Adios D10S (VIDEO)

Prevarant i idol. Svetac i grešnik. Idealista i licemer. Sve je to bio Dijego Armando Maradona. I opet smo ga obožavali. Jer bio je - jedan od nas. Ko god da smo. Bio je prodavac na pijaci, taksista, moler, radnik na fabričkoj traci, bio je običan svet. Nesavršen, naivan, često samodestruktivan, ponekad nerazuman…

I kad izađe na teren – neponovljiv! Mlađi to ne mogu ni da zamisle, ali taj mit o Maradoni nije bušan balon koji su pumpale marketinške agencije. Nije to bilo delo Instagrama, nije bilo Fejsbuka, Jutjuba i ostalih trikova. Bio je samo – Dijego. Jedan jedini. Obožavani. Gde god da je igrao.

Nije ni samo do fudbala. Mada su mu zbog fudbala opraštali i kokain i neverstva i šta sve ne, sem poreza. Voleli smo ga zato što je uvek bio svoj. Nekad toliko graciozan da mu se i Kraljevski klub pokloni. Nekad kvaran ma koliko se engleska gospoda durila.

Pa da se mlađi prisete, jer mi nikada nećemo ni da zaboravimo, zašto smo voleli Dijega Armanda Maradonu….

GOL VEKA

Imali su svoje slalome i Ronaldo i Lionel Mesi i Žorž Vea, ali niko nije imao Dijegov gol veka! I niko na tako važnoj utakmici kao što je bio sudar Argentine sa Engleskom u četvrtfinalu Mundijala 1986. godine, nedugo nakon Folklandskih ratova. Koliko je samo ovo prijalo Argentincima, verovatno nikada nećemo moći da shvatimo...

ZLATNA RUKA

Ista utakmica. Ista žurka bolje reći! Da je to bilo ko drugi uradio, verovatno bismo ga mrzeli, proglašavali za dripca, tražili da mu se smanji plata i ukinu svi sponzorski ugovori. Zbog Dijega smo se radovali, čak i kada smo konačno shvatili da je igrao rukom, a trebalo nam je vremena da shvatimo. Vešt je to bio fudbalski džeparoš. Ukrade ti pobedu iz džepa kad se najmanje nadaš.

KASAPIN IZ BILBAA

Dva puta je Dijego obarao rekord za najplaćenijeg fudbalera u istoriji fudbala, prvi put kad je za oko 5.000.000 funti – ogroman novac u to vreme – prešao u Barselonu. Bilo je tamo svetlih trenutaka, ali ne onoliko koliko je Maradona mogao da pruži. Delom i zbog teške povrede koju mu je naneo Andoni Gojkočea, koga su sledbenici Dijegovih propovedi zbog toga zvali “Kasapin iz Bilbaa”. A i Dijego se vodio onom starom “oko za oko, zub za zub”, pa je mržnju protiv Bilbaa pokazao i u finalu Kupa kralja 1984, odnosno jednom od čuvenijih fudbalskih pesničenja na terenu.

OVACIJE U MADRIDU

Bilo je naravno i lepih trenutaka u Barseloni. Kao onda kad mu je ceo "Santjago Bernabeu" aplaudirao. A kako pa da ne aplaudiraš ovakvoj budali? Većina to ne sme da uradi ni na terenčetu ispred kuće, Dijego to radi u El Klasiku. Igra se, dete. Večito dete. Zna da mu ne mogu ništa kad se igra.

BISERI U BLATU

Napoli jeste klub kojem je Dijego najviše dao, ali nemojte da mislite da je uvek bilo lako. Sećaju se dobro tamo kako je jednom prilikom, iako su mu i u klubu i iz orisuguravajućeg društva izričito zabranili da to uradi, otišao na humanitaru utakmicu koja je cilj imala da sakupi novac za lečenje jednog mališana iz siromašnog predgrađa Napulja. Zima, blato, idealni uslovi da se povredi, ali Dijego je igrao. Jer još jednom – jedan od nas.

D10S

Nigde na planeti verovatno nije mogao kafu da plati. U svakom ćošku planete našao bi se neko ko u njemu vidi Boga lično. Ali ako su ga negde voleli više nego na drugim mestima, onda su to Buenos Ajres i Napulj. A imali su vala i zašto. Što je Johan Krojf za Barselonu, to je Dijego Maradona za Napoli. Neviđeno do tada.

ZAGREVANJE = UŽIVANJE

Da je tada postojao Jutjub, znamo svi šta bi bilo “na trendingu”. Najgledanije zagrevanje u istoriji fudbala. Jer Dijego – to je bio čist fudbalski orgazam. Olimpijski stadion u Minhenu. Pred revanš polufinala Uefa Kupa sa Bajernom. U pozadini ide numera: “Life is Life”. Toliko je prosto.

LA MANO DE DIOS

Već je bio mator i debeo, već su ga poroci pojeli, već mu se u očima videlo da je i on postao svestan svojih grehova… Ali je i tad umeo da nam na lice navuče i suzu i osmeh, pa opet suzu, dok se osmeh ne skida, a noge same poskakuju… Čista emocija.

Marado, Marado…