Ako može Barsa, zašto ne i Zvezda? Razmišljali smo da sve rasprodamo, sklonimo novac i gurnemo klince

In Bom Hvan, Šerif Endijaje, Omri Glazer, Mirko Ivanić… To su nosioci igre Crvene zvezde i momci od kojih u Ljutice Bogdana očekuju konkretne stvari na terenu. Ali kada govorimo o klupskoj kasi nije nikakva tajna da su za crveno-bele jednako značajni golobradi mladići koji tek prave prve korake na velikoj sceni.

I kao što ne možemo da zanemarimo prihode od Uefe koje su uglavnom stvorili iskusniji igrači, tako ne može da se zažmuri ni na činjenicu da je Zvezda samo od transfera Strahinje Erakovića, Jovana Mijatovića i Koste Nedeljkovića prošle sezone zaradila oko 24.000.000 evra, uz napomenu da bi sa bonusima ta suma mogla i da naraste.

Jasno je dakle zašto u Ljutice Bogdana toliko forsiraju sopstvenu decu, pa generalni direktor kluba Zvezdan Terzić u intervju za Mozzart Sport oktriva i da se u klupskim kancelarijama ovog proleća razmišljalo i o jednom radikalnom rezu.

“Imali smo mnogo sastanaka i razmišljanja u poslednja dva meseca. U jednom trenutku smo razmišljali, možda je vreme za jedan restart? Možda je vreme sad da prodamo igrače za 40.000.000 do 50.000.000 evra, da potpuno stabilizujemo finansije, stavimo sa strane novac i da gurnemo klince. I da kažemo hrabro i navijačima, i javnosti, i medijima: Pravimo restart! Stavili smo pare sa strane, hoćemo da guramo klince. Da podmladimo ekipu. I da kažemo ovo je sad možda potez – dva koraka unazad da bismo napravili pet koraka unapred”.

Osnov za takvo rezonovanje crveno-beli su videli u proceni da igrači koji nadolaze mogu mnogo da joj donesu.

“Imamo fantastične mlade igrače, možda je vreme da se gurnu ovi klinci sada. Tu pre svega mislim na Ognjena Mimovića, koji će sigurno biti desni bek Crvene zvezde, koji to apsolutno zaslužuje po svim svojim predispozicijama Ili Jovan Šljivić, ili Nikola Knežević ili Uroš Sremčević. Čak i ovi mali klinci, Veljko Milosavljević, Adem Avdić, Andrija Mesi Maksimović, pa Vasilije Kostov. To su stvarno biseri, biseri, biseri! I onda smo pričali: Hajde da napravimo neke hrabre odluke. Kad je mogla Barselona da gurne štopera i desno krilo 2007. godište u odlučujućim utakmicama, zašto se mi plašimo, a uvek se plašimo reakcije javnosti u slučaju slabih rezultata”, premotava film Terzić.

Javnost prosto očekuje rezultate odmah. I ni Zvezdi više nije lako da ih diže iz sezonu u sezonu. Plaši li to Terzića?

“Vidi, nemam strah. To mi je motiv jer osećam da Zvezda i njeni navijači očekuju više i više. I mi našu misiju ispunjavamo. Svih ovih deset godina koliko sam u Crvenoj zvezdi, mi smo svake godine bili bolji nego prethodne. U svakom smislu. I u igračkom, i sa rezultatima, i u poslovnom smislu što se tiče finansija. Mi neprekidno rastemo kao klub i to je naš osnovni cilj. Svesan sam i spreman da ovoga leta investiramo i dodamo još više. Još više”.

Tako će na kraju i biti – o Zvezdinim planovima u prelaznom roku čitajte u odvojenom tekstu – ali svi klubovi koji žive prioritetno od prodaje igrača, a takav je prinuđen da bude i šampion Srbije, moraju s vremena na vreme da naprave tu smenu generacija.

“Bilo je razmišljanje, da gurnemo šest ili sedam klinaca na terenu, uz četvoricu ili petoricu iskusnih igrača, da rasprodamo sve, smanjimo budžet za plate, skroz ozdravimo finansije. Imali smo razna razmišljanja, ali smo bili svesni da ako hoćemo da razvijamo klub, da je ipak ovo bolji put. Investiraćemo u novu vrednost, jer se pokazalo da sve igrače koje smo doveli i platili, da su to bile investicije. Nemojte da mi računate, kao ovi kad su negativni pa pominju Dionija i Koulibalija. To nisu bili investicije, došli igrači bez obeštećenja. I ko god zna fudbalsko tržište, svestan je da dobar igrač, slobodan, ne postoji. Ali koga smo platili – to su bile investicije”.

