Adebajorov životni intervju: Suicidne misli, šetnja od kilometar i po da se olakša, preživljena pucnjava i Nemanja Vidić

Noge napred, savijene u kolenima, kliza po travi sa raširenim rukama. Tako je Emanuel Adebajor slavio pogotke. U razgovoru za Dejli Mejl je pričao o mnogim interesantnim stvarima, o tome kako je bilo sarađivati sa Kristijanom Ronaldom, Žozeom Murinjom, ali i o noći kada je želeo da izvrši samoubitstvo.

Ali i o svom životu u Togu, kako je odrastao u teškim životnim uslovima kakve teško možemo i da zamislimo. Pomenuo je i Nemanju Vidića i nazvao ga “momkom koji je bio spreman da ubije”.

Pričao je i o tom načinu proslave gola, a podsetio se i onog u dresu Mančester Sitija protiv Arsenala. Svašta je u tom momentu poletelo ka njemu.

Ali, sve je to stoički izdržao. I tu počinje neverovatna priča neverovatnog čoveka poi menu Emanuel Adebajor.

Uživajte…
"Da me je snajper pogodio u tom momentu, ne bi me oborio. Bio sam u svojoj spiritualnoj zoni. Kolo Ture mi je rekao - ´Gledao sam slike i nisi nijednom ustuknuo ´. Nisam se osećao ljudskim bićem u tom momentu. Bio sam spreman da umrem. Samo sam ih pogledao i pomislio "Postoje stvari koje se ne rade", rekao je Adebajor za Dejli Mejl.

Adebajor je igrač neverovatne darovitosti. Imao je preko 250 utakmica u engleskom fudbalu i postigao je 122 gola. Ovaj gol koji je postigao protiv Arsenala, nedugo pošto je napustio redove Tobdžija i prešao u Siti, jedna je od jačih slika njegove karijere.

Naj sasvim potpuno sasvim najbolji intervju

Prisetio se Adebajor svojih početaka. Kada je igrao za Monako. I anegdotu vezanu za poziv iz Arsenala.
"Imao sam 21 godinu kada me je Arsen Venger pozvao. Tada sam igrao za Monako, bio sam na odmoru u Togu, igrao fudbal na ulici. Prijatelj se javio na moju Nokiju i rekao ´Venger je na vezi´. Ja mu kažem ´Da, da, ne blesavi se, spusti taj telefon´. Ponovo je zazvonio telefon. Javio sam se, kad ono stvarno bio Venger".

I, šta je onda bilo?
"Čujem ´Halo´. Rekao sam mu da ako su oni zainteresovani, ja sam još više zainteresovan. Biću tu sutra zbog njega. Rekao mi je da budem miran. Dva dana kasnije sve je bilo gotovo. Pitao me je da li imam neke uslove, a sve što sam želeo bio je dres Nvankva Kanua, njegov broj 25 i njegov ormarić. Bio mi je idol. Vengr mi je rekao - želja će ti biti ispunjena. Neverovatno".

I u Arsenalu je jednom morao da dođe kraj…
"Kolo, Fabregas, Kliši, Van Persi... Svi su otišli. Ne mislim da je Arsenal pokazao ljubav i želju da zadrži te igrače. U Arsenalu primate veliki novac. Ali, ako možete da udvostručite platu... Mi smo fudbaleri, ali za 10 godina je to gotovo", rekao je Adebajor.

Potom je dodatno pojasnio…
"Sesk je otišao u Barselonu, zaradio više novca, dobio više ugovora, i otišao je kući. Šta je Arsenal uradio da ga zadrži? Apsolutno ništa. Sada navijači kažu da nije bio lojalan. Kada odete iz Arsenala, odmah postanete izdajica, bez obzira na to šta ste uradili. Sa Van Persijem je bilo isto".

O pomenutom slavlju gola protiv Arsenala...
"Nisam se samo jednog jutra probudio u Mančester Sitiju. Imao sam ugovor na pet godina u Arsenalu. Došao sam na pripreme i Venger mi je rekao da moram da odem. Pitao sam zbog čega, a on mi je rekao da ako ostanem još godinu dana da me neće stavljati u postavu. Kada to čujete, morate da idete".

Imao je šta da kaže i na temu rasizma koja je trenutno aktuelna u Engleskoj.
"Ovako stoje stvari. I zato nisam ništa pričao o tome u prethodnih nekoliko sedmica. Kada sam proslavio onaj gol, FA me je kaznio. A navijačima Arsenala se ništa nije dogodilo. Tako da je rasizam počeo sa mnom i mnogo pre mene. Sećam se kada sam dolazio na stadion Arsenala i čuo kako mi govore da mi je majka kurva, a da mi otac pere slonove. A zapravo mi otac radi u menjačnici, a majka mi je poslovna žena. Ali sve se to nastavljalo... Kako sam mogao da odgovorim? Nisam imao glasa da idem protiv hiljada navijača".

Kaže Adebajor da je sada kasno za zaustavljanje rasizma.
"Sada FA želi to da zaustavi. Žao mi je. To ne funkcioniše tako. Danas je prekasno. Umorni smo. Što je mnogo mnogo je. Vidim Balotelija i Drogbu na Instagramu. Koliko puta moramo nešto da objavimo? Moramo da reagujemo. Moramo da odemo sa terena".

