Atomski Portugalci, Irci kao Škoti, dosadni Azeri i Luksemburg koji nije šala

Izvučene su grupe za kvalifikacije za Mundijal u Kataru 2022. godine, a Srbija je saznala imena rivala preko koji će pokušati se dokopa najveće smotre svetskog fudbala.

Najbitnija stvar na žrebu je bila koga će Orlovi izvući iz prvog šešira i kakve će šanse imati da se domognu prvog mesta. Svi su se potajno nadali Dancima, ali je Srbija dobila jednog od najtežih mogućih rivala.

Portugalci iz prvog šešira nisu rival kojem bi se bilo ko obradovao. I dalje su aktuelni prvaci Evrope, osvajač Lige nacija, a utisak je da su sada još jači. Tu su i dalje većina nosilaca igre sa tog EP, a pridodati su im neki supertalentovani, mladi fudbaleri.

Drulović za MOZZART Sport: Portugalci svesni da im je Srbija pretnja

Selektor je i dalje isti – stari vuk Fernando Santoš. I kako sada stvari stoje, verovatno će na klupi biti i u kvalifikacijama za Mundijal. Srbija se već srela sa Santošovom Portugalijom u prethodnim kvalifikacijama za EP. Orlovi su u Lisabonu odigrali dobar meč i izvukli remi 1:1, dok su u Beogradu poraženi 2:4. Portugalci su kao drugoplasirani iz grupe, iza Ukrajine, overili plasman na EURO. Ekipa se od tada nije mnogo menjala...

Naravno, fokus je uvek na Kristijanu Ronaldu. Najbolji igrač u istoriji Portugalije je kapiten i udarna igla reprezentacije. Selektor ume da mu ponekad pruži predah, ali Ronaldo uglavnom voli da igra za reprezentaciju, da ne preskače mečeve i da piše istoriju. U narednim kvalifikacijama bi mogao da postane najefikasniji igrač u istoriji reprezentativnog fudbala i da sruši rekord legendarnog iranskog napadača Alija Daija koji je da za nacionalni tim dao 109 golova. Ronaldo trenutno ima 102. O Ronaldu i njegovim kvalitetima zaista ne treba trošiti reči i Srbija zna kakva joj opasnost preti od asa Juventusa.

Međutim, Portugalija nije samo Ronaldo. Još tu ima fenomenalnih igrača. Od igrača koji godinama čine kostur tima i koji su bili u šampionskom timu na EP 2016, tu su i dalje pouzdani golman Rui Patrisio, iskusni štoperi Žoze Fonte i Pepe, levi bek Gereiro, iskusni vezisti Mutinjo, Andre Gomeš, Danilo, Vilijam Karvaljo, ali i nešto mlađi Rafa Silva, Bernardo Silva, Renato Sančez...

Portugalija više nema Nanija, Kvarežmu ili Rikarda Karvalja, ali su nadošli još bolji. Pre svih se tu misli na triling Žoao Feliks – Diogo Žota – Bruno Fernandeš. Reč je o igračima koji fudbal igraju u klubovima top klase na najvišem nivou.

Realan scenario je da se od reprezentacije narednog leta posle EP, oproste Pepe (37), Fonte (36) i Mutinjo (34), možda i Rui Patrisio (32) ali osim njih i Ronalda, niko iz aktulenog tima nema više od 30 godina. Jedini 30-godišnjak trenutno je odlični Lionov golman Entoni Lopeš. Svi ostali nisu zagazili u četvrtu deceniju. I to je ogromna snaga Porugalaca jer neki fenomenalni igrači tek treba da dostignu vrhunac.

Patrisio ili Lopeš su izvesni na golu, a Pepea i Fontea u štoperskoj liniji već polako menja Ruben Dijaš kojeg je Mančester Siti letos platio Benfiki 68.000.000 evra i koji spada među najbolje mlade štopere sveta. Portugalci nemaju i drugog štopera slične klase. Za očekivati je da uz Dijaša budu igrali Ruben Semedo iz Olimpijakosa ili Domingoš Duarte koji je bio otkriće u Granadi prošle sezone. Mada, treba napomenuti da im nadolaze dva jako talentovana štopera: Diogo Leite iz Porta i Eduardo Kvarežma iz Sportinga.

Selektor Portugalije: Srbija po igračima spada u elitu, ali...

Što se bekova tiče, Portugalci su jači na desnoj nego na levoj strani. Na desnom boku imaju sjajnog Kansela iz Mančester Sitija, Nelsona Semeda koji je letos otišao iz Barse u Vulvse, te Rikarda Pereiru koji je trenutno povređen u Lesteru ali je reč o vrhunskom igraču. Levo je već konkurencija tanja. Prva opcija je Mario Rui iz Napolija, a druga Rafael Gereiro iz Borusije Dortmund. Selektor ih često rotira, ali je problem što su oba mnogo bolji u ofanzivi i imaju nedostatke u odbrambenoj fazi. Pogotovo Gereiro.

U veznom redu Portugalci imaju opcije za sve načine igre. Ako se povuče Mutinjo, tu su i dalje Danilo Pereira (PSŽ) i Vilijam Karvaljo (Betis) kao manevristi, a Bruno Fernandeš je srce tima i zadužen za kreaciju igre. Poznato je koliko opasan može da bude i kao strelac iz drugog plana. Alternative su sjajni Ruben Neveš iz Vulverhemptona kao Mutinjov prirodni naslednik, Seržo Oliveira iz Porta, Renato Sančez iz Lila i Andre Gomeš iz Evertona. Možda i Žoao Mario i Adrijen Silva ožive reprezentativne karijere, a u Sportingu stasava jedan jako zanimljiv vezista – Pedro Gonsalveš.

