Almatinski Kairat - Zvezdina ružna prošlost; danas su tu Vagner Lav, Kante, 'Mesi', 'Kića' i Rade Dugalić

Ono što Crvenu zvezdu čini najvećim klubom regiona su rezultati. Jedini je prvak Evrope i sveta sa Balkana, a u staroj Jugoslaviji se od ostalih klubova razlikovala i po tome što se nije brukala po Evropi. Kada je ispadala, bilo je to od klubova sa imenom i prezimenom poput Mančester Junajteda, Fiorentine, Atletiko Madrida, Barselone, Rome, Glazgov Rendžersa, Valensije, Seltika, Ferencvaroša, Dinamo Moskve, Bajerna, Benfike, Real Madrida...

Tek od raspada nekadašnje države, počinju Zvezdine evropske mrlje. Prvo taj famozni Ksamaks, pa Ekeren, pa Arsenal iz Kijeva, pa Liberec... Ali opet su to nekako bili klubovi iz zemalja u kojima se igrao neki fudbal. Solidan, dobar, ponekad i odličan. Ali pravi fudbal.

I onda je došao taj Jovanovićev APOEL kada su svi mislili da je dno dotaknuto. A taj APOEL je nešto kasnije igrao četvrtfinale Lige šampiona.

Ali za Zvezdu je bilo još ispod.

To ispod se zvalo Kairat. Bilo je leto 2015. I sve je nekako bilo nenormalno. I Zvezda. I onaj naopaki termin oko tri popodne?! I ono što valjda nije bilo prenosa pa su se jurili neki opskurni strimovi. I te priče o gostovanju u Aziji kad igraš Evropu...

Sve je već otišlo dođavola u tom prvom meču na Marakani. Zvezdin evropski mentalitet je tada bio na nivou ovog današnjeg Hajduka iz Splita. Mnogo loženja bez pokrića i bolna otrežnjenja kad počne utakmica. Kasnije je došao pedantni stručnjak sa čarobnim štapićem i postavio stvari i Zvezdu na svoje mesto...

Elem, Zvezda se u tom prvom meču na Marakani obrukala pred 20.000 navijača koji su mislili da je Žerar Gou neki vanbračni sin Didijea Drogbe. Valjda je tako lakše bilo opravdati bruku... Zapatio se bio taj gubitnički mentalitet.

Foto: MN Press

Tim je izgledao ovako: Rajković, Cvetković (od 60. Jović), Pavićević, Rendulić, Anđelković, Kovačević (od 5. Jovanović), Savićević, Vered, Katai (od 77. Ristić), Parker, Orlandić.

Vremešni Savo Pavićević je već u drugom minutu zaradio crveni karton kada mu je pobegao Gou i u nastavku je to bila Zvezdina agonija. Zujalo je sa svih strana. Celu utakmicu. Gou je prvo dao gol makazicama, a Zvezdi je dušu na pamuk vadio raspoloženi vezista Islamhan. Kasnije su Kazasi dali još jedan, a dva dobra prijema lopte i dva šuta na tribine su bila dovoljna da zvezdaši tada za ozbiljno pojačanje proglase Idana Vereda za kojeg je bilo očigledno da mu je potrebna boca sa kiseonikom za fudbalsku utakmicu.

Zvezdina sreća je bila da je na golu imala fenomenalnog Predraga Rajkovića koji je svašta nešto poskidao, a i Kazahstanci često nisu umali da opale po golu. Nisu to bili baš tako znalci da znaju da šutnu na gol iz kontre tri na jedan. Izvukla se Zvezda tada sa 0:2, pa pred revanš niko nije ni gajio nade.

Nije ih gajila ni Zvezda pa je meč u kojem juri dva gola zaostatka prpotiv Kairata (?!) počela samo sa golobradim Lukom Jovićem u špicu. Kairat je opet dominirao, Gou opet pravio dar-mar, a onaj razigrani i Islamhan dao gol za 1:0 na poluvremenu. I ukupnih 3:0. Tek što je počelo drugo, Gou je sve uradio za drugi gol domaćina. Rajković je opet poskidao gomilu toga, a Vukan Savićević u 86. minutu iz penala ublažio bruku. Jedini dobitak sa utakmice je bio da su navijači Zvezde videli da Aleksandar Katai ume da igra fudbala. Kasnije će to postati aksiom...

Slučajni prolaznici Džošua Parker, Idan Vered, Mamadu Mbođ i većina domaćih su kasnije razdužili opremu a Dušan Anđelković se iz Almatija vratio sa nekim čudnim peharom za igrača utakmice (eto koliko je Kazahstancima stran fudbal) teškim desetak kila koji bi najverovatnije rado pretopio u staro gvožđe...

