Aleksandar Vuković: Lisabon je prelomna tačka, ovo nisam video ni kad smo išli u Rusiju

Fudbaleri, konačno! Radovao se ovaj narod uspesima košarkaša, znao i te kako da proslavi medalje vaterpolista, obradovali su ga više puta poslednjih godina odbojkaši i odbojkašice, zbog Novaka Đokovića je spoznao tenis, ali ništa ne može da se meri sa emocijom koju proizvodi najpopularniji sport na planeti.

Zato je plasman na Prvenstvo sveta 2022. raznežio sve sportske sladokusce, podigao na noge naciju i iz višemesečne medijske izolacije izvukao i Aleksandra Vukovića. Naš trener, priznat u Poljskoj, oduševljen je načinom na koji su Orlovi preleteli kvalifikacije i ustremili se ka Kataru.

Veliča jedno ime. Ne (samo) kolegijalno.

„Svi su primetili da je Dragan Stojković doneo reprezentaciji novi duh, energiju, harizmu, a autoritet znanja odavno poseduje. Pokazalo se da je to dovoljno da probudi potencijal ekipe“, ističe popularni Vuko u razgovoru za Mozzart Sport.

Diči se i nekadašnji šef stručnog štaba Legije trijumfom nad Portugalcima, u nedelju veče (2:1).

„Prvi put posle dugo vremena sam stekao utisak da smo u pravom trenutku na nivou potencijala demonstriranog u mlađim kategorijama. Čak i posle primljenog gola i uvodnih problema u organizaciji, primetio sam spremnost i visok nivo samopouzdanja, verovao u pozitivan ishod. Sve pohvale na velikom uspehu. Uvek smo posle izostanka plasmana na velika takmičenja prst krivice upirali ka klupi, ljudski je i sportski sad konstatovati da je Piksijeva zasluga najveća što smo opet na Mundijalu“.

Aleksandar Vuković, © FOTO Legija

Kao pobednici grupe, dok će u baraž osim Portugalaca i Italija, Rusija, Poljska, Švedska... Ako smo pre njih obezbedili plasman, po starom – pitanje je da li baš dobrom običaju – krenula je euforija dokle možemo da stignemo na završnom turniru.

„Ima vremena do naredne zime. Da vidimo najpre s kim ćemo biti u grupi i ko će u kakvoj formi dočekati Svetsko prvenstvo. Bio nam je potreban ovaj trenutak iz Lisabona, mogli smo do Katara i na drugi način, kroz baraž, ali ovo bi mogao da bude preokret za mladu ekipu. Energija prikazana na stadionu Luž me je uverila kako ovaj tim može da raste. Uz selektora. Očekujem da nas reprezentacija iznenađuje pozitivno. Verujem da je ovo prelomni momenat. Otišli smo i na Mundijal u Rusiji, ali nisam uočio tu energiju i kvalitet samog fudbala kao što ga demonstriraju Piksijevi izabranici. To je razlika. Sposobni su za velike stvari. E sad, valja malo i spustiti loptu. Uvek smo bolje funkcionisali kad se manje očekivalo. Znam da Piksi situaciju drži pod kontrolom, s obzirom da je kao igrač učestvovao na velikim takmičenjima“.

Posebno Vukovića raduje prisustvo njegovog bivšeg izabranika iz Legije Filipa Mladenovića u državnom timu.

„Na moje insistiranje je stigao u Varšavu leta 2020. I kad sam otišao potvrdio je klasu, proglašen je za najboljeg fudbalera Poljske, dokazao se u selekciji, a u sistemu koji Dragan Stojković forsira može da bude od velike koristi: da li kao alternativa Filipu Kostiću ili starter, uvek će odraditi posao na visokom nivou. Biće i u Kataru snažna karika naše reprezentacije, odgovara mu da bude bek/krilo“.

MNOGI SU „PARTIZANOVCI DO NEBA“, STANOJEVIĆEVA EMOCIJA JE NAJČISTIJA

S reprezentativnih se selimo na klupske teme. Prva se nametnula na osnovu navijačkog opredeljenja i tiče se Vukovićeve privrženosti Partizanu. U prethodnom intervjuu za naš portal sebe je opisao „Grobaris totalitare“ i zato su mu puna usta dok govori o crno-belima.

