Bahar u Gasperinijevom ogledalu: Igra jedan na jedan u odbrani i stres kao nova normalnost

Kao nekada ubedljive pobede i silovito marširanje u Mozzart Bet Superligi Srbije. Defanzivni stresovi postali su nova normalnost Crvene zvezde, koji su posle tri primljena gola na stadionu Čika Dača u drugi plan bacili i sjajna individualna ostvarenja Mirka Ivanića, Pitera Olajinke, pa čak i Vladimira Lučića. Srpski šampion je u dosadašnjih devet mečeva u srpskom prvenstvu primio čak deset golova (bez obzira na službenu pobedu u Šumaricima), i donekle pokazao sve anomalijei neuigranost sistema Baraka Bahara.

Posebno u trenerskom mandatu Vladana Milojevića, kasnije se to prelilo na vreme Dejana Stankovića i Miloša Milojevića, jaka defanziva bila je šampionska baza. Da, tačno je da je tada Zvezda pomalo bila i negledljiva, ali je prilično lako zaključavala utakmice nižeg intenziteta, nekada ne dozvolivši rivalu da ima više od dva šuta po meču. Na kraju krajeve, Zvezda je pod Vladanom Milojevićem samo jednom primila tri gola u šampionatu, protiv Čukaričkog maja 2019. godine. Kod Dejana Stankovića - nikada. A sada, na malom uzorku mečeva - čak dva puta. Pre Radničkog identičan broj puta Omrija Glazera savladao je i Voždovac.

Sa jedne strane možda je i logično da Crvena zvezda oscilira i ne deluje skladno, s obzirom da je tokom leta izvršena teška hiruška intervnecija sa gomilom novih igrača i novim stručnim štabom. Potrebno je vreme, ali trener Crvene zvezde Barak Bahar očigledno je uporan u zahtevu da forsira igru jedan na jedan u odbrani po celom terenu. Kada se uigra takva strategija može da bude pogubna za rivale, ali ako je stvaranju predstavlja idealan poligon za slabije timove da nabiluduju samopouzdanje protiv Crvene zvezde.

Uostalom, takvu taktiku bivši trener Crvene zvezde Dejan Stanković nazivao je rizičnom, pozivajući se na sjaj trenera Atalante Đan Pjera Gasperinija. Iskusni italijanski stručnjak jedan je od retkih trenera u savremenom fudbalu, koji se oslanja na prilično jednostavan zahtev u fazi defanzive da se po celom terenu igra “jedan na jedan”. I stvarno, prva pomisao na Atalantu, odnosno Boginju Provinicije, pod Gasperinijem je 2018. i 2019. godine kada je klub iz Bergama igrao neku vrstu totalnog fudbala na sterioidima, sa ogromnim brojem igrača u završnici. Bilo je tu mnogo golova, tempa, sadržaja, ali je Gasperini takav model igra stvarao od 2016. godine, i konačno ga pronašao Gosensom i Haterubom kao spoljnim igračima, Kuluševskim, Pašalićem i Iličićem u naponu snage i povrh svega sa Duvanom Zapatom. I Bahar kao i Gasperini često slaže ekipu u formaciju 3-4-1-2, sa insistiranjem na visokom presingu.

Međutim, sve ostalo je različito. Pre svega Zvezdini fulbekovi u mečevima Mozzart Bet Superlige su ofanzivno orjentisani, sa ne baš jakim karakterom za branjejnje igrača i prostora. To je i normalno, pošto su Bukari, Stefan Mitrović i Vladimir Lučić školovani za nešto drugo...

Kada tome dodamo Baharov osnovni zahtev i defanzivna pravila, jasno je što rivali u Mozzart Bet Superligi lako stvaraju šanse i postižu golove, bez obzira na manjak kvaliteta. Prebacivanjem lopte i izlovanim situacijama “tri na tri” Crvena zvezda je već mnogo puta kapitulirala. Posebno, što nema uigranu i sinhronizovanu odbramebenu trojku.

Posebno je to uočljivo bilo kod prvog pogotka Radničkog iz Kragujevca, kada je Naser Điga nastavio u stopu da prati Čineduai pravi gužvu na opterećenoj strani, gde su domaći imali aut. Posle dva pasa lopta je došla do Glušćevića, koji je ostao neispraćen od strane Bukarija, dok je Mijailović ostao daleko.

Moraće izraelski strateg u naredne dve nedelje dobro da se pozabavi defanzivom crveno-belih i preispita vredi li da nastavi sa čestim korišćenjem formacije 3-5-2. Iako se po utakmicama u pripremnom periodu, kao i na startu Mozzart Bet Superlige, činilo da je ta postavka pun pogodak i da će navijači Crvene zvezde pored dobrih rezultata moći da uživaju i u odličnim izdanjima svog tima, situacija se brzo promenila. Euforiju je zamenila nervoza jer su crveno-beli izgubili dominaciju nad domaćim rivalima. Na međunarodnoj sceni, sa postavkom 4-2-3-1, slika je bila kvalitetnija, ali nedovoljno da se uprkos vođstvu izbegne poraz od Mančester Sitija u Engleskoj (1:3), a sačuva prednost protiv Jang Bojsa u Beogradu (2:2).  Posebno protiv Švajcaraca su se videli krhhotine u odbrani, kada je Zvezda dobro branila situacije jedan na jedan i dva na dva, ali je problem stvarao treći čovek. Kao Ugrinić prilikom prvog pogotka.

