Arne Slot i randevu sa istorijom: Samo četvorica osvojila Premijer ligu u prvoj sezoni

Imaju Englezi izreku da “nije kraj dok debela žena ne zapeva”, nastalu u operi, koja je opšte prihvaćena u svetu sporta, ali kada je ova sezona Premijer lige u pitanju – gotovo je gotovo.

Liverpul od sinoć ima 13 bodova više od drugoplasiranog Arsenala, doduše sa utakmicom “plus”, pa 19 od Notingem Foresta, 20 od Mančester sitija. A, Crveni sa “Enfilda” imaju još deset utakmica do kraja. Trebalo bi teška kriza da ih uhvati, da pogube silne bodove, pa da ih Tobdžije iz Londona stignu. Pod uslovom da se i one uozbilje, pošto su u tri poslednja kola uzele četiri boda.

Teško je navijačima Liverpula palo kada je Jirgen Klop, čovek koji je vratio Crvene na sam vrh engleskog i evropskog fudbala, objavio da odlazi. Utisak je bio da koga god uprava kluba izabere za narednog trenera – neće biti dovoljno dobar. Pogotovo što je izbor pao na čoveka iz Holandije, ne toliko poznatog osim onim pravim fudbalskim zaljubljenicima, koji prate loptanje na svim, makar evropskim, meridijanima.

Uostalom, zbog Erika ten Haga i njegovog kraha u Mančester junajtedu, treneri iz Holandije baš i nisu prošlog leta imali neki preveliki pedigre na Ostrvu. A, onda je Arne Slot stigao na “Enfild”, ušao u Klopove cipele i ne samo da se nisu skršili i on i Liverpul nego je dodao gas. I ovaj moćni tim je poleteo ka tituli.

Arne Slot je sada na autoputu da ostvari uspeh koji su uspela samo četiri menadžera pre njega u istoriji Premijer lige (od 1992. godine): da osvoji titulu u prvoj sezoni na engleskom tlu. Nisu to učinili ni Klop, ni Gvardiola, ni Venger. Dakako ni Aleks Ferguson.

Prvi koji je to uspeo je – Gospodin Posebni. Žoze Murinjo je došao u Čelsi u leto 2004. godine sa titulom prvaka Evrope osvojenom sa Portom, a odmah je od Plavaca napravio šampiona. I to kakvog! Tim iz Londona se prošetao do trofeja, osvojio je 95 bodova, primio samo 15 golova, dok je na čak 25 utakmica završio bez primljenog pogotka!

Lutao je Čelsi po Murinjovom odlasku, nisu se na klupi snašli Avram Grant, Luis Felipe Skolari i Gus Hidink, a onda je došao Karlo Ančeloti. Don Karlo je preuzeo tim u leto 2009. godine i odveo ga do titule na potpuno drugačiji način od Žozeovog: Čelsi je dao 103 gola i ostvario gol-razliku od čak +71.

Šampionski trofej iz prvog pokušaja uzeo je i Manuel Pelegrini sa Mančester sitijem. I pored slabog starta, nekoliko poraza na početku mandata, uprava je imala strpljenja, a onda su Građani vezali 20 mečeva bez poraza. Možda svega toga ne bi bilo da se Stiven Džerard nije okliznuo i prosuo Liverpulove šampionske snove, ali Čileanac Pelegrini je prvi prošao kroz cilj i podigao titulu.

Poslednji koji je uspeo da “dođe, vidi, pobedi” bio je Antonio Konte i ponovo je “mašina” bio Čelsi. Posle poražavajuće prethodne sezone koju je do kraja priveo Gus Hidink kao “vršilac dužnosti”, Konte je seo za komande Plavaca i formacijom 3-4-2-1 napravio čudo.

U to probrano društvo, u kojem su, dakle, dvojica Italijana i po jedan Portugalac i Čileanac, uskoro će ući Holanđanin. Slotova crvena mašina se neće kockati sa ovom velikom bodovnom prednošću…