Andrija Živković za Mozzart sport: PAOK pravi izbor, sad mi je najbitnije da igram

Talenat nikad nije bio sporan, ali dugo se već čeka da onu dominaciju kojoj smo svedočili u omladinskoj konkurenciji Andrija Živković prenese na seniorski nivo. Istina, bilo je tu i prepreka koje nisu baš uobičajene u razvojnom putu jednog mladog fudbalera. Prvo onih šest meseci na Partizanovom ledu zbog odbijanja da produži ugovor sa crno-belim klubom. Pa onda I sličaj kraj u Benfiki u kojoj je, uprkos obećavajućem početku, poslednjih godinu I po dana proveo uglavnom na tribinama zbog čega su, kako to obično biva, odmah krenuli i potcenjivački komentari o igraču čije telo jednostavno ne može da iznese fudbal na vrhunskom nivou.

I onda transfer u PAOK i već od prvog minuta partije koje su nas sve podsetile da su Živkoviću tek 24 godine, da je talenat još tu, a da je tu i prostor da se on dalje razvija. Kao argument u prilog takvoj tezi i pet golova i dve asistencije za ekipu Pabla Garsije.

Počevši zapravo od onog gola na tek drugom nastupu u dresu solunskog kluba. Baš protiv Benfike u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona. Taj pogodak eliminisao je lisabonskog giganta iz daljeg toka elitnog evropskog takmičenja. Mala Živkovićeva osveta za degradiranje koje je trpeo na Lužu.

I logičan početak malog i retkog Živkovićevog intervjua za srpske medije.

“Neverovatno je bilo zaista, mada sam znao da ću ga dati još dok sam ulazio u igru. Čudan osećaj, bilo je naravno i tog srpskog inata, da im pokažem da su se ogrešili o mene. Mada naravno iz poštovanja prema klubu nisam želeo da slavim. Ali, sve je to sport, sve je to život. A taj pogodak je bio nagoveštaj da sam izabrao pravi put”, kaže Živković na početku razgovora za Mozzart sport.

A šta se zapravo desilo u Lisabonu? Navijačima je servirana priča da je Živković bio u drugom planu zbog toga što je odbijao transfer zbog visoke plate koju je imao u Lisabonu. Mada je sasvim jasno da nije on jedini koji je čekao da mu istekne ugovor kako bi pronašao klub po ukusu. Uostalom, problemi na Lužu su počeli mnogo pre isteka rastanka...

“Znam da će da nekome možda zvuči čudno, ali ja mislim da u Benfiki nisam dobio pravu priliku. Odnosno da sam je, kad bi je i dobio, koristio na pravi način. Ali onda sam posle nekog vremena sklonjen, nisam igrao ni ja ne znam zbog čega.... Stvarno ne znam koji je bio razlog, samo su me sklonili. A ja sam sve vreme davao 100 odsto sebe, na treninzima uvek bio maksimalno posvećen, radio i individualno na sebi, to se sada i vidi”.

Da nije baš samo do para Živković je pokazao i kada je za višestruko manju platu od one koju je imao u Benfiki izabrao da karijeru nastavi u PAOK-u. Razmišljao je fudbalski.

“Još sam mlad, imam 24 godine, tek je preda mnom najbolji fudbalski period, a sazreo sam i kao čovek, ne bih sada da pravim neke glupe poteze. Sad mi je najbitnije da igram i zato mislim da sam odlično izabrao kad sam dolazio u PAOK”.

Zadovoljni su i Grci, već se piše o novom ugovoru za Živkovića. Jasno je da u Solunu mnogo očekuju od Andrije, jer niko nije mogao da garantuje da će posle toliko duge pauze golovi i asistencije odmah doći.

“Kažem, radio sam na sebi i dok nisam igrao, mada je bilo teško, znaš da ne možeš da pobegneš iz te situacije. Ali radio sam i mislim da sam pokazao da sam spreman još tad kad sam golom izbacio Benfiku. Posle toga sam igrao u kontinuitetu, na svakoj utakmici. Samo tako da nastavim”.

Solidno ide i PAOK-u. Grupu Lige Evrope doduše nisu mogli da prođu u konurenciji PSV-a i Granade, dok su u prvenstvu Grčke iza Olimpijakosa i Arisa. S tim da ga tek čekaju dva meča protiv Olimpijakosa i megdan sa Arisom na domaćem terenu.

“Imamo dobrog trenera, dobrog čoveka pre svega. Razume ekipu, razume igrače, zna kako sa nama. U prvenstvu nam nekad bude i teže nego u Evropi, jer se svi zatvore i čekaju nas na kontru. U Evropi su ipak ozbiljni timovi, hoće da napadnu, da pobede, ali dobro... Sve je još otvoreno. Ima još dosta da se igra i naš cilj ostaje da probamo da osvojimo titulu. Nadam se da ćemo uspeti”, kaže Živković, ponovo vraćen na prirodnu poziciju krila, mada je u Benfiki povremeno igrao i u sredini terena.

“Retko ipak. Uglavnom kad niko drugi nije mogao ili kad u poslednih 15 ili 20 minuta treba da smirimo utakmicu. Uglavnom sam bio po krilu, tu se i najbolje osećam”.

Za kraj, moramo da pomenemo i reprezentaciju, da je Ljubiša Tumbaković ostao selektor nema sumnje da bi se i Živković brzo vratio u tim, govorio je o tome i doskorašnji kormilar Orlova. Ovako, prvo treba sačekati novog selektora...

“Žao mi je samo bilo dok sam gledao onu utakmicu protiv Škotske. Imamo kvalitetne igrače, pokazali smo da možemo da igramo dobro, nedostajalo nam je i malo sreće. Ali stižu sad ove mlade snage, sa ovih nekoliko iskusnijjih asova, nadam se da ćemo uspeti da prenesmo onaj mentalitet koji nas je krasio kad smo osvajali evropsko i svetsko prvenstvo, da ne odustajemo i kada gubimo”, završio je Živković praznično javljanje Mozzart sportu.