Zvezdi preti Alhemičar iz Rumenke

Napisano je o tome mali milion novinarskih tekstova. Verovatno i na ovom portalu. Već je kliše priča: kad god se Vojvodina delimično uzdigne, kad zapreti da može da prekine hegemoniju beogradskih velikana, pojavi se ona priča da će Stara dama pasti na kolena zbog ravničarskog mentaliteta... Sažeto je to u onoj narodnoj sentenci: malo slanine, malo mira, malo hladovine... I tako ukrug još od 1989, kada je Ljupko Petrović počeo i završio alhemičarski poduhvat, donevši u Srpsku Atinu titulu šampiona stare Jugoslavije, otevši je ispred nosa vanzemaljcima sa Marakane koje će, kasnije, trenirati.

Imala je svetlih trenutaka Vojvodina tokom predsednikovanja pokojnog Ratka Butorovića, bilo je poslednjih godina velikih pobeda nad Zvezdom i Partizanom... Opet ju je, ipak, pratio taj usud večitog trećeg, čak i u periodu kada je Nenad Lalatović nesvakidašnjom porcijom adrenalina pretio da će saseći uravnilovku na stadionu „Karađorđe“. Nedostajao je iskorak, možda kontinuitet u rukovođenju i, razumljivo, više novca. Tu smo, dakle, do ključne reference, do trenera koji je ove zime zadužio trenerku Vojvodine - Dragana Ivanovića... Do čoveka koji na posao gleda kao na kopanje rudarskog okna. I ne traži veliku novčanu ili svaku drugu logistiku.

MOZZART kvote --->>> 2708: Vojvodina - Crvena zvezda 1 (3,05), X (3,15), 2 (2,30)

Pojednostavljeno: pod komandom Dragana Ivanovića, među prijateljima poznatijeg i kao Gaće, Vojvodina je promenila formaciju (prešla na 3-5-2) i u prolećnim mečevima ima stopostotan učinak. Opet se pojavio plamičak nade u Novom Sadu da je to „ova sezona“. Verovatno previše optimizma, ali Crvenoj zvezdi će više od Dejana Melega i Nikole Trujića u današnjem derbiju pretiti stručnjak rođen u novosadskom predgrađu - Rumenka.

I dalje anonimanza većinsku populaciju, Dragan Ivanović predstavlja retku, verovatno unikatnu pojavu u srpskom fudbalu. Napisali smo već da je fudbalski rudnik, kopanje po zabačenim delovima ravnice, sastavni deo njegovog života, odnosno da je Ivanovićev postulat rada jednostavan. Dajte mi ništa - napraviću bar nešto. Ili: dajte mi ništa i odrešene ruke - napuniću ih sopstvenim dijamantima.

Prethodne konstatacije deluju holivudski, ali u životu i dosadašnjoj karijeri Dragana Ivanovića nema ništa američki slatkog. Pojavio se na mala vrata regionalnog fudbala 2005, kada je ČSK iz Čelareva praktično bio rasformiran. Bez omladinske škole i sa pola seniorske ekipe. Lokalni meštani su se pitali ko je taj neznanac. Odgovor su dobili brzo. Sada već iskusni stručnjak počeo je da nakrcava magacin vojvođanskog šora, poznatog po proizvodnji piva, odbačenim sinovima pokrajinskih velikana. Postao je svojevrsna kopija Arsena Vengera u ČSK-u, jer je u jednom trenutku bio tim-menadžer, direktor Omladinske škole i trener prvog tima. Imao je kompletnu sportsku vlast, a Čelarevo je postalo stanica koja izbacuje fudbalere u superligaške visine. Dres Pivara su tako u eri Dragana Ivanovića nosili Milan Pavkov, Aleksa Vukanović, Đuro Zec, Lazar Veselinović, Srđan Plavšić, Dejan Kerkez (supertalentovani štoper koji nije uradio ono što se očekivalo)... I nije se žalio što je daleko od velike scene, ili što nema poznatog prijatelja koji će ga uhvatiti za ruku i dovesti, na primer, na Terzazije 35.