Portugalci uglavnom dejstvuju u formaciji 4-3-3, a atomski kvalitet imaju na napadačkim pozicijama. Ronaldo poslednjih godina uglavnom igra kao centarfor, ali nije strano ni da se vrati na krilo. U idealnom scenariju je on „devetka“, Bernardo Silva na jednom krilu, a Žoao Feliks ili Diogo Žota na drugom. Najnoviju plejadu talentovanih krila predvode Fransisko Trinkao iz Barselone i Pedro Neto iz Vulvsa. Igrači poput Gedeša (Valensija), Eldera Košte (Lids) ili Želsona Martinsa ili Rafe Silve su tek daleke alternative... A preporod Andrea Silve u Ajntrahtu daje Portugalcima opciju i da igraju sa klasičnom „devetkom“. Na vrata reprezentacije kuca i Leao koji igra dobro u Milanu.

Portugalci su apsolutni favorit u grupi. Iako često igraju tvrdo i umeju da se muče sa slabijima od sebe, na kraju uvek izvuku ono što žele. Kvalifikacije su nivo ispod njihovog kvaliteta, ono pravo ciljaju na završnicama velikih turnira.

Srbija će biti drugi favorit u grupi, Republika Irska treći. Sa Ircima smo bili i u kvalifikacijama za prošli Mundijal i pamtimo ih po lepom. U Beogradu su izvukli remi i bili ravnopravan rival, ali ih je Srbija savladala u Dablinu golom Kolarova. Sada su čak i slabiji nego tada...

Najveći kvalitet Iraca je u odbrani. Kao što Škoti imaju dva odlična leva beka, Irci imaju dva dobra desna. Met Doerti je letos prešao iz Vulvsa u Totenhem i igra odlično, a Šejmus Kolmen je i dalje koristan Evertonu iako je u godinama. Seltikov štoper Šejn Dafi je komandant odbrane i sjajan u skok igri, a tu je i Šefildov štoper Džon Igan. Levo je Enda Stivens koji je bio sjajan prošle sezone u Šefildu. Iskusni vezisti Džef Hendrik (Njukasl), Konor Hurihejn (Aston Vila) i Džejms Mekarti (Kristal Palas) ne nude mnogo u kreaciji i tehničkom smislu, ali su trkački moćni i podsećaju na vezni red Škotske koji je udavio Srbiju. U reprezentaciju je ušao i Brajtonov maldi vezista Džejson Molumbi koji je zanimljiv igrač.

Irci igraju 4-2-3-1 ili 4-3-3. U zavisnosti od formacije se biraju i igrači po krilima. Lijam Brejdi iz Barnlija, Kalum Robinson iz VBA i iskusni Džejms Meklin su najpoznatija imena, ali daleko su od najbolje forme i najboljih godina karijere. Zato je selektor Stiven Keli davao veliko poverenje Darilu Horganu iz drugoligaša Vikomba.

Najveći problem Irske je špic. Šejn Long je u godinama i polako silazi sa scene, a zamene poput Konolija (Brajton), Mekgoldrika (Šefild), Megvajera (Preston) ili Hogana (Birmingem) nikome ne ulivaju poverenje. Irci se više nadaju od novog talasa koji čine Troj Perot (18, na pozajmici iz Totenhema u Milvolu), Majkl Obafemi (20, Sautempton) i Adam Ajda (19, Norič).

Iza Srbije i Irske je treći ešalon kvaliteta u grupi koji čine Luksemburg i Azerbejdžan. Luksemburžane smo upoznali u prošlim kvalifikacijama za EP, namučili su nas u gostima i prethodnih godina ozbiljno napreduju. Nisu neko čudo, ali nisu ni nivo San Marina. Daleko su opasniji.

Bareiro iz Majnca, braća Til, Martins Pereira iz Jang Bojsa, Žerson Rodriges iz kijevskog Dinama i rođeni Beograđanin Danel Sinani iz Beverena čine plejadu solidnih igrača koji favoritima umeju da zagorčaju život. Nedavno su pobedili u Crnoj Gori, Azerbejdžanu, savladalli Kipar kući, a tesno su gubili od Ukrajine. Nekome će da otkinu bodove...

Azerbejdžan je objektivno najslabiji rival u grupi. Gro tima čine igrači večitog šampiona Karabaga koji je proteklih godina redovan učesnika grupne faze Lige Evrope, a igrao je čak jedne sezone i u Ligi šampiona kada je zagorčao život madridskom Atletiku i koštao ga eliminacije iz grupe. Baš to je način na koji Azeri igraju fudbal. Borbeno, defanzivno, žustro, čekajući neku grešku ili poklon. Poslednja četiri zvanična meča su odigrali 0:0 (Kipar, Slovenija, Crna Gora, Luksemburg) i to su za njih dobri rezultati. Za rivale su frustracija... Za nas su istorijska frustracija, a na klupi im sedi dobro poznati Gurban Gurbanov kojeg lepe uspomene vežu za našu reprezentaciju.