Argentina hrani decu fudbalom, jedno ima 17 godina, slama ponos neprijatelja i zapanjiće Evropu

U zemlji gde deca pre prohodaju za loptom nego za hlebom, jedno je pokazalo da godine ne znače ništa kada u venama teče fudbalska magija. Klinac od 17 godina za kog će čuti ceo svet, Franko Mastantuono, je u svom prvom velikom Superklasiku odaslao slobodnjak sa 30 metara i otvorio aregentinski Večiti derbi golom o kom će se pričati. Boka je, ranjena ali ponosna, uspela da se vrati preko Migela Merentijela u munjevitoj kontri, ali veče pripalo Riveru. Sebastijan Driuzi, čovek koji je prošao svet, vratio se kući da zatvori krug – njegov gol deset godina nakon poslednjeg pogotka u Superklasiku doneo je trijumf crveno-belima 2:1 (2:1). Monumental je eksplodirao, a Evropa stala – zbog deteta koje lomi ponos najljućem rivalu i tera sve velike klubove da izvade čekovne knjižice.

Promenilo je prvenstvo Argentine ove godine format još jednom, po ko zna koji put u poslednjih petnaestak godina. Sve se održava po NBA principu, pošto je 30 klubova podeljeno u dve velike grupe od po 15 timova, a osam najboljih iz obe plasiraće se u osminu finala i tako sve do finala Aperture 1. juna. Od jula do novembra će biti održana Klausura po istom principu, a onda u decembru međusobni meč između osvajača Aperture i Klausure za sveargentinskog šampiona za 2025. godinu.

Dočekala je Boka 264. Superklasiko sa prvog mesta u Grupi A, dok je River bio četvrti u Grupi B, ali znala je Boka da će se suočiti sa nikada brojnijom podrškom omraženom neprijatelju, budući da je ovo bio prvi derbi na Monumentalu od proširenja stadiona sa 70.000 na 85.000 mesta. Suočavali su se izabranici Fernanda Gaga sa ogromnim pritiskom od prvog minuta, lišeni pomoći povređenog Edinsona Kavanija bili sabijeni na svojoj polovini, ali je sve do 26. minuta golman Boke Agustin Marćesin morao da interveniše samo dva puta nakon mlakih udaraca glavom posle kornera.

A, onda je došao taj 26. minutu i trenutak magije. Sa svega 17 godina, Franko Mastantuono je slobodnim udarcem sa 30 metara pokazao da mu je sudbina da piše velike priče. Njegovi vršnjaci još uvek drže olovke u srednjim školama, a momak rođen u avgustu 2007. već je zlatnim slovima potpisao jedan od najlepših momenata Superklasika u 21. veku. Kada je stao iza lopte, ceo Monumental je zadrhtao u iščekivanju, ali samo je Mastantuono znao da će tih 30 metara biti prekratko da zaustavi snove – lopta je poletela pravo u legendu. To nije bio samo gol – to je bio manifest genijalnosti, poruka Evropi da je nova zvezda rođena, i to u najvatrenijem mogućem krštenju (gol pogledajte OVDE).

I sada, možemo da pretpostavimo, dok su golman i živi zid Boke pokušavali da shvate kuda je lopta proletela, skauti oba Mančestera i Čelsija (tri najveća interesenta poslednjih meseci) već su potezali telefone – Franko Mastantuono je jednim udarcem pretvorio snove u milionske ponude. U moru tenzije najljućeg derbija, jedan dečak sa srcem veterana nacrtao je savršenstvo – slobodan udarac sa 30 metara koji je odjeknuo daleko izvan granica Argentine.

Superklasiko nikada ne prašta preteranu euforiju kada je razlika još uvek u samo jednom pogotku. Boka je brzo pokazala zašto je ovaj derbi sinonim za dramu. U 39. minutu, kao iz školskog priručnika za kontranapade, Lautaro Blanko je poslao dug pas u prostor, a Miguel Merentijel pobegao odbrani Rivera i rutinski matirao 38-godišnjeg Franka Armanija za 1:1. Urugvajac je u eri posle Karlosa Tevesa najčešći Riverov problem, a ovo je bio Merentijelov četvrti pogodak protiv Milionera na devetoj međusobnoj utakmici (gol pogledajte OVDE).

Sebastijan Drijus je pre deset godina zadavao ozbiljne udarce Boki, davao joj golove, a onda je otišao na put oko sveta, proveo mnogo godina u Rusiji i SAD-u, a posle igranja za Zenit i Ostin vratio se iz MLS-a da razgali nikad veći broj ljudi na Monumentalu. Odbranio mu je prvi udarac Marćesin u 45. minutu, ali je Driusi imao sreće da mu se lopta odbila do noge za pobedonosni gol za 2:1. Boka je u poslednjih petnaestak utakmice bila najopasnija, pretila je dva puta, ali je Franko Armani pokazao zašto je i pored svih golmanskih mana i dalje Riverov broj jedan i u 39. godini života.

I sada ostaje ono treće poluvreme: Dok se Buenos Aires bude kupao u noćnim svetlima, grad će disti dvema različitim emocijama – na jednoj strani crveno-bela lavina koja neće prestati da tutnji, a na drugoj strani prestajala da tutnji, a na drugoj plavo-žuti zidovi koji će ćutati pod teretom ponosa slomljenog dečjom nogom. U četvrti Nunjes, oko Monumentala, slavlje će prerasti u karneval. Transparenti sa likom Mastantuona već će verovatno naredne noći krasiti lokale. Stariji će pričati nevoljno već o tome kako će im Mastantuono iz Engleske ili Španije mahati ka Monumentalu sa peharom Ligom šampiona u rukama.

A tamo, preko reke, u La Boci, noć će biti duga i teška. Tamo se neće pevati – tamo će se gasiti svetlo ranije nego inače. Na zidovima će grafiti sa Maradoninim likom gledati navijače i govoriti nešto popit „Prolazili smo i gore. Ali, teško je naći utehu kada te klinac od 17 godina pogodi tamo gde najviše boli – u ponos".