Anjeli, Masimo Čelino, Masimo Ferero i Urbano Kairo) i generalni direktori Intera i Rome, Bepe Marota i Gvido Fjenga. Da nije reč o Lotitu mogli bismo zaključiti da je “rafalna paljba” po prvom čoveku Lacija postalo kao pucanje na Crveni krst. Međutim,  najveća greška koju mogu da naprave Lotitovi oponenti jeste da ga potcene i žale.

U italijanskom jeziku postoji jedna reč koja opisuje Lotita savršeno: “istrione”. Šarl Aznavur je komponovao i istoimenu pesmu na itailjanskom i francuskom (u francuskoj verziji se zove “Le Cabotin”). Imenicu “istrione” bismo mogli prevesti kao glumca karijeristu koji po svaku cenu želi da privuče pažnju publike na sebe, bez ozbira koju ulogu ima. Tu osobinu je Lotito već platio prilično izaraženom nepopularnošću koja je, u poslednjih par nedelja, zbog njegovog zalaganja za što brži povratak igrača na treninge i nastavljanje sezone u najkraćem mogućem roku, bukvalno eksplodirala. Isitni za volju tome su poprilično doprinele njegove kolege.

Anjeli je optužio Lotita za licemerstvo, Ferero za nepoštenje, Kairo za bezobzirnost, Čelino za egoizam i umišljenost, Fjenga da je sitni šićardžija. Šta to tako (po)grešno radi Lotito što izaziva tako otvorenu netrpeljivost njegovih kolega? Međutim, nije problematično delovanje i agitovanje Lotita za što brži povratak fudbalera u trenažni proces i nastavak sezone. Načelno, svi vlasnici i predsednici klubova su za što je moguće raniji nastavak sezone. Sukob nastaje kada se priča raširi na motivaciju pojedinih akcija. Dobar deo Lotitovih kolega smatra da prvi čovek Lacija nije u dobroj veri i da želi da iskoristi komparativne prednosti koje u ovom momentu ima rimski klub. Nije slučajno da su Kairo i Fjenga upotrebili gotovo iste reči apostrofirajući “šićardžije” među predsednicima koji žele da iskoriste nevolje drugih klubova da bi se okoristili.

Možda bi neki drugi predsednik bio zabrinut što je ostao sam i izolovan u društvu drugih kolega u Zajednici prvoligaša, ali to ne važi za Lotita. Predsedniku Lacija je veoma komotno i kada igra sam protiv svih, štaviše, to ga dodatno motiviše. Lotitov ego je tolko veliki da je on ubeđen da je pametniji, sposobniji, obrazovaniji i informisaniji od kolega: toliko da mu dođe normalno da je on sam protiv svih. Lotito sebe doživljava kao “neshvaćenog genija” koji vidi mnogo dalje od svojih savremenika.

Lotito nema bogatstvo kao familija Anjeli-Elkan, Džang, Singer, De Laurentis. Štaviše, Lotito nije bogat ni kao Roko Komiso (novi vlasnik Fjorentine) ili Džo Saputo (gazda Bolonje), ali on ima druge kvalitete od kojih zaziru njegovi protivnici. Patron Nebeskoplavih je rođeni političar. Svoje uspehe Lotito bazira na kapilarnoj mreži poznanstava koje idu od politike, preko svih mogućih službi, do zdravstva. Nijedan predsednik u Seriji A ne može da se pohvali sa tako gustom mrežom institucionalnih odnosa na nekoliko nivoa, a da ne govorimo o poznavanju fiskalne  materije. Lotito je mnogo je potkovaniji od kolega kada se radi o pozavanju zakona, statuta i pravilnika na kojima počiva fudbal kao industrija. Sve to mu omogućava da “boksuje u mnogo jačoj kategoriji od one kojoj pripada”. Kada treba organizovati ili realizovati bilo šta u italijanskom fudbalu, nema sposobnije osobe od Lotita da to uradi. Zato mu se, i pored velikog animoziteta, na kraju svi obraćaju.

Lotito je metodičan u svom radu. Ne propušta ništa slučaju. Nema nikakve sumnje da je on u svakodnevnom kontaktu sa najboljim virolozima i epidemiolozima koji rade na rimskoj infektivnoj klinici “Spalancani” i da svoje stavove bazira na razgovorima s njima. Međutim, nije skroz u krivu Elkan kad podseća Lotita da su optimisti često loše informisani pesimisti. Lotito ima tu manu da ponekad ne vidi šumu od drveta i da interpretira podatke i činjenice kako njemu odgovara.

Lotito objašnjava svoj decidirani stav činjenicom da bi u slučaju da se sezona ne završi 70 odsto klubova otišlo u stečaj, odnosno nastupila bi katastrofa za italijanski fudbal. Dakle, Lotitova tvrdoglavost nije bazirana na njegovoj želji, kao što je to podvukao Čelino, da osvoji skudeto, već da spase italijanski fudbal od bankrota. Lotito bazira svoju teoriju na činjenici da je većina klubov u Seriji A potrošila novac garantovan od televizijskih prava i drugih glavnih izvora prihoda. Nije tajna da gotovo svi klubovi finansiraju svoj rad zaduživanjem kod banaka na osnovu zagarantovanih kvota od televizijskih prava i drugih, uslovno rečeno, sigurnih prihoda. Dakle, klubovi su već potrošili pozajmljeni novac, a neće imati od čega da ga vrate jer, u slučaju da se prvenstvo ne završi, neće biti treće i poslednje tranše od televizijskih prava, sponzorskih ugovora kao i novca od ulaznica i od merčandajzinga.

Dalje, Lotito okreće ćurak i baca sumnju na velike i male klubove: Juve i Inter nemaju interes da u ovakvim uslovima završe prvenstvo, po Lotitu mogu samo da izgube, a mali klubovi bi da se spasu ispadanja, s obzirom na to da bi se sledeći šampionat igrao sa 22 tima ako ne bi bilo nastavka prvenstva. Odluke Juventusa i Intera da dozvole fudbalerima da se vrate u njihove otadžbine samo je podgrejala Lotitove sumnje.

Što se tiče otvaranja Formela za treninge, predsednik Lacija  smatra da sportski centar njegovog kluba sa 24 hektara, desetinom svlačionica, osam fudbalskih terena i serijom drugih sadržaja garantuje da i u vanrednim uslovima fudbaleri treniraju poštujući sve propisane norme od strane vlade. Lacio, po Lotitu, može kao pojedini timovi iz Bundeslige da organizuje treninge u 12 mini grupa sa po dva igrača i da tako dočeka u top formi nastavak sezone, u maju ili junu, svejedno.

Kaže se da je vreme džentlmen i da je istina njegova ćerka. Naredni meseci će pokazati da li je Lotito, kako bi on to rekao na latinskom rekao  “Salvator Mundi” fudbala, ili je licemer, šićardžija, mutivoda, egoista, oportunista i kakulant kako su ga definisale njegove kolege.

Piše: Željko PANTELIĆ
Foto: ©Reuters, ©AFP