Ako su Lige petice merilo, Srbija je treći ešalon evropskog fudbala

Ključna stvar u fudbalu, kao i u većini sportova je neprekidno ponavljanje situacija. Ako hoćete da igrate fudbal na najvišem nivou, neophodno vam je da se iz nedelje u nedelju obračunavate sa najboljim igračima sa kojima možete. Za tako nešto ne postoji bolje mesto od Liga petice, pet najkvalitetnijih fudbalskih šampionata na svetu (Premijer liga Engleske, španska Primera, italijanska Serija A, nemačka Bundesliga i francuska Liga 1).

Kada je reprezentativni fudbal u pitanju, možemo da ga posmatramo na mnogo načina. Uspeh neke selekcije zavisi od selektora, taktike, forme fudbalera, hemije unutar ekipe koja nema preterano mnogo vremena da se uigra... Međutim, ako su sve te stvari između dva rivala na utakmici na sličnom nivou, u najvećem broju slučajeva razliku prave sitni detalji: Jedan jak sprint, dobro uhvaćen volej, čitanje gde će lopta da se odbije... U tim momentima, kao po pravilu, prevagu naprave oni fudbaleri koji su tokom sezone odigrali najveći broj jakih utakmica. Fudbaleri iz Liga petice.

Često ne moraju po talentu da budu bolji od fudbalera iz slabijih šampionata. Sama činjenica da igraju redovno protiv boljih od sebe pomaže u razvoju. Zato, kada je reprezentativni fudbal u pitanju, uglavnom su najbolje rezultate beležile one ekipe koje su imale najviše igrača u Ligama petice. Retki su izuzeci, poput onog iz 2004, kada je Grčka sa samo sedam igrača iz najačih šampionata postala prvak Evrope. Od 2000. do sada odigrano je šest Evropskih prvenstava, četiri su osvojile selekcije sa najjačim prvenstvima, a još pet njih je poraženo u finalima. Portugalci su sa jednom titulom i jednim porazom jedini koji se ne uklapaju u taj šablon, ali ne samo da je Primera po mnogima šesto najbolje prvenstvo u Evropi, već i veliki broj reprezentativaca igra u još boljim ligama. Te 2016, kada su se Portugalci popeli na krov Starog kontinenta, 11 igrača je igralo u Ligama petice, a osam u Primeiri.

Dakle, nije zanemarljiv faktor broj fudbalera na top nivou, a šta to znači za reprezentaciju Srbije? Selektor Dragan Stojković Piksi je na oktobarsko okupljanje, za kvalifikacione mečeve sa Mađarskom (14. oktobar) i Crnom Gorom (17. oktobar) pozvao 13 fudbalera iz Liga petice: Predraga Rajkovića (Majorka), Vanju Milinkovića Savića (Torino), Đorđa Petrovića (Čelsi), Borisa Radunovića (Kaljari), Nemanju Gudelja (Sevilja), Nikolu Milenkovića (Fjorentina), Miloša Veljkovića (Verder), Filipa Kostića (Juventus), Nemanju Maksimovića (Hetafe), Sašu Lukića (Fulam), Nemanju Radonjića (Torino), Ivana Ilića (Torino) i Lazara Samardžića (Udineze).

Neće doduše svi zabeležiti nastupe u ovim kvalifikacijama, jer četvorica njih su golmani. Taj spisak fudbalera bio bi još veći da zbog povreda ili loše forme sa njega nisu otpali igrači poput Dušana Vlahovića (Juventus), Luke Jovića (Milan), Uroša Račića (Sasuolo), Darka Lazovića (Verona), Mihaila Ristića (Selta), Erhana Mašovića (Bohum), Marka Dmitrovića (Sevilja) ili Mileta Svilara (Roma).

Naravno, svaka reprezentacija ima neke svoje probleme. Primera radi, Poljska će oktobar odraditi bez prve zvezde Roberta Levandovskog, a Hrvati su bez povređenih Ivana Perišića (Totenhem), Andreja Kramarića (Hofenhajm) i Kristijana Jakića (Ajntraht). Sa ovih 13 fudbalera iz Liga petice, koliko selektor Stojković trenutno ima na raspolaganju, Srbija je 12. na listi među kvalifikantima (bez Nemačke i Rusije).

Već na prvi pogled na listu možemo da vidimo da zaista broj igrača u Ligama petice jeste važan faktor. U prvom krugu sa više od 20 fudbalera izdvajaju se najveći favoriti za osvajanje Evropskog prvenstva, Italija, Engleska, Francuska i Španija. Za njima imamo drugi krug, ekipe koje su u usponu ili koje na poslednjih nekoliko turnira uspevaju da stignu do same završnice: Portugaliju, Dansku, Švajcarsku i Austriju. Sve četiri ekipe trenutno imaju po 17 fudbalera u najjačim ligama.

I onda dolazimo do trećeg stepenika, ešalona sa timovima koji bi uz malo sreće mogli da dođu do završnice turnira, a da se niko pritom ne bi preterano iznenadio: Holandija i Belgija koje su u padu, nepredvidiva Hrvatska, te Norveška, Poljska, Švedska i – Srbija!

