Adrenalin je drugo Zlatanovo ime: Ne verujem u Boga, samo u sebe! Patnju sam transformisao u snagu

Adrenalin. Opisuje ga u svakom smislu. Stajaće i na koricama autobiografije koja će svetlost dana ugledati u četvrtak, u njoj će se dotaći mnogih detalja iz života i karijere koja jeste u zavržnoj sekvenci, ali je i dalje spektakularna kakva je bila na početku. Baš kao i svaka izjava Zlatana Ibrahimovića u intervjuu Korijereu dela seri povodom njegove nove knjige „Adrenalin“.

Pokreće ga sve vreme. Daje mu mogućnost da traje, da se takmiči i sa 40 godina na vrhunskom nivou. I da kipti od samopouzdanja, pa tako na pitanje veruje li u Boga uzvraća jezgorvito.

„Ne! Samo u sebe. Ne verujem čak ni u zagrobni život. Ne, jer ovo sad je život. Kad si mrtav – gotov si. Čak nisam siguran želim li sahranu ili nadgrobni spomenik“, pojasnio je Zlatan.

Kad jednog dana bude napuštao ovaj svet ostaće zapisano da se iz geta Malmea probio do vrha. Iako je morao da se bori za stereotipima od malena. Čak i kad je postao profesionalac dugo nije dobijao pažnju kakvu je zasluživao, ali je igrama naterao i one koji ga ne vole da ga poštuju. Najveće priznanje.

„Neprestano sam patio kao dete. Još od rođenja, jer me je babica ispustila sa skoro metar visine. Mučio sam se i kroz život. U školi sam bio drugačiji od svi: razredu oko mene plavušani, svetlih očiju i nosićem, a ja jedini crn, braon očiju i velikog nosa. Pričao sam drugačije, kretao se drugačije. Roditelji mojih saigrača su pisali peticiju da me izbace iz tima (dok je bio u Malmeu, op. au). Počeo sam loše da se ponašam. Bio sam izolovan. Onda sam naučio da se preobrazim: patnju sam transformisao u snagu. Kad sam srećan, igram dobro, ali ako sam ljut, povređen, sav u bolovima, još sam kvalitetniji. Hranim se energijom ljudi koji me vole, ali više uzimam od onih koji me mrze“.

Serija A, 20.45: (6,00) Đenova (3,90) Milan (1,65)

Mrzi ga da se osvrće na prošlost, ali mora. Vuku ka koreni.

„Otac mi je dosta propatio za vreme rata na području bivše Jugoslavije. Ne bi prošao dan da u novinama ne pročita kako je stradala osoba koju je poznavao. Pomagao je izbeglicama, trudio se da mene drži na bezbednom, uvek me štitio. Kad mu je u Švedskoj preminula sestra, nije mi dozvolio ni do mrtvačnice da odem. Mada, kad mi je brat umro od posledica leukemije, bio sam tu. Čekao me je burazer sve do poslednjeg trenutka, maltene prestao da diše predamnom. Sahranili smo ga po muslimanskim običajima. Tata ni suzu nije pustio tog dana. Sledećeg je otišao na groblje. Sam. Preplakao je od jutra do sutra“.

Vedrije teme: brak sa Helenom, sa kojom ima sinove Maksimilijana i Vinseta.

„Nisam jurio devojke zato što sam se, kao, stideo, nego što sam bio zaljubljen u samog sebe. Na utakmicama sam tražio način da izvedem cirkusku tačku, jer je moj ego veći nego kad bi se svi Šveđani sklupili zajedno na jedno mesto. To se promenilo u Italiji. Mojoj sadašnjoj suprizi Heleni sam rekao: „Dođi u Torino, da pokušamo da vidimo kako će ispasti. Uspeli smo“.

Zlatan ima 40 godina (Reuters)

Torino ga je promenio na privatnom, ali i sportskom planu, jer je Juventus bio prvi klub iz „liga petice“ u kome se dokazao.

