Bila je to zaista čudna odluka Romana Abramoviča: kada je u septembru 2007. smenio Žozea Murinja, na njegovo mesto je doveo Avrama Granta.

Čovek koji je imao ulogu tehničkog direktora u Čelsiju, čija je trenerska biografija bila dosta neubedljiva i nepoznata, dobio je u ruke jedan od najvećih timova sveta tog doba. I nekako očekivano posle takvog poteza, sezona je završena bez ijednog trofeja.

Ali malo je nedostajalo Avramu Grantu. Baš malo. Klizanje Džona Terija kod penala u finalu Lige šampiona u Moskvi obeležilo je za sva vremena karijeru izraelskog trenera. Toliko ga je delilo da od gotovo anonimusa postane prvak Evrope... I sve se to desilo na današnji dan, pre 12 godina. Umesto Čelsija, na fudbalski tron popeo se Mančester junajted.

„Jednom sam držao predavanje na Harvardu i jedan od profesora me pitao da li i dalje pamtim penal Džona Terija. Rekao sam mu isto što i novinarima: 'Davno sam ga zaboravio, ali me vi na njega stalno podsećate'“, našalio se Grant u razgovoru za britanski San.

Izraelac, koji je kasnije radio i šest meseci u Partizanu i okitio se titulom prvaka Srbije, smatra da je Čelsi tada zaslužio da uzme ušati trofej.

„Nismo imali sreće, zaslužili smo da pobedimo. Ali, niko ne dobija trofej po zaslugama. Da je Lampard postigao gol, umesto što je pogodio prečku u produžetku, bio bi to jedan od najlepših golova u istoriji finala Lige šampiona. Ali to je sve sada samo istorija, zar ne?“

Bez obzira na promašeni penal, koji je Granta sprečio da uzme trofej, on ništa ne zamera Teriju. Naprotiv.

„Razlika između Murinja i mene je što je Žoze uvek voleo da bude u centru pažnje, svuda, da bude zvezda tima. Moj je pristup drugačiji: ja sam režiser filma, a fudbaleri su zvezde. Tako sam Teriju, dok sam ga grlio posle finala, rekao: „Nikada neću zaboraviti naš prvi razgovor i kako si pomogao timu da izađe iz teške situacije. Možeš da budeš ponosan“.

Džon Teri i Avram Grant

Čelsi je u finalu Liga kupa izgubio od Totenhema u produžetku. Titulu prvaka Engleske odneo mu je Mančester junajted ispred nosa sa dva boda više. Ekipa je pretrpela sa Grantom samo jedan poraz, a nijedan kod kuće. I pored svega toga, Izraelac je dobio otkaz. I to jedino zamera Romanu Abramoviču.

„Mislim da je velika, velika greška bila što me je smenio“, kaže Grant i podseća na ono što su koju godinu kasnije uradili Bajern i Hajnkes. Trener je izgubio finale Lige šampiona od Čelsija, ali ga je klub podržao i sledeće sezone su sve osvojili.

I pored toga, Avram nije ljut na Romana.

„Roman voli klub i voli fudbal, bez dileme. Veoma poštujem Englesku, ali smatram da nije bilo pravično što mu je odbijena viza da dođe u zemlju. On je mnogo toga dao engleskom fudbalu“.

Na koncu priče, Avram Grant sa ponosom gleda na tu sezonu na klupi londonskih Plavaca.

„Sad kad gledam beleške iz tog doba, osećam se ponosnim. Drugi vide samo rezultat, ali ja vidim mnogo toga dalje. Treninge, mentalitet ekipe, sve. Bez dileme, bila je to sjajna sezona. Pre nego što sam došao svi su pričali kako Čelsi igra ružan fudbal. Posle samo mesec dana niko to više nije pominjao. Ako se osvrnete za sobom, možda je to bio period njihovog najboljeg fudbala“, zaključuje Avram Grant.

500