Na pomen imena Milinka Pantića navijačima Atletika iz Madrida zasijaju oči.

Ono što su poslednjih godina bili Simeoneovi vojnici, koji su poremetili ustaljenu ravnotežu Primere, da se za sve pitaju Real i Barsa, to je pre dvadesetak godina bio Pantić, koji je došao kao nepoznat igrač na tadašnji Visente Kalderon i postao – čudo.

Prošlo je četvrt veka od tada, ali Pantić i Atletiko su i dalje jedno. Srpski as je postao trener, vodio Atletiko B, ali ne krije da mu je najveća životna želja sada da nasledi Dijega Simeonea, kada dođe vreme, na klupi prvog tima.
„Moj san je godinama isti: da treniram Atletiko. I siguran sam da će taj dan doći. Vrlo sam ambiciozan, pre ili kasnije ostvarim ono što naumim“, rekao je Pantić u intervjuu za Mundo Deportivo.

Očekuje Pantić da ga u tom naumu pogura prst sudbine, koji ga je i doveo u Atletiko kao igrač za kojeg u Madridu gotovo niko nije čuo.
„Sve je počelo kada sam bio u Partizanu. Trener nam je bio Radomir Antić ili Učitelj, kako ga zovem. Posle nekog vremena otišao je u Saragosu, a ja u Grčku, u Panionios. Kada je prošlo neko vreme, pozvao me da vidi kako mi ide u Grčkoj. Rekao sam mu da je adaptacija prošla jako dobro. Zaista, sezona 1994/95 je bila jako dobra za mene, imao sam 20 asistencija i 17 golova. On mi je tražio da mu pošaljem snimke, da pogleda“.

Priča se nastavila u neočekivanom pravcu za Pantića.
„Otišao sam u Srbiju, na pripreme sa Panioniosom, najteže u karijeri. Posle nekoliko dana čuo sam da je Antić potpisao za Atletiko. Kada se vratio u Srbiju pozvao me i rekao mi: „Želim da dođeš u Atletiko“. Bio sam radoznao, želeo sam da vidim koliko mogu moje igre u Grčkoj da prenesem na viši nivo. Moj dolazak u Atletiko je bio prst sudbine. Priča po kojoj bi mogao film da se snimi“.

Kada je završio igračku karijeru, Pantić je postao trener Atletika B. Priznaje, išlo je teže nego što je očekivao.
„Prvih pet dana priprema sa B timom su mi bili najteži u profi karijeri. Imao sam 36 igrača, od kojih su devetorica bila na probi. Trenirali smo na poljančetu, a ne na pravom terenu, čak nije bilo mesta da se lepo rasporedimo tokom treninga. Nisam spavao noćima da bih pripremio trening za sve“.

Najteži trenutak Milinku je bio kada je morao da krati spisak.
„Mislio sam da će to učiniti sportski direktor, ali nije. Želeo sam da budem iskren sa svima, jer mislim da igraču sve lakše padne kada je neko otvoren prema njemu. Od sedmorice momaka na probi, zadržali smo jednog. Ostalima sam se zahvalio. Nije da nisu bili talentovani, da nisu mogli da igraju, ali tako je bilo u tom trenutku, svako može da podbaci u nekom momentu. Kao treneru mora da ti bude jasno da ne možeš svakog da učiniš srećnim. Uvek će neko da bude nezadovoljan“, ispričao je Milinko Pantić.

Foto: Reuters

500