„Fabio Kapelo me je „klao“, sve vreme. Baš težak čovek za saradnju. Prvog dana posle promocije, ulazim sav razdragan u svlačionicu, on čita Gazeta delo sport, a ja sam uzbuđen ga pozdravim rečima: „Dobro jutro, Mister“. Nije ni spustio novine. Ostao sam ukopan ispred njega 15 minuta, onda je Kapelo ustao, sklopio novine i otipao, a da mi nije ni reč rekao. Kao da nisam postojao“.

U to vreme predsednik Stare dame bio je Luđiano Mođi, kontroverzni bizsnismen.

„Sa mnom je bio na vrhu“.

E, to je to samopouzdanje. Zato je Ibra poseban. Na kraju krajeva za Juve je postigao 26 golova, u vreme kad je bilo delako teže tresti mreže u Italiji nego sad, iako je tamošnji savez zbog afere Kalčopoli oduzeo crno-belima dva naslova.

„Osvojili smo titule i niko ne može tek tako da nam ih oduzme. Niko ne može da izbriše znoj, patnju, povrede i golove iz tih sezona. To je razlog što ispravljem sve koji kažu da sam tokom karijere osvojio 11 titula. Ne, imam ih 13. Mođi jeste kod mnogih izazivao strahopoštovanje. Ne i kod mene. I ne kao što je bio slučaj sa Silvijom Berluskonijem“.

Sad je Juventus opet u problemima. Ne samo rezultatskim, već i u finansijskim, organizacionim pošto je pokrenuta istraga za proneveru novca.

„Proces je tek na početku, rano je da sudimo. Samo ću vam kazati da sam veoma oprezan kad su u pitanju porezi, budžeti, novac generalno. Plaćam ogromne svote ljudima koji u tome brinu za mene“.

Brine Zlatan i o imidžu. Nije mu stalo „samo“ da pobeđuje, već i kako to čini. Svedočanstvo je staro skoro deset godina, pošto je marta 2012. izbacio Arsenal u osmini finala Lige šampiona, tako što je posle 4:0 na San Siru poražen 0:3 u Londonu, za šta je direktno optužio tadašnjeg trenera Rosonera, sada stratega Juventusa, Masimilijana Alegrija.

„Izgubili smo od Arsenala 0:3, a on sav srećan. Tačno je da smo se tad plasirali u narednu rundu Ligu šampiona, ali nije bilo razloga za osmehe i to sam mu jasno stavio do znanja. Njegov odgovor na te moje reči bio je: „Ibra, mislim na sebe, ne s..“. Uzvratio sam mju da upravo on to radi i da se us..., jer je iz straha poveo dvojicu golmana i stavio ih na klupu. Alegri veoma dobro kontroliše svlačionicu, ali mora da bude hrabriji. Na primer, da ode u Real Madrid, da se takmiči u drugoj državi. Umesto toga, ne izlazi iz komforne zone“, precizirao je Zlatan Ibrahimović.

HTEO SAM U NAPOLI, DA OSVOJIM SKUDETO KAO MARADONA

Pred kraj 2019, kad je završio avanturu u Los Anđeles Galaksiju, vratio se Ibra u Milan, iako je destinacija trebalo da bude južnija. Plan je bio da potpiše za Napoli.

„Maradona je legenda. Gledao sam dokumentarac posvećen njemu i odlučio da odem u Napulj. Da uradim isto što i Dijego, da osvojim Skudeto. Umorio sam se u Americi, mislio sam da ću završiti karijeru, na šta mi je menadžer Mino Rajola rekao: „Ne budi lud, moraš da se vratiš u Italiju“. Tad sam se sve dogovorio sa Napolijem, ali je onda predsednik Aurelio de Laurentis smenio Karla Ančelotija. Pitao sam Rajolu: „Koji tim je trenutno najgori, gde mogu da promenim situaciju nabolje?“ Odgovorio je rečima da je Milan upravo izgubio od Atalante u Bergamu 0:5, na šta sam rekao: „E, tamo idem“.