Aleksandar Stanković odlučan da krene očevim stopama, bundesligašima već skrenuo pažnju

San im je da jednog dana zaigraju zajedno, ali lako bi moglo da se desi da im se u ranom fudbalskom dobu putevi raziđu. Jer dok stariji Filip Stanković gradi ime u Italiji, mlađi Aleksandar bi mogao da posle staža u Švajcarskoj igrački razvoj nastavi u – Nemačkoj.

Odlične partije koje 19-godišnji vezista pruža u dresu Lucerna očigledno nisu prošle nezapaženo u komšiluku pošto prema informacijama jednog od pouzdanijih transfer gurua Matea Moreta za najmlađeg od trojice sinova Dejana Stankovića postoji interesovanje u Nemačkoj. Po pisanju pomenutog novinara, nekolicina bundesligaških klubova već neko vreme motri na fudbalera Intera i koliko na leto mogli bi da pokrenu pregovore o njegovom transferu.

Ova vest samo još jednom potvrđuje da je Aleksandar prošlog leta, kada je birao klub, pogodio u centar mete odlučivši da napusti Inter i kao prvi klub u seniorskom fudbalu odabere Lucern. Tamo je dobio potrebnu minutažu, odigrao svaku utakmicu od dolaska, a na poslednjih 14 odigrao je svaki minut i ukazano poverenje u potpunosti opravdao. Prema tvrdnjama kolega iz Švajcarske, onima što pomnije prate njegove igre, iako je tek na početku karijere Stanković već sada odiše sigurnošću i iskustvom, deluje mnogo zrelije nego što njegove godine sugerišu da bi trebalo i ponaša se kao istinski lider tima. I to ne iz sredine ili sa dna tabele, već drugoplasiranog u švajcarskom šampionatu, legitimnog kandidata za titulu.

Zbog svega pomenutog su čelnici Lucerna vrlo brzo procenili da bi bilo dobro otkupiti ga. Podsetimo, švajcarski klub ga je letos pozajmio od Intera i izborio se za opciju otkupa za svega 1.500.000 evra, ali i pored toga što smatraju da je cena ‘bagatelna‘, tamošnji mediji pisali su pre oko mesec i po dana da trenutno nisu u najboljoj finansijskoj situaciji te da bi Stanković mogao da se vrati u Milano. Inter je svakako tokom pregovora ubacio i povratnu klauzulu, tako da će po svemu sudeći aktuelni šampion Italije na leto odlučivati o njegovoj sudbini.

Vest o interesovanju bundesligaških klubova dolazi u danu kada je Stanković za švajcarsku televiziju Blue govorio o dosadašnjem iskustvu u Lucernu, planovima za budućnost, ali i o brojnim drugim temama.
“Od malena mi je jedini cilj bio fudbal, a san da postanem veliki fudbaler, da krenem očevim stopama. Budući da sam najmlađi u porodici, uvek sam gledao svoju stariju braću ili oca, uvek sam bio okružen fudbalom i recimo da nisam imao izbora ha-ha-ha“, kazao je Stanković na početku razgovora.

I mada kako u šali kaže nije imao izbora, omladinski reprezentativac Srbije se ne kaje zbog odluke da dođe u Lucern. Štaviše…
“Doneo sam ovu odluku prošlog leta nakon razgovora sa direktorom i trenerom, bila je to laka odluka. Trebalo mi je svega nekoliko dana, svideo mi se njihov projekat, mnogo sam im verovao i sada se moja odluka pokazala kao ispravna.“

Da prve seniorske korake napravi baš u Švajcarskoj pomogao mu je saigrač iz Intera Federiko Dimarko koji je i sam igrao u tamošnjem prvenstvu.
“Dobar sam prijatelj sa Dimarkom pa smo razgovarali o periodu dok je bio u Sionu. Rekao mi je da je za moj napredak važno da napustim Italiju i da se okušam u drugoj sredini, drugom stilu fudbala. Zato sam poslušao njegove savete, ali i sebe i svoje agente, i na kraju sam doneo odluku.“

Govorio je Aleksandar i o prednostima odnosno manama prezimena koje nosi.
“Definitivno je mnogo pozitivnih strana kao što je dobijanje saveta, učenje, brzo napredovanje i možda izbegavanje grešaka. Sa negativne strane, tu je težina velikog prezimena koja vas opterećuje i koja dovodi do toga da se mnogo priča o vama, ali na kraju morate da znate kako da se nosite sa tim. Deo puta je ignorisanje određenih aspekata i saznanje da će vam ljudi suditi na osnovu vašeg prezimena i misliti da je sve mnogo lakše, ali to je pitanje navike. Naučio sam da upravljam ovim stvarima još kao dete. Možda je bilo teško kad sam bio mali, jer u fudbalskoj sredini dolazi dosta komentara iz spoljnog sveta, ali kad sam odrastao shvatio sam da na teren izlazim sam.“

Saveti i kritike oca Dejana mnogo mu pomažu.
“Uvek mi govori gde grešim, bez zadrške. Naravno da me podržava, ali se pre svega fokusira na aspekte koje mogu da unapredim. Kada govorimo o fudbalu, kaže mi da uvek moram da dam sve od sebe na terenu za dres koji nosim i da uvek pokazujem stav. Na ovaj način stvari dolaze prirodno. Važan je stav, morate da poštujete dres koji nosite.“

Brat Filip kao golman pak i ne može mnogo da mu pomogne savetima.
“Kao golman može da mi da vrlo malo saveta, kao i ja njemu. Ali razgovaramo i ohrabrujemo jedan drugog pre svake utakmice. Lepo je imati brata koji takođe igra fudbal. I jednog dana, ko zna? San je da nekada zaigramo zajedno.“