Međutim, možda baš u tom podatku leži zamka, ona rastrzanost između visokih očekivanja nacije i osrednjih rezultata. Naime, od tih 13 (ili 20 igrača ako računamo i one koji su otpali sa spiska) nijedan nije fudbaler najviše svetske klase. Jović je imao životnu šansu da postane to u Realu iz Madrida, ali svojim neradom ju je upropastio. Vlahović nijednom nije vezao tri dobre utakmice od dolaska u Juventus i još uvek važi samo za ozbiljan talenat. Kostić je više na klupi nego što igra u Juventusu, a Petrović je tek postao rezervni golman Čelsija. Svi ostali, ruku na srce, ipak igraju samo u prosečnim klubovima iz najjačih liga poput Sevilje, Torina ili Hetafea. Veća je šansa da to bude dovoljno samo za prosečne rezultate, mnogo teže za vrhunske.

Opet, poređenja radi, među tim ekipama koje imaju između 11 i 15 igrača u Ligama petice, svako ima barem nekoga na najvišem nivou. Norvežanima je to Erling Haland, Hrvatima Luka Modrić, Poljacima Levandovski, a Dancima štoper Barselone Andreas Kristensen.

Andreas Kristensen (©Reuters)

I zato, ako se striktno držimo liste, Srbija je negde između trećeg ešalona i četvrtog, u kojem se nalaze Turska, Albanija, Vels, Škotska, Slovačka... Ekipe od kojih očekujete da se plasiraju na Evropsko prvenstvo, ali ne i da izađu iz grupe.

Utisak je da bi pravi debakl bio ako Orlovi ne uspeju da se domognu turnira koji se igra sledeće godine u Nemačkoj, jer nikada nisu imali ovako laku kvalifikacionu grupu. I ponovo, uzrok za taj osećaj možemo da pronađemo na listi sa brojem igrača u Ligama petice.

Srbija ih u G grupi ima ubedljivo najviše, zapravo više nego svi ostali rivali zajedno. Mađari u oktobru računaju na šestoricu fudbalera iz najjačih šampionata (mada imaju izraženu zvezdu u liku Liverpulovog Dominika Soboslaja), Crnogorci trojicu, Litvanci jednog, a Bugari nijednog.

Naravno, sve selekcije (osim Litvanije) imaju reprezentativce koji igraju značajne uloge u najboljim klubovima u „prvenstvima druge klase“ poput grčkog, austrijskog ili ruskog. Nije sporno da, primera radi, Strahinja Pavlović, Strahinja Eraković, Andrija Živković ili kapiten Orlova Dušan Tadić imaju kvalitet da igraju u Ligama petice. Međutim, da li je baš on na nivou koji je neophodan za dresove Mančester Sitija, Real Madrida, Barselone ili Bajerna?

Takođe, još jedan zanimljiv podatak upada u oči – broj fudbalera koje su selektori svih reprezentacija pozvali iz domaćih šampionata. Najčešće, ako pričamo o zemljama sa slabijim ligama, to su mlađi igrači koji od starijih treba postepeno da uče o značaju i težini reprezentativnog dresa, fudbaleri koji bi trebalo da postanu vezivno tkivo selekcije u budućnosti. U oktobru samo Srbija, Albanija, Republika Irska, Severna Irska, Vels i Island neće imati nijednog predstavnika svog prvenstva. Stojković je na spisak uvrstio Mihajla Ilića (Partizan) i Stefana Mitrovića (Crvena zvezda), ali je potom obojicu ustupio selektoru mlade reprezentacije Dušanu Đorđeviću.

I za kraj, pošto prisustvujemo stvaranju novog fudbalskog poretka abnormalnim ulaganjima u Saudijskoj Arabiji, pomenimo i to koliko reprezentativaca igra u toj zemlji. Za Srbiju, baš kao i Rumuniju, dvojica – Aleksandar Mitrović i Sergej Milinković Savić (Al Hilal). Više ima samo Portugalija, trojicu, dok su po jednog reprezentativca iz Saudijske Arabije doveli Engleska, Španija, Belgija, Švedska i Jermenija.

------------------------------------

BROJ IGRAČA U LIGAMA PETICE (DOMAĆEM ŠAMPIONATU)

Italija 26 (21)

Engleska 24 (21)

Francuska 23 (8)

Španija 22 (17)

Austrija 17 (7)

Švajcarska 17 (5)

Portugalija 17 (4)

Danska 17 (1)

Holandija 14 (9)

Belgija 14 (6)

Norveška 13 (6)

Srbija 13 (0)

Poljska 12 (6)

Švedska 12 (2)

Hrvatska 11 (2)

Albanija 11 (0)

Vels 10 (0)

Turska 9 (15)

Škotska 9 (5)

Slovačka 9 (4)

Republika Irska 8 (0)

Ukrajina 7 (14)

Češka 7 (11)

Mađarska 6 (12)

Luksemburg 6 (1)

Rumunija 4 (9)

Slovenija 4 (3)

***Tzv. Kosovo 4 (3)

Grčka 3 (11)

Makedonija 3 (1)

Crna Gora 3 (1)

Izrael 2 (11)

Gruzija 2 (4)

Bosna i Hercegovina 2 (2)

Severna Irska 2 (0)

Malta 1 (21)

Gibraltar 1 (20)

Litvanija 1 (20)

Kipar 1 (15)

Estonija 1 (10)

Jermenija 1 (8)

Finska 1 (6)

Island 1 (0)

Kazahstan 0 (21)

San Marino 0 (18)

Letonija 0 (17)

Azerbejdžan 0 (17)

Lihtenštajn 0 (17 igrača u lihtenštajnskim klubovima)

Bugarska 0 (14)

Farska Ostrva 0 (14)

Belorusija 0 (13)

Andora 0 (11)

Moldavija 0 (7)