A sad malo o fudbalu: Parni valjak ubrzava sa Saldanjom

Prvi utisak – vrlo dobar. Možda je zbog četiri godine bez pehara, možda zbog većeg poverenja u košarku, možda zbog poteza glavnokomandujućih, tek navijači Partizana su ovog leta s manjkom entuzijazma pratili šta se dešava u fudbalskom klubu, a onda pohrlili u Bačku Topolu i videli novi, renovirani, svež tim, spreman da se pobije za svaku loptu i to im se svidelo, iako je ostao bez nagrade kakvu je na terenu zaslužio. Da je protiv TSC-a ostavio bolji utisak nego na većini utakmica prethodne sezone, naročito prolećnog dela, jasno je svima koji su gledali premijerni derbi Mozzart Bet Superlige, na kome su posebnu pažnju skrenule novajlije.

Umeo je Aleksandar Stanojević da kaže da se pojačanja prvih šest meseci posmatraju, na zimu se o njima priča, a tek na leto ocenjuje. No, ono što su pridošlice pokazale u uvodnom duelu novog prvenstva sugeriše da je sportski sektor napravio pomake prilikom formiranja kadra i da bi trebalo očekivati brži Parni valjak nego inače. Bar je takav početni sud. Doduše, malo zagubljen u greškama arbitra Milana Mitića i pokušaju predsednika Sudijske komisije Dejan Filipovića da ih opravda, ali kad se stišala galama koju su u Humskoj podigli nezadovoljni tretmanom u prvom kolu logično je što Grobari, iako potišteni gubitkom dva boda u nadoknadi, deluju zadovoljnim onim što su videli.

A uočili su, pre svega, Mateusa Saldanju. Od svih pojačanja Brazilac je imao najkonkretniji učinak i odmah se dopao publici. U prvom kontaktu s loptom iznudio je penal tako što ju je sklonio ispred Veljka Ilića; u drugom žuti karton Miloša Cvetkovića; u trećem skrenuo fudbal u mrežu i tako se sjajno predstavio sprskom auditorijumu. Valja znati da je prethodno odradio samo dva treninga sa ekipom, ali se videlo da je silno motivisan da popuni kopačke Rikarda Gomeša.

Možda neće dati toliko golova kao Afrikanac, jer je drugačiji tip centarfora, međutim, utisak je da je Partizan sa Saldanjom dobio raznovrsnost. Za razliku od Rikarda, koji je uglavnom čekao lopte u kaznenom prostoru, Brazilac je taj koji kretnjama muči rivale, „cepa“ odbrane, a na sve deluje da je čak i fizički snažnji od prethodnika. Za tih 40-ak minuta u Bačkoj Topoli se preporučio za ulogu startnog napadača. Možda već počev od nedeljnog okršaja sa Vojvodinom u Novom Sadu.

Raznovrstnost u napadu bi trebalo da bude jedna od odlika sastava Igora Duljaja ove sezone, jer su Saldanja i Nemanja Nikolić drugačiji profili špiceva. Dovoljan je bio samo jedan potez povratnika da pridobije simpatije navijača i podseti zbog čega ga u svlačionici osvoljavaju „majstorom fubdala“. Ono kad je propustio loptu Bibarsa Natha i omogućio Kristijanu Beliću da poentira ne vidi se u statistici. Još dok je u prvom mandatu bio na Topčiderskom brdu mogao je da su uoči Nikolićev smisao za kombinatoriku, nesebičnost i sad je samo na stručnom štabu da proceni kad i kako će ga koristiti.

Osim napadača, pozitivne ocene su zavredili i momci iz veznog reda. Tokom pripremnog perioda moglo je da se uoči kako Frank Kanute ime kvalitetnu „prenosnu“ loptu i dovoljno spretnosti da gradi akcije na sredini terena, da nije klasični zadnji vezni, što je demonstrirao u Topoli. Baš taj njegov kvalitet trebalo bi da utiče da ubrzanje igre Partizana, za šta će biti zadužen i Ksander Severina. Početni utisak o Holanđaninu je pozitivan, bez obzira što se ponekad čini da previše solira ili je sklon zabavljanju i veruje se da će mu stručni štab objasniti efekte „sindroma Fuseni Dijabate“ kako bi se stavio u funkciju tima.

Od novajlija je najmanje pokazao Aldo Kalulu. Iako je proveo na terenu skoro celo drugo poluvreme nije se baš proslavio u završnicama akcija, čak je uspeo da dobije crveni karton, prvi put u karijeri. Aleksandar Šćekić je odigrao u skladu sa oni što je prikazivao i ranije, a Nikola Antić imao taj peh da u nadoknadi umesto u polje ispuca loptu u korner iz kog je Nemanja Stojić poravnao na 3:3, što jeste detalj i svakako mu ne bi trebalo suditi samo na osnovu toga, ali na kraju detalji presuđuju. Kao što su Partizanu.

Mada, za prvi utisak, u poređenju za prošlom godinom u ovo doba, kad je delovao sporo, tromo (sa Andradeom, Traoreom, Fejsom), bez odgovarajućih rešenja u napadu – na kraju krajeva, nije ni dao gol baš TSC-u u Humskoj – ovaj tim deluje brže. I – zanimljivije. Ono što mu nedostaje jeste šef u odbrani, čovek koji bi sprečio da curi na sve strane, jer će biti još utakmica poput ove sa ekipom Žarka Lazetića u kojoj će defanziva imati dosta posla, a ne bi smela da priušti tri primljena gola. Zato u Humskoj čekaju "da" Matije Nastasića u nadi da će im bivši reprezentativac rešiti uočljive probleme u kaznenom prostoru. Sve ispred njega izgleda pristojno...