ČSK je nastavio da živi zahvaljujući autorskim delima Dragana Ivanovića. Verovatno je taj podatak naterao novu upravu Vojvodine da baš njega izabere za Lalatovićevog naslednika. Posebno što je Ivanović imao uspešnu epizodu u Kruševcu, gde je nastavio da usavršava i sebe i mlade igrače na kojima je navikao da počiva njegov sistem.

Promenio je krvnu sliku Vojvodine, ali će Dragan Ivanović danas polagati prvi veliki test u karijeri. Dobar deo Srbije gledaće pravo u popularnog Gaćeta, tim pre što je u neformalnim razgovorima u Novom Sadu počeo da podgrejava atmosferu rečima da želi da postane najdugovečniji i najtrofejniji trener u istoriji Vojvodine. Zato je dobio ugovor na pet godina. Optimalan period da na višem nivou Vojvodina sa Ivanovićem na čelu dobije istu porciju kvalitetne robe kao ČSK za više od decenije spartanskog rada ne toliko afrimisanog, ali jako obdarenog stručnjaka.

Voša na Zvezdu možda i sa tri štopera: I bod bi bio veliki, Zvezda fizički jača s Donaldom, Le Talekom i Boaćijem

Krakoročeno gledano: ako izbori pozitivan rezultat protiv Crvene zvezde Ivanović će samo potvrditi reči bliskih njemu. Da na ovim grancima ne postoji trener sa takvom sposobnošću i talentom selekcije. Ima u tim pričama i preterivanja kroz poređenja da je Ivanović srpska kopija Arsena Vengera. Može da mu se potkrade taktička greška, ali ne može da mu promakne igrač u tinejdžerskom dobu koji će kasnije napraviti solidnu karijeru. A igraču koga on „pikira“ kasnije će za opšte dobro popiti krv. Jer je takav. Analitičan što je moderno, a opet nije mu stran ni bič kojim će udarati po kvalitetu koji prepozna. To je osetio i supertalentovani Miloš Zličić.

Rad sa mladim igračima jeste njegov zaštitni znak, ali pojedinci bliski Vojvodini bili su začuđeni koliko je Dragan Ivanović posvećen radu i fudbalu. Upućeni kažu da su igrači Vojvodine na svakom treningu uključeni na GSP uređaje koji prate kretanja i pune uređaje šefa stručnog štaba. Analiza je reč koja stalno titra na njegovim usnama.

Sigurno je da Ivanović neće ništa improvizovati, već da će uraditi sve da iskoristi slabe tačke srpskog šampiona. To je ta crta modernog kod Dragana Ivanovića, ali ima i arhaične navike, svestan da fudbal ne može da stane u lap-top uređaj.

Mnogo polaže u saradnike koji mu ne služe samo da slažu čunjeve, igraju fudbal sa prvotimcima i pričaju kako je šef uvek u pravu. Daje im autonomiju u radu, što se videlo i prilikom rokade na golu Vojvodine tokom prvenstvene pauze. Umesto standardnog Kordića među stative je stao malo poznati Emil Rockov. Đak Vojvodine, rođen 1995, koji studira psihologiju. Uradio je Ivanović to na sugestiju trenera golmana Saše Todića. I pogodio.

Željan velike scene Ivanović bi preskočio veliku stepenicu u slučaju da savlada Crvenu zvezdu (čak i ako odigra nerešeno). Drugačiji ishod ostavio bi mu mogućnost da i dalje radi ono što najbolje zna - regrtuje mlade igrače za seniorski fudbal i vremenom napravi prepoznatljiv tim. Da i u Novom Sadu kao i u Čelarevu udari najjači mogući lični pečat. Oba scenarija su prihvatljiva i za Dragana Ivanovića i Vojvodinu.

Pitanje je samo hoće li Gaće dobiti kontinuitet u radu. I to u voljenom klubu. Tome je stremio deceniju, tome se obradovao kada je dobio ugovor na pet godina.

(FOTO: Star sport, MN Press)