Andrija Majdevac otkrovenje leta u Novom Pazaru: Rešetam, ako mi veruješ! Kome da se dokazujem kad je sve crno?

Novi Pazar odličan pet, Andrija Majdevac vrlo dobar četiri. Da se dele ocene pre početka školske godine, tim Vladimira Gaćinovića bi dobio najvišu za učinak u poslednjih mesec dana, a njegov novi napadač skoro istu takvu, jer je lansirao Plave na deobu prvog mesta tabele Mozzart Bet Superlige.

Jeste da Crvena zvezda ima tri utakmica manje, tačno je da je još nekolicina klubova okrnjena odlaganjem utakmica zbog obaveza srpskih predstavnika na evropskoj sceni, baš kao što je istina da kraj Jošanice očima ne veruju. Obično su tražili miljenike pri dnu lestvice ili, u najboljem slučaju, na granici plej-of zone, a sad ih gledaju na vrhu. Neka je makar i na jedan dan, opet je lepo.

Tamo je Pazarce poslao baš Majdevac. Dečko koji se savršeno uklapa u preporod ekipe iz Raške. Kao što niko nije očekivao od dojučerašnjeg davljenika da se iz podruma brzo popne na terasu prvog sprata, tako bi prosečan ljubitelj fudbala morao da se zapita gde je 25-godišnji napadač bio sve ovo vreme.

„Malo na Malti, malo na Kipru“, smeje se autor dva gola na „Karađorđu“ za trijumf nad Mladosti GAT-om, koji su Plavi nastavili da kao meteor krstare superligaškim prostranstvima. „Boravak u Sredozemlju mi je promenio pogled na fudbal. Napredovao sam na ličnom planu. Životno i sportski. Bilo je to dobar kad sam tragao za pozicijom, pitao se da li sam za krilo, sad ne mogu sebe da zamislim na bočnim mestima. Konačno igram špica“.

I to kakvog. Protiv Partizana iznuđeni penal (u gol vredan pobede pretvorio ga Miloš Mijić) i isključenje Siniše Saničanina, a onda rafal: gol na Čairu, jedan sa bele tačke za trijumf nad svojim Kruševljanima, pa još dva u sudaru sa debitantom.

„Samo radim šta od mene traži trener“, sleže Majedevac ramenima, a oni koji ga dobro poznaju kazaće da ume sa zadrži loptu, sačeka ekipu u napadu, realizuje šanse. “Imamo odličnu tranziciju, brzi smo napred, vežbamo takav stil na treninzima. Dobio sam ovde veliku podršku, uočio da me trener poštuje, veruje mi i svaki put kad bih to primetio u karijeri vraćao sam dvostruko. Nisam tip igrača koji će da „kida“ u sredini gde je sve crno. Tad i ja gubim želju. Kome da se dokazujem? Ovako, kad imam poverenje, dajem celog sebe. Kao kad sam otišao na Kipra“.

Na prethodnim adresama bilo je golova (devet za AEL iz Limasola, šest za Etnikos iz Ahne), čak je i pehar podigao (osvajač kupa sa Balzanom), ali je letos okončao boravak na Mediteranu i vratio se u otadžbinu, za mnoge kao anonimus, a za ljude iz Novog Pazara kao napadač kome bi valjalo dati šansu.

„Došao sam posle dva kola, odmah spoznao da je ekipa sjajna, da se na treninzima radi posvećeno, da je trener predan poslu, a saigrači kvalitetni. Verovao sam da će nam krenuti. Kad-tad. U redu, nismo uzeli ništa iz prve tri utakmice, možda bi se u nekim drugim sredinama osetio pritisak, ali nama niko ništa nije rekao. Ni uprava, niti bilo ko sa strane, da je pobedu zahtevao kao obevezu“.

A desila se. Kad se najmanje javnost nadala.

„Verovali smo da možemo bar bod Partizanu da uzmemo na našem stadionu. Tad su crno-beli bili ranjivi. Desio se trijumf i posle nas je krenulo“.

Sve to baš pošto je Majdevac naterao Saničanina da ge sruši i inicirao iznenađenje.

„Tako je samo ispalo. Morala je cela ekipa da radi na svakom delu terena, trči napred, nazad, izgara. A to je bila samo sitnica koja je rešila meč. Ne zaboravite da je trebalo kasnije sačuvati „nulu“, stvarno volim što se borimo, ginemo kao jedan. Kad su me zvali, pitali da li bih došao, u startu mi se svidelo što je Novi Pazar nalik velikoj porodici. Nema čarki, svi se držimo zajedno, na istom smo putu. Kad mi daju poverenje onda je moje samo da rešetam“.

Slične „bajke“ smo slušali o drugom klubovima...

