Ako se predsednik pita, naslednik je izabran: Terzić bi mogao stopama Pavića, Stepija, Hajnkesa...

Četvrta pozicija u Primeri i polufinale Lige Evrope, to su bila dostignuća Atletik Bilbaa u prethodnoj sezoni i utisak je da se ne može mnogo više od toga tražiti od kluba koji ima dobro poznata ograničenja po pitanju regrutacije igrača za prvi tim. Ipak, ova sezona nije ni blizu tako dobra, tim je ne deobi između sedmog i devetog mesta u Primeri, a u Ligi šampiona je bio jedan od retkih timova iz liga "petica" koji je ispao pre nokaut-faze. Zato će na leto posle četiri godine doći do rastanka sa legendom kluba Ernestom Valverdeom.

Glavni razlog zašto se Bilbao uopšte dao u potragu je najavljeni odlazak zaštitnog znaka kluba. Valverde je institucija kluba, čovek koji je vodio Atletik u tri različita mandata i doneo im trofej Kupa kralja nakon 40 godina čekanja. Njegov odlazak ostavlja ogromnu prazninu, a predsednik kluba Đon Uriarte želi zvučno ime koje može da nastavi uspon kluba. Iako je prva želja bio Andoni Iraola (bivši igrač Bilbaoa koji sjajno vodi Bornmut), on trenutno nije dostupan. Tu u prvi plan upada, kako javlja madridski "As", a između ostalih prenosi i nemački Skaj Sport - Edin Terzić.

Terzić je pretprošle sezone odveo Borusiju Dortmund do finala Lige šampiona. To mu je dalo međunarodni ugled. Mediji u Španiji ističu da je Terzić poznat kao trener koji ume da se identifikuje sa klubom, a Atletik Bilbao je klub sa najjačim identitetom u Španiji i Terzićev karakter bi se savršeno uklopio u tu porodičnu atmosferu. Iako mu je Dortmund bio jedini samostalni posao, Terzić je godinama pekao zanat u Engleskoj (Vest Hem) i Turskoj (Bešiktaš) kao pomoćnik Slavena Bilića.

As tvrdi da je upravo predsednik Đon Uriarte taj koji gura priču o Terziću. Uriarte želi da modernizuje klub i smatra da bi trener koji je navikao na pritisak Dortmunda mogao da se nosi sa specifičnim zahtevima San Mamesa. Činjenica da je Terzić trenutno slobodan agent i da radi kao TV ekspert olakšava pregovore .

Njegov zadatak naravno ne bi bio samo taktika, već i vođenje tima u okviru strogog pravila kluba (samo domaći igrači), što zahteva vrhunski rad sa mladim talentima, oblast u kojoj se on već dokazao u Nemačkoj.

Inače, Atletik Bilbao je u poslednjih 20 godina samo dva puta imao stranca za trenera, ali su obojici bili Argentinci, dakle takođe stručnjaci sa španskog govornog područaj. Marselo Bjelsa je vodio tim od 2011. do 2013. godine (odveo Bilbao u finale Lige Evrope), dok je Eduardo Toto Berizo vodio tim samo nekoliko meseci od jula do novembra 2018. godine.

Nekada je u Bilbau praksa dovođenja stranih trenera bila učestalija. Primera radi, dva srpska stratega vodila su Bilbao. Miša Pavić, nekada dugogodišnji trener Crvene zvezde iz druge polovine pedesetih i prve polovine šezdesetih godina, vodio je Atletik od 1972. do 1974. Dragoslav Stepanović, koji je čuven po radu u Nemačkoj, vodio je Bilbao tokom sezone 1995/96. Svakako je najpoznatiji strani trener u istoriji kluba Jup Hajnkes, koji je crveno-bele iz Baskije vodio u dva navrata po dve sezone. Najpre od 1992. do 1994, a zatim od 2001. do 2003. godine.