Kairat je kasnije ispao u plej-ofu od Bordoa, a Žerara Goua su makar dve godine kao pojačanje prizivali navijači Partizana. Kasnije je napravio solidnu karijeru i uzeo lepe pare. Almatinski Kairat je sledećih godina skinuo skalp i AZ Alkmaru ali je uglavnom ispadao od timova poput Makabija, Skenderbega, Olomuca, Ber Ševe, Haife...

Sada ga opet čekaju Izraelci ako hoće na megdan Zvezdi.

Kairat je od tog dvomeča uglavnom bio u senci Astane na domaćem frontu, ali je prošle godine osvojio titulu kada je sezona skraćena zbog korone, pa se tako našao i u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

Klub je u organizacionom stilu praktilčno ostao otprilike isti kao pre tih šest godina. I dalje su slabiji od Astane u svakom smislu, ali sada je tu i Tobol kao treći tim koji im mrsi konce. Zato je Kairat posle 15 kola u ovoj sezoni (u takmičarskoj su formi, čuveni letnji izgovor za srpske klubove) treći na tabeli iza pomenuta dva kluba sa osam bodova manje od Astane. 

Na klupi odvano nije poznati Slovak Vladimir Vajs koji je tada izbacio Zvezdu. Menjali su se stranci i domaći, a najdublji trag je ostavio ’Nagelsman sa istoka’ - Aleksej Špilevski. Ovaj beloruski trener koji ima samo 33 godine je u klubu bio dve i po godine, da bi pre sedam dana preuzeo nemački Aue. Kairat još nije našao zamenu za njega pa ekipu kao privremeno rešenje vodi malo poznati domaći stručnjak Kiril Keker.

Jedan od planova je (bio) da na klupu sedne Kurban Berdijev. To je onaj čudni tip sa kačketom i brojanicom koji je pre desetak godina šokirao ruski fudbal sa dve titule sa limitiranim Rubinom. I pride dobio ONU Gvardiolinu Barsu na Kamp Nou. Bije ga glas da je veći ’Sadam’ od Feliksa Magata.

Berdijev je došao pre mesec dana u Kairat da bude savetnik za stručna pitanja i da se bavi trenerima, omladinskom školom, transfer politikom... Njegove želje su prethodnih dana bili Sergej Rebrov, Viktor Skripnik i još neka poznata imena pa je za očekivati da Kairat do evropskog starta imenuje nekog trenera.

I dok se čeka ime trenera, imena igrača i kompozicija tima su prilično jasni. Najveće ime u timu je bivši brazilski reprezentativac Vagner Lav. Ali on nije suštinski najbolji igrač.

Ponajbolji igrači Kairata su Španac afričkih korena Hoze Kante, bivši Partizanov vezista Nebojša ’Kića’ Kosović, srpski štoper Rade Dugalić i ’Kirgistanski Mesi’ Gulžigit Aljukov.  

Kante je 30-godišnji napadač koji je fudbal karijere igrao u Poljskoj gde je dogurao i do Legije. Tamo je trajao tri godine ali nije baš opravdao očekivanja. Ima odličan osećaj za prostor, sakuplja otpatke ali beži od duela. Kosović je dobro poznat našoj javnosti kao talenat Vojvodine i kasnije vezista od poverenja Marka Nikolića u Partizanu. U Kairatu se izborio za status jednog od najcenjenijih veznih igrača u kazahstanskom prvenstvu. Igrač je sa najvećom minutažom ove sezone u Kairatu.

Korpulentni Nišlija Dugalić se posle godina dokazivanja na istoku skrasio u Kairatu i komanduje odbranom tako dobro da se u nekim krugovima pominjao i kao želja naših večitih rivala. Aljukov je talentovano krilo iz Kirgistana koje ima maštu i potez ali je često bez konkretnog učinka na protivničkoj polovini. Tu je i iskusni beloruski štoper Denis Poljakov koji je godinama igrao za BATE Borisov, kao i jermenski vezista Kamo Hovhanisjan.

ŽREB ZA LIGU ŠAMPIONA: Zvezda mora u Izrael ili Kazahstan

Treba istaći da se Kairat nedavno rešio skupocenog pojačanja Strelija Mbambe. Nemački napadač je zimus kupljen za 700.000 evra kao jedan od najvećih kapitalaca u istoriji kluba ali se posle pola godina spakovao i otišao na pozajmicu u Hanzu pošto u Kairatu nije zadovoljio. 

To je otprilike ono što treba znati o Kairatu kao klubu i timu. Nisu slabiji nego pre šest godina, ali je zato Crvena zvezda nekoliko puta jača. I ako prođe Izraelce i zakaže duel sa crveno-belima, Kairat bi trebalo da plati one ranije dugove kada je Zvezdi očitao najsramotniju lekciju u istoriji kluba iz Ljutice Bogdana 1a.