„I ja, verujte, ha-ha-ha... Zasad je ovde sve super. A vidite, mi se na treninzima zakačimo, bude čarki, da se ne lažemo, ali samo dok radimo, posle tuširanja svi zajedno odemo na kafu. Čak i volim kad je malo žešće, baš sam nedavno rekao momcima da na treninzima moramo još više zapnemo. Ako pomislimo da smo nešto uradili što smo dobili pet utakmica... Šta smo uradili!? Začas se okrene“.

Majdevac (Rastko Šurdić/Mozzart Sport)

Baš kao i pazarska javnost. Sad je na talasu optimizma kakav je nije zapljusnuo odavno. Štaviše, ovih pet pobeda u nizu nijedna generacija kluba nije ostvarila u elitnom rangu, prethodno je isti broj slavlja zabeležen s proleća 2011. kad je trener Mladen Dodić kroz drugoligašku konkurenciju doveo plavo-bele do elite. Sad, posle trijumfa nad Partizanom, TSC-om (prvog u gostima), Radničkog, Napretkom i Mladosti GAT stidljivo se – a možda više ne tako stidljivo – pominje plasman u kvalifikacije za Ligu konferencije dogodine.

„Ni ja nisam ovo očekivao, iako uvek verujem u kolege i sebe. Naprotiv, čak sam se malo plašio, jer se proces raskida ugovora sa AEL-om odužio, nisam trenirao sa njima, propustio sam pripremni period, nije mi bilo svejedno kako će telo da reaguje. A ispalo je zasad odlično. Samo da je zdravlja“, poželeo je Andrija Majdevac.

A golova će biti. Pitajte samo Nemanju Stevanovića, Marka Drobnjaka, Nikolu Petrića i Aleksu Milojevića. Sve ih je razoružao. Neka se pripremi Filip Manojlović.

U KRUŠEVCU NE POŠTUJU SVOJU DECU

Seća se Andrija Majdevac detaljno početaka u Napretku, ali mu ni danas nije jasno kako nije dobio odgovarajuću šansu u seniorskom timu.

„Priključen sam kao kadet, sa samo 16 godina, trenizima najbolje ekipe, u 17. debitovao kod Slavka Matića, puštao me čovek poslednjih pet utakmica u sezoni, a onda su odjednom krenuli da me sklanjaju. Zašto? Ne znam“, pokušava centarfor da odmota film iz kruševačke epizode.

I sam nudi odgovor:

„U Kruševcu ne poštuju decu grada. Vidim da je i danas tako, navijači se žale, hteli bi vide svoje sugrađane u dresu prvog tima. Sklonili su me, posle je krenula serija pozajmica, Temnić u Prvoj ligi, pa Dinamo iz Vranja, onda Inđija. Bilo mi je 19, 20 godina, stekao sam utisak da mi je fudbala preko glave. Dosta! I onda me na Maltu, u Balzan, odvede prijatelj Vladimir Simović. Zatim Kipar, dobar je fudbal na obe destinacije, videli smo to i ovog leta na pripremima Radničkog i Partizana, dosta i plaćaju, dovode uglavnom igrače dobrih biografija, bitnije im je gde je neko igrao, nego kako igra. Na Malti mi se vratila želja za fudbalom, dokazivanjem, živnuo sam i krenuo napred“.

Majdevac rešeta, Novi Pazar redom pobeđuje: Peti trijumf u nizu, osvojen i Novi Sad

Tako osvežen, dočekao je priliku za sportsku osvetu klubu koji ga je odbacio,

„Bio sam dodatno motivsan da vratim Napretku u nedavnom susretu. Bilo mi je bitno, najpre da dobijemo meč, a onda i ja da nešto uradim. Ispalo je odlično“, podseća Majdevac da je realizacijom jedanaesterca oborio Čarapane.

MISTERIJA POREKLA PREZIMENA

Majdevac je poreklom iz okoline Kruševca, međutim, oseća potrebu da razuveri one koji veruju Guglu smatraju da je iz Majdeva.

„Ne, ja sam iz seba Globoder, pored Kruševca. Iako na internetu piše da postoji i Majdevo i da sam po njemu dobio prezime, to nije tačno. Baš sam pričao sa dekom i bakom, ali ni oni ne znaju poreklo prezimena“, ističe Andrija.

LUKA JOVIĆ PRVI ŠPIC, JA DRUGI

Neobičan put prošao je Andrija Majdevac da bi stigao na veliku scenu. Bio je čak tri sezone najbolji strelac Napretka u Omladinskoj ligi Srbije, pominjalo se tad su ga snimili skauti Genta i Genka, malo ranije bio kadetski reprezentativac u selekciji Branislava Nikolića.

„Luka Jović prvi špic, ja drugi. To su bili moji počeci, kad sam verovao da će sve biti super. Neko vreme sam bio u kontaktu sa Lukom, mada se odavno nismo čuli. Uvek se znalo da je talenat, ali ko je očekivao da će u Real. Nije promašivao kad mu donesu loptu u šesnaesterac. Bilo nogom, bilo glavom, znali smo da ga daje. Čim su ga odveli za prvi tim, sa 16 godina je dao gol Vojvodini“.