A, u Palermu muk! Aleksandar Veliki i Ser Bobijeva deca čuda

(od dopisnika Mozzart Sporta iz Skoplja)

Kažu da je fudbal nepredvidiv, a dokaz da su čuda u ovom sportu i te kako moguća dokazuje i selekcija Makedonije koja je za godinu dana pobedila dva svetska šampiona na gostujućem terenu, imala istorijski nastup na Evropskom prvenstvu prvi put u istoriji i sad je na poslednjem stepeniku za plasman na Mundijal u Katar. Ova reprezentacija je u martu 2021. savladala velesilu Nemačku (1:2) na gostujućem terenu i nanela joj prvi poraz kod kuće u poslednjih 20 godina. Mnogi su govorili da je to bila početnička sreća, ali su ih naredni događaji demantovali. Usledio je debitantski nastup na Evropskom prvenstvu pod selektora Igora Angelovskog, pa najbolji plasman u kvalifikacijama i plasman u baraž za Svetsko prvenstvo pod novim kormilarom Blagojem Milevskim.

Čuda su se nastavila. Svetom je odjeknula vest – na kolena je pala velika Italija (0:1), aktuelni evropski vladar, trenutno najbolji evropski tim predvođen Robertom Manćinijem

.U sudijskoj nadoknadi baraž meča u Palermu mnoge Makedonce situacija je podsetila na ono čuveno: „A, u Palermu, muk!“, u stilu replike iz kultnog filma „Munje“.

U glavnom gradu zemlje Skoplju do kasno u noć se slavila pobeda nad četvorostrukim svetskim šampionom. Trg i glavna ulica u centru bili su preplavljeni narodom, pevale su se rodoljubive pesme, palili su se baklje i vijorile su se zastave. Država koja je podeljena zbog političke situacije ponovo se ujedinila u ime fudbalera i slavila ih sve zajedno. Fudbal je praktično jedino što spaja Makedoniju. Jer

Arian, Elif, Enis, Aleksandar, Stefan, David, Milan... funkcionišu kao jedno. Bratstvo i jedinstvo su ključ uspeha. I jasno se kroz fudbal svima stavlja do znanja – samo ujedinjenje i zajedništvo mogu doneti uspeh i napredak.

Pobedom u Palermu Makedonija je stigla do plej-of finala sa Portugalom i ujedno dobila modernog „Aleksandra Velikog”. Krilo Aleksandar Trajkovski (29), inače drugi strelac reprezentacije na večnoj listi sa 21 golom, odmah iza neprikosnovenog Gorana Pandeva, zavladao je Italijom koja je imala bezbroj šansi za gol, ali ih nije iskoristila. Makedonija je praktično domaćinu prodala italijanski način igre – savršenim „katanaćom” odbranila se od napada Insinjea, Imobilea, Žoržinja, Veratija... I klasičnom kontrom u produžecima jedinu ozbiljnu šansu pretvorila u pogodak kojim je ućutkala stadion „Renco Barbera“.

Ako pogledate statistiku fakat je da je Italija igrala totalni fudbal i dominirala. Ukupno 33 udarca prema golu

Stoleta Dimitrievskog, naspram tri ka onom Điđija Donarume, nisu šala, ali na kraju – jedan gol će se pamtiti zauvek. Od raspada Jugoslavije i nezavisnosti 1991. godine, Makedonija nije igrala ovakav fudbal, a selekcija nikada nije bila toliko opasna za velike ribe. Do sada su je svi potcenjivali i degradirali, ali sada se veruje da će svet na Makedoniju gledati drugim očima. Zemlja je doživela fudbalsku ekspanziju koja mnoge podseća na put Islanda koji je prvi put nastupio na Evropskom prvenstvu 2016. godine, a potom se plasirao na Svetsko prvenstvo 2018, iako ga ranije nije bilo na fudbalskoj mapi no je služio za podizanje gol-razlike.

