Anglicizacija Intera: Stons dočekuje Spensa na Meaci, stvara se prostor i za trećeg Engleza

Jedan je već stigao, drugi je na putu, a uveliko se krči put za dolazak trećeg. Anglicizacija Interove svlačionice je u punom jeku, pošto je šampion Italije ovog leta u potrazi za pojačanjima ustremio pogled ka Engleskoj. Da budemo do kraja precizni, ka engleskim igračima.

Nakon što je kao slobodnog igrača pokupio Džona Stonsa ispred nosa konkurenciji, Inter je dogovorio dolazak njegovog saigrača iz reprezentacije Đeda Spensa. Višenedeljni pregovori dali su rezultat, zamena za Denzela Dumfrisa samo što nije stigla. Italijanski mediji javljaju da je Totenhem dao zeleno svetlo za prelazak polivalentnog defanzivca na Đuzepe Meacu.

Transfer će sa uključenim bonusima iznositi 35.000.000 evra, osetno manje nego što je Totenhem isprva tražio (45.000.000 evra). Bilo je to tokom Mundijala na kojem je Spens oduševio, ali je cena 'ohladila' Inter, navela ga da novac planiran za jednog igrača londonskog kluba investira u drugog - Kristijana Romera. Međutim, pošto ga je Atletiko pobedio u toj trci, milanski tim se vratio po Spensa i uspeo da obori cenu. Platiće Totenhemu 31.000.000 evra fiksno i još 4.000.000 u bonusima, piše Gazeta delo Sport, uz dodatak da će Spens postati drugi najskuplji bek u istoriji kluba, iza neprikosnovenog Ašrafa Hakimija.

Momak koji je kalio u Midlzbrou i Notingem Forestu, a potom sazrevao kroz vrlo neuspešne pozajmice u Renu, Lidsu i Đenovi, stiže u Grad mode da pojača konkurenciju uz desnu aut-liniju, mada će njegova sposobnost da porkije obe strane terena i te kako biti od koristi Kristijanu Kivuu.

Sledeće ime na listi želja jeste vezista Liverpula Kurtis Džons. Izdanak Enfilda, koji iza sebe ima sezonu sa 49 utakmica u svim takmičenjima za Redse i koji je debitovao za seniorski tim Engleske u novembru 2024. godine, viđen je kao idealan profil za sredinu terena. Jedina prepreka zapravo je visina obeštećenja koju Liverpul zahteva za svog đaka. Isprva je tražio 40.000.000 evra, ali je i on snizio zahteve na 35.000.000, piše Fabricio Romano.

Da bi se novac za Džonsa uopšte sakupio i stvorio prostor u budžetu, Inter je morao da napravi ustupak na domaćem tržištu i dogovori prodaju Davidea Fratezija u Lacio. Vezista rođen 1999. godine praktično je jednom nogom u Rimu, pošto su klubovi utanačili sve detalje: Fratezi ide na pozajmicu vrednu 1.000.000 evra, uz opciju otkupa od 14.000.000 evra koja postaje obavezna ukoliko se ispuni jedan od dva uslova — određeni broj nastupa ili plasman Lacija do 10. mesta na tabeli. Čitav posao prate i bonusi od oko 3.000.000 evra, kao i klauzula po kojoj Interu pripada 50 odsto od naredne prodaje, piše italijanski Skaj.

Neki od vas verovatno se pitaju - zbog čega Inter troši mesta za strance na tolike Engleze i otkud mu uopšte toliko slobodnih mesta? E, pa Gazeta delo Sport pojasnila je taj detalj. Naime, glavni adut Nerazura u pravljenju engleske kolonije leži u specifičnim propisima FS Italije: iako su Britanci posle Breksita igrači van EU, savez je uveo "specijalnu traku" po kojoj se prvi dovedeni Britanac u sezoni tretira kao domaći/EU igrač bez trošenja standardnih kvota, što je mesto koje je već zauzeo Džon Stons.

To ostavlja Interu mogućnost da preostalu dvojicu Engleza, Đeda Spensa i Kurtisa Džonsa, registruje preko novog pravila o dva slobodna mesta za igrače van Unije (uz uslov odgovarajućeg broja nastupa za reprezentaciju koji obojica ispunjavaju), dok im u celoj matematici naruku ide i status povratnika Aleksandra Stankovića koji, uprkos srpskom državljanstvu, poseduje slovenački pasoš i tretira se kao EU igrač.