Arsen Venger o portugalskom lobiju u evropskom fudbalu: Udružuju se protiv Francuza, pogledajte šta radi Žorž Mendeš!

Jedan kô nijedan. Mada, ima i ona „jedan, ali vredan“. Zavisi ko kako gleda, tek nepobitna je činjenica da van Francuske, u preostale četiri najjače lige Evrope (Engleska, Španija, Italija, Nemačka) radi samo jedan jedni Francuz. I to sedi na klupi najboljeg kluba sveta, Real Madrida. Još je prilično uspešan, doneo mu je tri uzastopna pehara Lige šampiona i jednu La Ligu, umeće Zinedina Zidana niko ne osporava, jedno što se postavlja pitanje da li ne to dovoljno za državu aktulenog prvaka planete u fudbalu.

Situacija nije ništa bolja ni u ostalim ligama, ispod „petice“, zbog čega Arsen Venger – a u opservacije Profesora valjda ne bi trebalo sumnjati – upozorava da su njegovi zemljaci žrtve lobija. Portugalskog.

Nekadašnji trener Arsenala potakno se bavio položajem francuske struke na teritoriji Starog kontinenta.

„Pre svega, francuski treneri su kvalitetni, takmičarski nastrojeni i dobro obučeni. Nepravda je što ih ima malo po Evropi. Struktura međunarodnog fudbala se promenila i zato Francuzi plaćaju cenu. Veliki broj klubova danas je u rukama „finansijera“. Nekad su u predsednički foteljama sedeli pasionirani ljubitelji fudbala, zamenili su ih biznismeni, a mora se reći da vlasnici velikih klubova nisu obavezno i stručnjaci za fudbal. Kupe klub, a nemaju veliko fudbalsko znanje. Onda se okruže uticajnim menadžerima u nameri da dovode igrače, vežbaju se, pa im uticajni agent predloži nekog trenera, smatrajući ga prikladnim ršeenjem za klupski projekat. Ponekad je to neko ko ga zastupa. Stvara se mreža, ali takvi odnosi mogu da budu kritični“, upozorava Venger.

Deluje da ima pravo. Posebno kad se pogleda broj francuskih (jedan) naspram portugalskih trenera u „ligama petice“ (pet). Ponajviše, smatra Venger, Superagentu Žoržu Mendešu, koji je pronikao u pore funkcionisanja pojedinim klubova da u njima, narodski rečeno, nogom otvara vrata. I niko se ne buni.

„Ako je menadžer Francuz predložiće francuskog trenera, mada to je baš redak slučaj. U današnje vreme postoji snažan pritisak da se dovode portugalski treneri. Naravno, dobri su, ne želim ovim rečima da ih potcenim, ali primećujem da iza njih stoji dobro razvijena međunarodna mreža. Pogledajte samo uticaj Žorža Mendeša na nekoliko evropskih klubova. Francuske stručnjake nije lako udomiti, povrh svega nisu okruženi najboljih agentima. Vremena su se promenila, sad je važno ko stoji iza vas. Kad sam 1996. dolazio u Arsenal to nije bilo zbog agenta, iako su tad mnogi bili skeptični kad su pročitali da dolazim na Hajberi“.

Prema zapažnju Lekipa, koji je intervjuisao Vengera, potencijalni problem mogla bi da predstavlja krutost Francuza, u smislu da ne žele da uče jezik. Samim tim sebi uskraćuju šanse da rade u inostranstvu.

„Da! A u Francuskoj bar imate mogućnost da ih naučite bilo gde. Samo što mi ne gledamo širu sliku. Kad mi je bilo 29 godina otišao sam na mesec dana u Engleskoj samo u nameri da učim jezik, shvatajući da nikako neću moći da budem trener ako ne znam bar engleski. U određenom trenutku morate da preduzmete inicijativu“.

Francuzi mogu da se podiče Didijeom Dešanom, ali se on ipak operdelio za selektorski poziv i već osam godina nema ga u klupskim vodama. S obzirom kako vodi Galske petlove, na koje ih je visine podigao, teško da ćemo ga uskoro gledati na klupi nekog tima.

„Pre svega, najbolje francuske timove moraju da treniraju Francuzi, što sve ređi slučaj. Dok sam radio u Francuskoj struktura fudbala bila je takva da su svi stručnjaci, mahom, bili domaće proizvodnje. Način na koji se danas postavljaju ljudi na određena mesta (sportski direktori, predsednici, vlasnici) stavlja nas u hendikep poziciju. Moramo da prihvatimo evoluciju fudbal, kao što smo morali da prihvatimo koncept po kome nam se sudi na osnovu rezultata. Jedino što francuskoj struci ne dajemo dovoljno prilika. Naravno, jeste Andre Viljas Boas dobar trener, čak veoma diobar, ali zar nije dobar i Loran Blan? Neverovatno je da on nema posao. Nepravedno. Prava misterija“.

Na insistiranje da pomene koji bi to francuski stručnjak mogao da radi u inostranstvu, Arsen se prvo setio nekadašnjeg predvodnika Pari Sen Žermena i reprezentacije.

„Bez dileme, Loran Blan. Osim njega, dokazali su se Kristof Galtije i Rudi Garsija. I Žulijenu Stefanu ide dobro. Trenutno smo kao nacija u lošoj fazi, međutim, situacija može da se promeni. Opet, ako veliki francuski klubovi ne budu imali francuske vlasnike, ako treneri nisu umreženi sa ljudima od uticaja, a oni koji su na pozicijama ne potvrde sebe kao kvalitetne, onda će sve biti komplikovanije. Problem je što smo došli do faze u kojoj francuski streneri sve manje rade i u francuskim klubovima“, upozorava Arsen Venger.

Njemu valja verovati.

(FOTO: AFP)