Bajčetić iz Srbije nosi ljubav prema šahu
Vreme čitanja: 2min | ned. 19.11.23. | 13:23
Vezista Liverpula se za klupski sajt prisetio leta koja je provodio sa dedom
Fudbaler Liverpula Stefan Bajčetić rođen je u Vigu i odrastao je u Španiji, ali pre nego što su mu obaveze profesionalnog sportiste smanjile slobodno vreme leta je provodio u Srbiji, sa roditeljima njegovog oca Srđana. U intervjuu za klupski sajt prisetio se tog vremena i otkrio da mu je deda preneo ljubav prema šahu.
Bajčetić je na odmore u Srbiji dolazio tokom letnjeg raspusta i uglavnom je ostajao tu oko mesec dana. Tokom tog perioda često je igrao šah sa svojim dedom.
Izabrane vesti
„Pobeđivao me je stalno, samo ponekad bi me pustio. Sada sam malo više konkurentan“, rekao je 19-godišnji Stefan i tom prilikom otkrio da je jedini prvotimac Liverpula koji može da mu parira u šahu Egipćanin Mohamed Salah.
Iz izjave fudbalera koji ima pravo da igra za reprezentacije Španije i Srbije se naslućuje da upravo u Salahu vidi svog najvećeg uzora. Barem kada je reč o saigračima.
„Poštujem fudbalere koji su disciplinovani, jer ponekad je to najteže. Primera radi, Mo je veoma disciplinovan. Uvek jede samo zdrave stvari, nikad ne preskače da ode u teretanu. Postoje dani kada imate mnogo teških treninga i utakmica, veoma ste umorni i budete na 90 odsto snage. Tada mnogi kažu ‚u redu, sada idem kući da odmorim‘, ali on ne. On samo produži posle treninga u teretanu, odradi šta mora iako mu se ne radi. To je nešto što moram da naučim od Moa. Mislim da sam disciplinovaniji na terenu, jer sam takmičarski nastrojen. Međutim, van terena mi dođu dani kada kažem da mi se ne radi posao. Mislim da moram da budem mentalno jači“, iskren je Bajčetić.
Mladi fudbaler priznaje da nije totalni zaluđenik za fudbalom, odnosno da ima i druga interesovanja van terena.
„Ja sam dve osobe. Jedna kada uđem u trening centar, ali kada odem kući trudim se da ne razmišljam o fudbalu.Čim se pojavila mogućnost da dođem do dobrog fotoaparata, kupio sam ga. Od tada obožavam da fotografišem. Volim da ga nosim sa sobom, nekad slikam sve, a nekad i zaboravim. Nadam se da ću jednog dana kada ih vidim da se setim koliko su neka mesta bila lepa ili koliko mi je bilo zabavno. Sećanja čuvam u svojim fotografijama“, kazao je Bajčetić.