Adebajor je, kažu engleske kolege koje su ga intervjuisale, veoma emotivan čovek. Posle dugačke karijere, sada ima 35 godina. Kaže, oseća da stari.
"Stariji sam i umorniji. Volim Englesku. Ali, imam ime. Postoji momenat kada je sve što je bilo povezano s Adebajorom bilo negativno. Kažu da volim novac. Nije samo Adebajor menjao klubove. Da biste me stvarno razumeli, morate da odete do mog doma, Toga".

O uslovima za fudbal u Togu...
"Ljudi kažu da sam sanjao. Ali život koji sada imam je izvan snova. Zaboravi... Nismo imali nikakve terene, bili su od peska, šutneš malo jače loptu i stative otpadnu".

A tek uslovi za život...
"Krov nam je curio. Budio sam se svaku noć da ga isušim sa kantom. Nismo imali struju. Koristili smo sveće i fenjere. Nismo imali toalet. Da bismo se olakšali morali smo da hodamo kilometar i po plaži. To je kao da spustite šorts na plaži u Majamiju. Vetar je bio neverovatan, možete samo da zamislite.... ali to je bio moj život".

Televizor je bio pojam kada je Adebajor bio klinac.
"Išli smo u različite krajeve naselja kako bismo pronašli televizor da gledamo fudbal. Mislio sam da igrači na ekranu nisu realni. Mislio sam da je to igra u kojoj se slike pojavljuju u crnoj kutiji. Kada sam počeo da igram u inostranstvu i kada su mi ljudi rekli da su me videli na TV-u, tada sam počeo da verujem da je Žorž Vea stvaran. I da je Zidan realan. E tako sam ja gledao na fudbal dečijim očima".

Imao je Adebajor kada je otišao sa 16 u Mec i suicidne misli.
"Kada ti je porodica siromašna, svi su siromašni i postoji velika solidarnost. Primili bi i metak za tebe. Ali kada neko dođe do novca, to je kao da svima duguje. U Mecu sam imao možda 3.000 evra mesečno, a moja porodica je pitala za kuću vrednu 500.000. Klub je bio umoran zbog mene i mog ponašanja. Sećam se da sam sedeo na krevetu jedno veče i pomislio - ´Šta ću ja ovde kada niko nije srećan sa mnom´".

Pomislio je na ono najgore. Na samoubistvo.
"Apoteka je bila ispod mog stana. Kupio sam mnogo, mnogo tableta. Nisu hteli da mi ih prodaju, ali sam rekao da je to za dobrotvorne svrhe u Togu. Spremio sam se, popio svu vodu. Bio sam spreman da odem. I onda sam pozvao najboljeg prijatelja u ponoć. Rekao mi je da ne žurim, da imam zašta da živim. Rekao mi je da imam potencijal da promenim Afriku. Izvukao me je iz tog momenta. Pomislio sam da Bog sigurno čuva nešto za mene".

Imao je Adebajor još teških momenata u životu. Kao u januaru 2010. godine kada je autobus reprezentacije napadnut od strane terorista. Vozač, pomoćni trener i PR su ubijeni. Nekoliko igrača je ranjeno.
"U 42 minuta si samo mogao da čuješ pucnje. Levo, desno, ispred i iza. Čuo sam prijatelje kako galame, ali nismo mogli da se pomerim. Kao kapiten rekao sam svima da pozovu svoje porodice. Pozvao sam devojku i rekao sam joj ´Slušaj, moram da idem´. Pitala me je gde ću da idem? Bila je trudna. ´Ako se dete rodi, ako bude dečak, daj mu ime Emanuel Džunior. Ako bude devojčica, daj joj ime Princeza Emanuela. Pitala me je o čemu pričam. A ja sam joj rekao ´Pozvaću te kasnije ako budem živ´.

Govorio je Adebajor i o protivnicima, pomenuo je i Nemanju Vidića. Izgleda da je srpski štoper ostavio veliki utisak na fudbalera iz Toga.
"Imali smo kvalitet u Arsenalu, ali neki, izvinjavam se, nisu bili dovoljno dobri. Junajted i Čelsi su bili tehnički vrlo jaki. A Rio Ferdinand i Nemanja Vidić... Rio je svakoga vređao na terenu. Bio je pravi psiho! Ali Vidić je bio tek čvrst momak, najnezgodniji, kao da trčiš i udariš u stenu. Vidić je mogao da blokira napadača jednim prstom. Priđe ti, kaže izvini, udari te, kaže izvini. Galamio bi tebe i učinio bi da malo pljuvačke izleti napolje. Taj dečko je bio spreman da ubije".

Na kraju, malo o Kristijanu Ronaldu sa kojim je Adebajor ukrstio puteve u Realu.
“Trenirao je sa nama u Realu, a trenirao je i samostalno, sa svojom decom. Dodavao je loptu leđima, kontrolisao je vratom... Jednom prilikom je držao loptu pet sekundi samo jednim dodirom... Kako je to uopšte moguće?“,

Ali i o Murinju…
"Vodili smo sa 3:0 na poluvremenu, ali je Murinjo poludeo u svlačionici. Šutirao je frižider, televizor, bacao flaše sa vodom svuda okolo... Ubijao je u pojam sve oko sebe. Sećam se, Ronaldo je postigao het-trik, a Murinjo mu je rekao da je odigrao loše i tražio je od njega da pokaže svoje najbolje izdanje“, naveo je Adebajor.

Kakva karijera. Kakav čovek. Kakav život…

Foto:  Reuters