Što ne znači da će mladi biti zanemareni. Naprotiv. Sama ova priča o restartu o kome se razmišljalo dovoljno govori. Terzić ne krije da je zadovoljan radom Omladinskom školom na čelu sa Nikolom Jelićem, mada smatra da tu mora još da se ulaže.

“Jelić stvarno radi jedan ozbiljan posao, ranije Dragan Mladenović dok je bio uz njega, a danas Milijaš kao prvi saradnik. Ja sam Jeliću rekao pre pet ili šest godina: Sve što vredi u Srbiji pokupi, sve! Ali ti igrači koji dođu iz omladinske škole, nisu to baš jeftini igrači kako svi misle, jer nas omladinska škola, zajedno sa Grafičarom kao nastavkom juniorske generacije, košta 4.000.000 evra godišnje. Sve to nas košta. Ja sam rekao tada Jeliću: Sve što zamisliš – imaš! Terene, teretane, suplemente, smeštaj, hrana, sve, sve, sve! Jer sam svestan značaja omladinske škole”.

Uverava: nastaviće tako.

“Već 1. juna startujemo sa kompletnom rekonstrukcijom sva tri terena iz omladinske škole, najnovija generacija veštačke trave sa plutom. Samo to će nas koštati milion i po evra. Jer hoćemo da naša omladinska škola ima sve, sve najbolje. Mnogo se ulagalo, ali počelo je da se vraća. Ponavljam, 20.000.000 evra samo od Nedeljkovića i Mijatovića smo zaradili. Od ove četvorice mladih, što sam pomenuo, trojica su iz naše omladinske škole”.

Uroš Sremčević (©Starsport)

Uroš Sremčević jedini nije, ali i on je tek dečko od 18 godina.

“Realno je Sremčević mogao da dobije veću minutažu ovoga proleća. Mi još ne znamo koliko on može. On je dete je 2006. godište, došao je sa 17 godina u Zvezdu, veliki klub, velika očekivanja. Tako da još se nije iskristalisalo šta mogu njih četvorica. Čak od njih – dakleMimović, Šljivić, Knežević i Sremčević, koji su dobili najveću minutažu – Mimović je najviše iskoristio, pa onda Knežević. S tim što je i kod Mimovića i i kod Kneževića veliku ulogu odigrao FK Beograd koji im je dao mnogo utakmica i gde su oni sazreli, dobili u seniorskoj konkurenciji u kontinuitetu. Videlo se na utakmicama da su oni u ovom trenutku spremniji od Šljivića i od Sremčevića, iako su oni možda i talentovaniji. Od sve četvorica mnogo očekujemo“.

To je već sadašnjost. A tek treba da dna naplatu dođe talentovana klasa 2007, koja čini veći deo kadetske reprezentacije Srbije…

“Mesi Maksimović, Avdić, Aleksandar Damjanović, Vasilije Kostov, Veljko Milosavljević, štoper, koji je vanserijska klasa. Mnogo očekujem. Omladinska škola stvarno radi jedan ozbiljan posao i želimo da imamo još kvalitetnije trenere”.

Šta još želi Zvezdan Terzić? Dvojicu obaveznih bonusa, ne krije to kada ga pitamo za to.

“Ja bih, ja sam za to. Uvek se razlikuje taj koji finansira, predsednik kluba, i trener. Trener bi uvek voleo da ima 11 igrača sa po 30 godina. Oni mu donose rezultate. Ali čovek koji vodi klub, koji vuče strateške poteze, mora da bude svestan da trener mora da mu stavi dva, tri mlade igrača. Jer samo mladi igrači imaju tržišnu vrednost. Mladost iz Lučana je pokazala, prodala nama Sremčevića i dvojicu igrača u Englesku, malog Jojića i Gordića. Uzeli su ljudi 7.000.000 iili 8.000.000 evra. Moraš da guraš mlade igrače. I da ne bi svaki predsednik obarao ruku pred svaku utakmicu sa trenerom, zato sam hteo sistemski, kroz to pravilo o bonusu, da to uredimo… Vidite, 16 klubova, po dvojica igrača, to su 32 mlada igrača svakog vikenda na terenima. Tako se pravi igrači. Ako bi se ukinuo bonus igrač? Pa, niko ne bi stavljao mlade igrače. Niko”, kategorički će Terzić.