Anjeli: Superliga = Fortnajt/Kol of Djuti! Zvezdu je stvorila Marakana, a ubio loš BDP

Neslavna epizoda završena paradoksom. Jutro nakon što je Superliga i zvanično suspendovana dok se ne osmisli neki bolji plan – a ovaj je bio baš, baš loš – na naslovnoj strani Korijere delo sporta lice predsednika Juventusa Andree Anjelija. Sa naslovom o nužnosti promena u evropskom fudbalu Anjeli govori o jedinstvu među 12 osnivača Superlige i uverava da su šanse te ideje da uspe apsolutnih 100 odsto.

Problem je samo što se ideja raspala još i pre no što su Korijere, pa i rimska Republika, a i tamo je govorio Anjeli i to još zanimljivije, stigle do kioska.

“Postoji krvni pakt između naših klubova. Superliga je projekat koji će 100 odsto uspeti. Idemo dalje”, govori Anjeli za Republiku, tada još nesvestan da će mu Englezi okrenuti leđa i pre no što intervju izađe u javnost.

Svejedno, vredan uvid u razmišljanje najuticajnijih ljudi u evropskom fudbalu. Vredan, jer oni koji bi trebalo da brinu o njemu počeli su da ga porede sa – video-igrama. Ništa loše o njima, ali to već nije fudbal. Kako bilo...

“Superliga je simulacija onoga što mladi ljudi rade na digitalnim platformama sa igrama kakve su Kol of Djuti (Call of Duty) ili Fortnajt (Fortnite), jer one su sada u centru pažnje mladih. A oni će u bliskoj budućnosti postati naši potrošači i konzumenti”, rekao je Anjeli.

Sigurno je u pravu, ali sigurno je i da je između ostalog i zbog ovog termina “konzumenti” pokušaj “Prljavih 12”, kako je osnivače nazvala evropska štampa, u javnosti dočekan na nož. Jer fudbalsku javnost ipak čine navijači stare škole. A ovaj novi fudbal nije pravljen za njih…

“Mladi ljudi žele velika takmičenja, događaje koji nisu tako usko vezani za pojam lokalnog na kome su generacije odrastale. Trećina navijača današnjice prati dva kluba, često čak i ne one iz Superlige, dok još 10 odsto prati najveće igrače, a ne klubove. Dve trećine prate fudbal više iz straha da će nešto propustiti, a najopasniji trend je taj što 40 odsto ljudi između 16 i 24 godine fudbal jednostavno ne interesuje… Svake nedelje ćemo navijačima pružati utakmice državnog prvenstva i novog takmičenja koje će moći da vrati mlađe generacije, jer one beže od fudbala kakav je sada. Mi smo u ogromnoj krizi kad govorimo o atraktivnosti fudbala za nove generacije. Zamislite dete uzrasta od 10 do 15 godina, a već celu sezonu stadionu zatvoreni. Ona će se zainteresovati za nešto drugo. Epidemija je samo ubrzala proces”.

Anjeli je – to mu priznajemo – sasvim otvoren.

“Fudbal više nije igra, to je biznis sektor i ono što mu je najpotrebnije je stabilnost. I na domaćoj sceni i u Evropi. Najvredniji mečevi danas nisu više finala Lige šampiona, već plej-of mečevi druge lige Engleske za promociju u Premijer ligu: 150.000.000. To nije stabilnost”.

Nije to stabilnost, ali nije da je stabilnost nešto našta su navikli svi u fudbalu. Istok Evrope ozbiljno je propatio poslednjih decenija, ali Anjeli jednostavno situaciju posmatra iz ugla sopstvenog interesa.

“Na samom početku pobeđivali su veliki klubovi – od Bukurešta do Beograda – jer su imali velike stadione i veliki broj prodatih ulaznica. Onda su došla TV prava i neke zemlje su se nametnule: Engleska, Francuska, Nemačka, Španija i Italija. Sve druge – od Holandije do Srbije – nestale su. Prosto, nisu pripadale zemljama sa velikim BDP-om koji je garantovao novac od TV prava. Sledeća tranzicija su globalni brendovi: oni garantuju prihode dovoljne da obezbede finansijsku stabilnost za celu fudbalsku piramidu. Da svi procvetamo. Zato smo osnovali Superligu”.

Anjeli naravno uverava da 12 osnivača Superlige nije bilo protiv državnih šampiona, da ne bi zanemarili mlađe selekcije, te da bi njihovi finansijski uspesi dalje vukli kompletnu fudbalsku piramidu, ne samo ove najbogatije. Uostalom, on tvrdi…

“Kad smo doveli Kristijana Ronalda u Italiju samo njegovo pristustvo je na osnovu ulaznica ostalim klubovima garantovalo zaradu od 4.000.000 evra. Želimo da nastavimo da uvozimo i druge šampiona, tako imamo benefite na svim nivoima, od najmlađih do amatera”.

O Uefi, naravno, sve najgore. Mada je za neke stvari sasvim u pravu. Više puta napominje: “Uefa upravlja našim pravima, prodaje ih, odlučuje kako će da ih raspodeli, određuje pravila ponašanja za nas… A nema apsolutno nikakav ekonomski rizik”.

To je tačno.