A ko je

Aleksandar Trajkovski, čovek koji je u finišu postigao evrogol i bacio na kolena Điđija Donarumu i pomračio sudbinu 13 puta skupljeg rivala? Ofanzivac je miljenik grada Palerma jer je zajedno sa još jednim Makedoncem - Ilijom Nestorovskim - ostavio veliki trag u timu tokom boravka na “čizmi”, odnosno u Seriji A i Seriji B. Pre nego što su Sicilijanci proglasili bankrot, Trajkovski je nosio dres ovog tima sa romantičnom istorijom. Krilni fudbaler dolazi iz Skoplja, karijeru je započeo u lokalnom klubu Cementarnica 55, trenutno trećeligašu, a zatim je 2010. otišao na probu u engleski Čelsi za koji je igrao u omladinskim kategorijama i dao je gol za titulu na turniru Kopa Amsterdamu u finalu sa brazilskim Botafogom. Međutim, londonski tim nije zadržao

Trajkovskog. Igrač je potom proveo godinu dana u HNL ligi, u Inter Zaprešiću, da bi od 2011. do 2015. usledila avantura u Belgiji sa timovima Zulte Varegema i Mehelena.

Taj period od 2015. do 2019. bio je najbolji period u karijeri

Aleksandra Trajkovskog. Kao član „ruža” iz Palerma ušao je u istoriju sa 104 nastupa i bio glavni igrač kluba sa „Renca Barbere”. Postigao je poslednji gol za Palermo pre nego što je tim proglasio bankrot, a potom zbog tužne sudbina morao da ode u Španiju gde je bio deo Majorke, ali nikada nije našao pravo mesto. U međuvremenu je imao pozajmicu u Alborgu, a od ove zime igraće u Saudijskoj Arabiji, u redovima Al-Fahje.

Kakva simbolika: poslednji gol za Palermo u doba Mauricija Zamparinija i sada gol za tišinu u gradu u kome je izgradio kultni status. Zanimljivo, Trajkovski ima tetovažu na desnoj ruci koja glasi: „Ništa nije nemoguće

“. To je moto svih makedonskih fudbalera. Pa čak i kada igraju sa Italijom, Nemačkom, Španijom, Holandijom...

Tvorac aktuelnog makedonskog fudbalskog projekta je trener Blagoja Milevski. Popularni „Ser Bobi“ bio je predvodnik omladinskog tima koji je 2017. godine debitovao na Evropskom prvenstvu. Mnogi su mu tada osporili angažman zbog srodstva sa tadašnjim predsednikom federacije Ilčom Đorđioskim (kumom), ali se pokazalo suprotno. Sa njim je u toj omladinskoj generaciji radila polovina sadašnje ekipe. Zato mu se moraju pripisati rezultati i pre dolaska u seniorski tim. Milevski zna igrače kako dišu. Uvek se borio da im usadi pobednički mentalitet, da se niko nikome ne predaju do kraja svakog meča. Uspeo je u tome kada se na Evropskom prvenstvu 2017. za igrače do 21 godine plasirao ispred fudbalske velesile Francuske.

Ilustracije radi, ceo projekat Milevskog u omladinskom timu počinje 2014. godine. A seniorski tim Makedonije tad je bio je u katastrofalnom stanju. Celu godinu su bili bez pobede, pali na 166. poziciju na FIFA listi, atmosfera je bila poremećena. Upornim radom, prvo

Angelovski, a sada Milevski, vratili su hemiju i veru da fudbal može da bude sport broj jedan u zemlji kao što je to bilo u periodu Jugoslavije. I ako su rukometaši radovali Makedoniju tokom hladnih zima redovnim nastupima na evropskim i svetskim prvenstvima od 2012. godine, sada su to fudbaleri, igrači koji veruju u sebe i silno žele da se plasiraju na Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. Kapiten Stefan Ristovski je odmah posle pobede nad Italijom samouvereno poručio: „Možemo da pobedimo i Portugaliju!“.

Ostatak tima razmišlja slično kao i desni bek zagrebačkog Dinama. Jer svi su svesni da Makedonija nema šta da izgubi u ovim mečevima, već može samo da dobije, pobeđuje i uživa. Zemlja je prvi put u ovakvoj situaciji i svi vide idealnu šansu da ispišu novu stranicu istorije, Veliki plus pred finale sa Portugalijom biće povratak u tim Elifa Elmasa, ponajboljeg igrača Makedonije koji je bio suspendovan zbog žutih kartona. Duel sa Portugalom i megazvezdama Kristijanom Ronaldom, Brunom Fernandesom, Žoaom Feliksom ... biće nova šansa za makedonske fudbalske zvezde da zablistaju na svetskom fudbalskom nebu. A onda, da dočekaju svečan doček na trgu „Makedonija“ u Skoplju, kakav su imali košarkaši i rukometaši. To svi potajno žele!

MAKEDONSKO ČUDO! Evrogol Trajkovskog uništio Italiju u Palermu (VIDEO)

Piše: Martin TANASKOVSKI