Definitivno: U Kragujevcu 3:0 za Zvezdu

Utisak uoči odlaska na dvonedeljnu pauzu je da Barak Bahar i dalje nema jasno definisanu poslednju liniju, čemu svakako doprinose i česte promene formacije. U prilog toj tezi ide podatak da je Crvena zvezda sa 10 primljenih golova u dosadašnjih devet utakmica Mozzart Bet Superlige već na više od pola, ili tačno toliko, ako bi se taj segment poredio sa prethodnih šest šampionskih sezona.

U tom sjajnom nizu, račinajući i mečeve plej-ofa, crveno-beli su dvaput primali 20 golova, triput 19 i jednom 18. S obzirom na broj preostalih kola do kraja sezone gotovo je nezamislivo da Baharov tim neće pokvariti prosek, mada to ne mora ništa da znači. I prvoplasirani Partizan je trenutno na 10 primljenih golova od početka takmičenja.

Na stadionu Rajko Mitić mogu biti zabrinuti i zbog pada forme Marka Stamenića. Reprezentativac Novog Zelanda je odlično otvorio sezonu, ali je u međuvremenu na površinu isplivala činjenica da, iako je "box to box" igrač, bolje se snalazi pred protivničkim nego svojim kaznenim prostorom. Što se tiče Hvana, doskorašnji fudbaler Olimpijakosa se još privikava na nove saigrače, ali njegov kvalitet je lako uočljiv, a čini se i da je dobro motivisan da se dokaže u crveno-belom dresu. Pitanje je koliko u ovakvo rizičnom fudbalu može da pomogne Gelor Kanga, jer su u nedelju Kragujevčani osvojili mnogo drugih lopti i odmah tražili Činedua iza leđa Nasera Đige.

Još jedan bitan faktor zašto su crveno-beli u tekućoj sezoni primili više od gola po meču u prvenstvu Srbije je i odlazak Strahinje Erakovića. Mladi štoper se potpuno afirmisao uz iskusnog Dragovića, čak u pojedinim periodima po formi bio i u prednosti u odnosu na starijeg kolegu, ali je njegov kvalitet odavno primetio Zenit, koji ga je letos i odveo u Rusiju. Prvi mečevi koje je odigrao za crveno-bele nagoveštavaju da će Điga biti adekvatna zamena, međutim, mladi štoper zbog obaveza u reprezentaciji Burkine Faso narednih dana neće biti na raspolaganju treneru Baharu, kao i još 13 fudbalera Crvene zvezde.

Moraće Izraelac i bez njih maksimalno da iskoristi period do povratka takmičarskim obavezama (21. oktobar, Javor u Beogradu), jer slede mečevi od velikog značaja za željeno proleće u Evropi, kao i novu titulu u nizu.

Nije sporno da crveno-beli u svom timu imaju veliki kvalitet, samo što u klubu kakav je Crvena zvezda vremena da se kockice poklope nema mnogo. Uz trenutnu pauzu, do kraja prvog dela sezone biće i novembarska. Posle toga možda bude već kasno da se nešto bitno promeni.

Broj golova koje je Crvena zvezda primila u šampionskim sezonama (računajući i plej-of)

2017/2018: 19 (37 utakmica)

2018/2019: 20 (37 utakmica)

2019/2020: 18 (30 utakmica)

2020/2021: 20 (38 utakmica)

2021/2022: 19 (37 utakmica)

2022/2023: 19 (27 utakmica)

Minutaža odbrambenih igrača Crvene zvezde ove sezone u Mozzart Bet Superligi

Aleksandar Dragović: 766 minuta (9 utakmica, 9 u startnoj postavi)

Srđan Mijailović: 681 minuta (9 utakmica, 8 u startnoj postavi)

Milan Rodić: 420 minuta (6 utakmica, 4 u startnoj postavi)

Miloš Degenek: 348 minuta (6 utakmica, 3 u startnoj postavi)

Naser Điga: 180 minuta (2 utakmice, 2 u startnoj postavi)

Uroš Spajić: 87 minuta (4 utakmice, 1 u startnoj postavi)

Kosta Nedeljković: 77 minuta (2 utakmice, 1 u startnoj postavi)

Lazar Nikolić: 57 minuta (2 utakmice, 0 u startnoj postavi)

Nemanja Milunović: 39 minuta (2 utakmice, 0 u startnoj postavi)