„Svom snagom ih pratim. U svim sportovima. Lepe stvari nam se dešavaju ove sezone. Činjenica da se posle tri decenije vratio Željko Obradović dovoljna je da godinu okarakterišemo izuzetnom. Što se fudbala tiče, pod jakim sam utiskom. Aleksandar Stanojević radi izvanredan posao, izvlači maksimum iz ekipe, na najboljem putu je da 2021. završi valjano. A posle priprema obeleži proleće“.

Dok je vodio Legiju, Vuković je unosio celog sebe, komunicirao s navijačima, držao na okupu svlačionicu i tu emociju uočava kod nekadašnjeg saigrača iz Partizana, tokom druge polovine devedesetih.

"Iskusan sam i sposoban da procenim čija je emocija prema Partizanu iskrena. Znam da je Saletova najčistija. Sve pohvale i maksimalna podrška, uočavam sličnost u radu i pristupu. Prisustvo emocija je jedini način da vodiš klub za koji si vezan. Znate kako, bio sam saigrač mnogima koji su „partizanovci do neba“. E, ali Sale je pravi. Nema greške“.

OSTAVIO BIH PONOS PO STRANI I VRATIO SE U LEGIJU

Nema već godinu dana ni Aleksandra Vukovića na klupi. A to deluje kao prirodan spoj, pošto je sebe posle okončanja igračke karijere vezao za Legiju, međutim, posle turbulentnih dešavanja početkom prethodne sezone napustio je Varšavu i trenutno energiju za nove izazove skuplja u Banjaluci.

„Sa velikom količinom emocija sam godinama radio u Legiji. Posle titule u velikom stilu, rekonstrukcije ekipe i finansijske stabilizacije kluba na osnovu prodaje igrača koje smo afirmisali, došlo do je razlaza. Baš u trenucima kad je trebalo napraviti iskorak. Na početku moje druge samostalne sezone nismo krenuli sjajno, ali daleko od toga da je bio to isključivi razlog da izgubim poverenje Uprave. Kako smo radili možda najbolje potvrđuje činjenica da je ekipa koju sam selektirao – a podsećam da sam doveo Filipa Mladenovića iz Lehije Gdanjsk – insistirajući na karakternim momcima, uočljivog timskog duha, lako osvojila titulu posle mog odlaska. To mi je ogromna satisfakcija. Znam da sam ekipu ostavio na čvrstim nogama, dok se nije rasformirala i pretrpela korenite promene“.

Aleksandar Vuković, © FOTO Legija

Možda – fatalne. Legija je posle 12 utakmica na pretposlednjem mestu tabele, samo tri pobede, u seriji od šest poraza u prvenstvu.

„Situacija je toliko loša da posle samo trećine prvenstva takav velikan skoro da nema matematičke šanse da odbrani naslov prvaka. Ni ljudi koji temeljno prate poljski fudbal ne sećaju se kad je prethodni put bilo ovako. Klub postoji 105 godina i neki negativni rekordi su oboreni baš u ovoj sezoni. Nažalost...“

Navijači, ali i deo javnosti u Poljskoj i kriznom vremenu za Legiju prizivaju upravo Aleksandra Vukovića, dokazanog u kritičnim situacijama.

„Stizale su i do mene poruke kako bih mogao da očekujem poziv vlasnika kluba. Znao sam da su to uglavnom spekulacije. Oni imaju svoje rešenje za mesto prvog trenera. Mada, hipotetički govoreći, znam da bih, bez obzira na gorčinu koju osećam zbog načina na koji smo se rastali, ostavio ponos sa strane i bio spreman da pomognem do kraja sezone klubu koji mi je toliko mnogo dao“.

Pod kojim uslovima bi se Vuko vratio u Varšavu?

„Ionako sam pod ugovorom sa Legijom do leta 2022, tako da ne bih postavljao nikakve dodatne finansijske ili uslove druge prirode. U stvari, imao bih zahtev vezan za pojedince koji su još uvek u klubu, a s kojima ne bih želeo, ni mogao da sarađujem“.

Legija ili neki drugi klub, nekadašnji vezista ne gubi vreme: edukuje se, uči, putuje...

„Imao sam u međuvremenu dve ponude iz Poljske, bilo je poziva iz BiH, Mađarske, uslovi iz Saudijske Arabije su sve nadmašili, ali moj izbor je da čekam klub koji će me uveriti da je na pravom putu. Biću strpljiv po tom pitanju, iako imam veliku želju da se početkom sledeće godine vratim poslu“, zaključio je Aleksandar Vuković.