A gde smo tu mi?

Nije tajna, pripremalo se već deceniju i kusur, Uefa je nekako odolevala, sve dok najveći klubovi Evrope nisu procenili da je sada trenutak da udare, da Aleksandar Čeferin jednostavno nema snagu da im se odupre. Uefa se doduše još batrga, ima i podršku Fife, nacionalnih liga, bar načelno i političku silu iza sebe, a možda i najbitnije – ima glas navijača. Ne zato što je oni vole, već zato što su navijači listom protiv zatvaranja Lige šampiona i osnivanja Superlige. Kako i ne bi, kada nas stara fudbalska aristokratija ubeđuje da je jedan Arsenal za evropski fudbal važniji od Ajaksa recimo?

I ne samo Ajaksa, četvorostrukog prvaka Evrope. U novoj Superligi među osnivačima ne bi bilo ni dvostrukog šampiona Benfike, ne bi bilo ni Seltika, prvaka iz 1967, ne bi bilo ni Steaue ni Crvene zvezde, jedinih šampiona sa istoka kontinenta.

Plan je, da se osnivačima pridruži još tri kluba i da ih sve skupa bude 15. Pretpostavlja se da ovih 12 čeka Bajern, Borusiju i Pari Sen Žermen. Njima navijači za sada ne dozvoljavaju ni da pomisle o tome.

Preostalih pet učesnika bi do Superlige stizalo na osnovu rezultata. Ovih 15 bi bili zacementirani. Dakle, ništa Lester, ništa Atalanta, ništa Ajaks, PSV i Fajenord. Ništa Benfika, Sporting i Porto. Ništa Seltik Park i stadion “Rajko Mitić“, dva stadiona koja su uspevala da i u 21. veku zalede noge protivničkih fudbalera.

Ceo istok Evrope biće odsečen. Poneki ruski klub bismo još i mogli da zamislimo, Zenit najverovatnije uz pomoć Gasproma, ali moskovski titani CSKA i Spartak, pa Dinamo Kijev, Šahtjor, Ferencvaroš, Partizan, Dinamo Zagreb, Olimpijakos, Bešiktaš, Galatasaraj, Fenerbahče, Steaua... Svi bi oni morali da u potpunosti promene način razmišljanja, jer Ligi šampiona suštinski ne bi mogli da se nadaju ako bi ona sa 32 tima bila skraćena na 20 najbogatijih.

Nisu ni samo oni, Bazel, Jang Bojs, Salcburg možda nisu toliko atraktivni timovi, ali jesu predstavljali svoje zemlje i bili vala i opasne koske u kvalifikacionim mečevima. Nema ni Legije, ni BATE Borisova, Rozenborga, Kopenhagena, Kiprane da ne pominjemo. Nema čak ni Klub Briža ni Anderlehta.

Ostaje da se vidi i šta će biti sa timovima iz velikih zemalja koji su se bar vodili Ligom šampiona kao ultimativnim ciljem, šta će dakle biti sa Romom, Napolijem, Laciom, Marseljom, Lajpcigom, Leverkuzenom, već pomenutim Lesterom i Atalantom?

Bitno je valjda samo da Mesi, Ronaldo, Nejmar, Mbape i ostali umesto dosadašnjih dvadeset, trideset ili pedeset miliona godišnje dobiju još koji milion preko...

Uefa oštro: Ko uđe u Superligu leti iz svih drugih takmičenja!