Anegdote Alesandra Florencija: De Rosi je pretio da će da me ubije zbog bake, s Radžom bih i u rat
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | čet. 04.12.25. | 10:47
I o plejstejšnu u reprezentaciji i Puškaš nagradi koja mu je “oteta” uprkos fenomenalnom golu protiv Barselone
Nikada nije bio u grupi najvećih fudbalera, ali nije bio ni nezasluženo tu gde jeste. A bio je recimo u Milanovoj generaciji koja je osvojila Seriju A u sezoni 2020/2021. Još važnije u reprezentaciji Italije koja je 2020. osvojila prvenstvo Evrope. Doduše, bio je šljaker, onaj što na beku odradi posao za ostale, pa je Alesandro Florenci ovog leta nekako tiho ode u penziju, toliko tiho da mnogi nisu ni primetili.
Ali neće ga skoro ni zaboraviti, jer Florenci je ipak duže od decenije bio član Rome, godine proveo i u Milanu, nosio čak i dres Pari Sen Žermena. I sada kada se povukao, može mnogo slobodnije da priča o svemu što je proživeo.
Izabrane vesti
A, proživeo je zaista mnogo toga dobrog. No, priča kreće još od detinjstva.
“Roditelji su rukovodili sportskim igralištem u Asiliji, kraj Rima. I kad bih završio školu otišao bih iza kontejnera koji su služili kao svlačionice, pa bih na nekoj prašinčini pored provodio dane sa loptom. Majka bi zviznula kad bi zatvorila sve, pa smo išli kući. Bio sam srećan dečak, veoma mali, svi su me zvali Sandrino”, premotava Florenci film u velikom intervjuu za Gazetu delo Sport.
Roma ga je brzo primetila i godinama kasnije, Gazeta se priseća i prvog naslova u arhivi: “Florenci, Roma ima novog Pizara”.
“U to vreme igrao sam u dubini, u vezi sa trojicom. Pek je diktirao pravila, a ja sam krao poteze od njega. Drugi igrač koga sam obožavao je Sesk Fabregas. Posle sam igrao na toliko pozicija da su me voleli najviše oni što igraju fantazi, kupe mene i mirni su”.
Sarkastičan je malo Florenci, ali šalu na stranu – u ozbiljnog igrača je on izrastao.
“Sećam se dve stvari posebno. Debija u Seriji A, umesto Frančeska Totija. I pozajmice Krotone gde mi se život promenio. Prvu put živiš sam, u drugom gradu, moraš sam u prodavnicu, nešto da skuvaš… Moraš da radiš se one stvari koje te čine muškarcem”.
A, on je još bio dete. I godinu dana kasnije, kada je sa U21 selekcijom igrao finale Evropskog prvenstva u Švedskoj i izgubio od Španije Iska, Kokea, Tijaga Alkantare i Davida De Hee. No, još pre tog finala, u stvari još pre samog turnira..
“U Kalmaru smo, pred plej-of za plasman na Evropsko prvenstvo. A bili smo vrlo sujeverna grupa. I pred svako gostovanje smo igrali utakmicu na Plejstejšnu. Međutim, tamo hotelu – samo oni stari televizori, nisu ni prikačeni na kabl. Ali ritual je morao da se ispoštuje. Skupimo novac i damo PR-u da ode da nam kupi TV. Vratio se sa nekim ogromnim. Isplatili smo, sutradan smo pobedili, golove smo dali Insinje, Imobile i ja. Posle smo, ne znam ni ja kako, taj TV poneki na aerodrom. I čim smo stigli saznamo da će let da kasni zbog oluje. Onda smog ga prikačili u čekaonici i tamo igrali. Video igrice su vrlo korisne”.
Korisne za šta?
“Sjajan način da provodite vreme zajedno. Seli bismo u sobi, bilo bi nas i po 12 ili 13, šalili se, pričali, postajali prijatelji. Ako sam nešto naučio jeste da je to tajna uspeha. Individualac može da ti donese tri boda, ali tim osvaja titule”.
U Romi ih nažalost nije bilo, ali kad navijačima Rome pomenete Florencijevo ime odmah će se setiti čudesnog gola protiv Barselona, koji je čak bio i kandidat za Puškaš nagradu, ali je ona otišla u ruke anonimnog Vandela Lire. Legendarni Frančesko Toti je bio toliko očaran da je rekao: “Ako ikada dam ovakav gol idem odmah u penziju”.
“Frančesko je sve rekao. On je postigao mnogo nezaboravnih golova. S te strane ne mogu ni u istu rečenicu s njim. Ali jesam bio razočaran što nisam dobio Puškaš nagradu. Mislim da pravila nisu dobra, jer moraš da uračunaš i takmičenje. Ja sam gol dao u Ligi šampiona, on u Brazilu, u Gojanu prvenstvu (prvenstvu države Gojas). Meni je kao uteha ostala radost da sam postigao gol koji vredi barem kao dva”.
Radosti je bilo i na drugim utakmicama. Jedne se posebno seća Alesandro.
“Baka Aurora nikada nije bila na stadionu pre utakmice sa Kaljarijem (21. Septembar 2014. godine). I ja joj kažem: ‘Ako dam gol dolazim da te zagrlim, baš me briga’”.
Sve se tako i desi, međutim…
“Sudija mi da žuti karton, a sećam se De Rosijevog pogleda kad sam se vratio na teren. Samo mi je prišao i rekao: ‘Uradio si nešto istinski neverovatno, ali ako sad zajebeš i dobiješ drugi žuti karton lično ću da te ubijem ovde pred svima’. Krv mi se sledila. Kad je Danijele govorio, zvučao je kao serif. Posle meča smo se tome smejali”.
Na kraju, Romu je napustio bez osvojenog pehara..
“Ne mislim da je to naša greška. Sa Garsijom i Spaletijem smo bili zaista blizu, ali smo se takmičili protiv Juventusa koji je osvajao 100 bodova po sezoni”.
Kad se podvuče crta, velika je to karijera. Uostalom, samo pogledajte Florencijevu startnu petorku za mali fudbal, sastavljenu od igrača s kojima je delio svlačionicu, bez golmana…
“Toti, Ibrahimović, Nejmar, Embape i Di Marija. Ja ću na klupi da aplaudiram”.
A, ko je bio najluđi?
“Na dobar način, Rađa Najngolan vredi za petoricu. On je umeo da ga živi, samo najbolje. Ali to što je radio van terena je nebitno, jer važno je ono što je radio na terenu. A to s kojim je žarom on igrao, koliko je zastrašujuć bio… Da moram da idem u rat – poveo bih Rađu sa sobom”.
tagovi
Obaveštavaj me
Roma
.jpg.webp)
