Zvezdina muka sa trojkama

"Ko od šuteva živi, od šuteva i umire".

Toliko puta izgovorena košarkaška krilatica krije istinu u kojoj može da se pronađe i Crvena zvezda. Mahom šuterski orijentisana, odnosno suprotno igračkim postulatima iz prethodnih godina, Crvena zvezda je ove sezone najviše pažnje posvetila upravo ovom segmentu igre, kojim je krckala otpor većine takmaca. Ne treba zaboraviti ni da je odnela nekoliko velikih pobeda upravo zahvaljujući iznadprosečnim uspehom van linije 6,75 metara - Makabi (13 trojki), Real Madrid (17), Efes (14), Partizan u oba meča Jadranske lige (po 14), Mornar na startu plej-ofa (14)...

Ipak, polufinalna predstava u Topolici okrenula je onu drugu stranu medalje i ogolila sliku jednog od najvećih problema odbrane aktuelnog šampiona Jadranske lige - rešavanje zadataka kod protivničkog šuta sa distance. 

Kada nišanske sprave nisu podešene, a protivnik uđe u šuterski trans, Zvezda ulazi u problem. Ograničavamo se na period od Kupa Radivoja Koraća sredinom februara do danas. Crvena zvezda je samo dva puta uspela da izađe kao pobednik kada bi protivniku dozvolila 10+ pogođenih dalekometnih hitaca... Protiv Borca u Nišu i Valensije u Beogradu. Budimo realni, malo ko zna kako da izađe na kraj sa ekipama u pravom šuterskom raspoloženju i tu ne može mnogo toga da se zameri timu sa Malog Kalemegdana. Opet, izostanak prave defanzivne reakcije kod šuta za tri poena sve više bode oči. Ponajviše jer se nebrojeno puta dešava da protivnički igrači ostanu usamljeni na strelištu ili da imaju delić sekunde prednosti zbog zakasnele reakcije odbrane, posle čega bi obično usledila kazna...

Čak i da ne idemo mnogo daleko, dovoljno je da vratimo film na dešavanja u Baru i tokom prošlonedeljnog okršaja s Fenerbahčeom u Beogradu, a kadar usmerimo na Nemanju Vranješa i Bobija Diksona. Trenutno najbolji šuter Mornara odigrao je partiju života protiv Crvene zvezde i pokazao saigračima put do uspeha pred majstoricu zakazanu za sledeći ponedeljak.

Neko će njegovim pogocima dopisati faktor sreće, na primer zbog onog pogotka o tablu preko Feldina na početku meča, neko želju za dokazivanjem ili samo kvalitet. Istina je možda negde između. Njegovi pokušaji su možda na trenutke bili nerezonski, ali su proizvod dobrog ulaska u utakmicu i prave energije koju je Mornar pokazao u nameri da uzme skalp Zvezdi. Samopouzdanje tu igra važnu, ako ne i ključnu ulogu. To, opet, ne opravdava izabranike Dušana Alimpijevića. Da suzimo krug na dešavanja iz poslednjeg kvartala sinoćnje utakmice - tri Nemanjina pogotka sa distance (ukupno 6/10 za tri poena, ostatak tima 3/16) Zvezdina odbrana ispratila je sa zakašnjenjem. A svaki put kada je bilo važno, po nepisanom pravilu, lopta je mrsila mrežicu. 

Problem Zvezdine odbrane u meču sa Mornarom pokazao je kompleksniju notu - gledajući kako su Derek Nidam - svih sedam promašaja za tri poena u Baru - i Nemanja Vranješ kroz tranziciju pretrčavali poslednju liniju i poentirali gotovo bez problema, Dušan Alimpijević je imao razlog da bude nezadovoljan. Da li je u pitanju zamor, ili jednostavno nedostatak komunikacije i koncentracije, Zvezda tokom većeg dela sezone pokazuje slabost upravo u ovom segmentu odbrane. Na sve to sada se nadovezuje muka u odbrani spoljašnjeg šuta. 

Podsetimo, Bobi Dikson je u furioznoj trećoj četvrtini u Beogradu četiri puta pogodio u centar, a zajedno sa Nikolom Kalinićem i Markom Gudurićem Fenerbahče je imao sedam preciznih hitaca samo u ovom periodu igre. Ukupno 14/24, što je još i loš učinak gledajući da je u momentu najjačeg zaleta bilo 12/16. Ono što je ponajviše izazvalo pažnju jeste slab momentum defanzivne rotacije, odnosno preuzimanja suparničkog igrača uglavnom posle pik'n'rol blokada, kada igrač ostane sam na crti. Videli smo Dikson kako koristi deliće sekunde prednosti, naskoči i pogodi pre nego što odbrana uspe da reaguje kako valja. Dikson je na kraju ubacio 7/10 trojki na meču. 

Da ne idemo mnogo unazad, dovoljno je podsetiti na Bambergovih 14 trojki pre mesec dana (Luka Štajger 4/6),  Barsinih 11 hitaca (Peteri Koponen 4/6, Pau Ribas 4/5), Valensijinih 12 pogodaka kojim se dugo držala na površini (Rafa Martinez 4/6, Đoan Sastre 4/4)... Suština je jasna. Jesu to sve ekipe sa dobrim šuterima, pa je baš zbog toga fokus odbrane trebalo da bude na umanjivanju tog napadačkog segmenta.

Odbrambena problematika ume da bude i mnogo dublja. Naravno, nije ni sve tako crno, ali u poslednje vreme postaje sve primetnije. Takoći - teret. Zvezda se više oslanja u moć napada, nego u čvrstinu odbrane, što se kosi sa svim načelima iz ere Dejana Radonjića. To je, opet, pravo Dušana Alimpijevića - da postavi igru po svojoj viziji i radi u zoni u kojoj se oseća najsigurnije, ne kako bi većina želela. Treba samo naći pravu alternativu za dane kada Džejms Feldin, Dilan Enis, Tejlor Ročesti ili Ognjen Dobrić nisu u šuterskom raspoloženju. Ako to reši u najvažnijim danima sezone, za Zvezdu neće biti problema. 

Još nije kritično, ali Zvezda više ne sme da se kocka. Ne ako želi da ostane na tronu i bude deo Evrolige i naredne sezone. 

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport
Video: Aba liga, Sportklub