Zvezda između euforije i varljivog latinskog leta 2007. godine
Vreme čitanja: 5min | sub. 02.07.16. | 09:46
Prelazni rok u Ljutice bogdana neodoljivo podseća na onaj od pre devet godina. Ostaje da se vidi da li će ovoga puta biti plodonosan za srpskog šampiona
Stišavaju stručni štab i rukovodstvo Crvene zvezde histeričnu euforiju navijača, valjda svesni da nema potrebe praviti ražanj kada je zec iz Lige šampiona tamo daleko, negde u gustoj šumi. Legitiman je to način da se stane na loptu, pošto su do odgovornih sa Marakane sigurno stigli viralni statusi sa društvenih mreža, krajnje šaljive o tome kako Zvezdan Terzić pravi tim za polufinale najjačeg kluspkog takmičenja na svetu protiv uvek neugodne Barselone.
Izabrane vesti
Brojni navijači broje minute do početka sezone, posebno posle saznanja da će Crvena zvezda u kvalifikacijama za Ligu šampiona biti jača za Gelora Kongu, Džona Ruiza i gotovo izvesno argentinskog majstora Pabla Mučea. Možda to nije plan višegodišnje strategije već unutrašnjeg osećaja, ali Zvezdan Terzić je odlučio da rizikuje i da krene u susret sreći. Uz bojazan da bi tamo početkom avgusta, ako krene po zlu u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, umesto finansijske sreće da ga udari teretni voz nemašitne. Isto kao što je legitimno da stišava euforiju isto tako je legitimno od Zvezdana Terzića da izabere put ozbiljnog, ozbiljnog rizika, jer nabrojani stranci nisu došli u Ljutice Bogdana da se dive istorijskoj veličini Zvezde. Bez obzira što o tome pričaju na zvaničnim medijskim predstavljanjima. Već da budu deo ozbiljnog tima i još ozbiljnijeg sistema koji če im ponuditi velike mečeve i ozbiljan novac...
► Terzićev rulet: Sve na crveno!
A Zvezda će im ponuditi redovna primanja, samo ako osigura redovne velike utakmice i novčano napajanje iz navijačkog gejzira... Taj ozbiljan krst moraće da nosi Zvezdan Terzić danima i noćima uoči kvalifikacija, kao što će imati priliku da pokaže da je nešto naučio iz grešaka prethodnika. Na primer ozbiljnog megalomanskog, ali na kraju neprofitabilnog poduhvata bivšeg predsednika Dragana Stojkovića. I njegov tadašnji put, baš kao i sada Terzićev, bio je poplačan jako dobrim namerama... Ali... Da postoji tu veliko ali...
Svoju aktuelnu trgovinu Zvezdan Terzić će opisati kao nasušnnu potrebnu da bi se izašlo na crtu klubovima sa većim budžetom, mada će se sigurno susretatiti sa komentarima oponenata da se ponaša kao pijani milioner. I da se kocka sa i onako finansijski devastiranim klubom. Vreme će biti njegov najbolji sudija, kao i u slučaju nekih pogrešnih odluka Dragana Stojkovića Piksija, jednog od najvećih majstora u istroriji ovdašnjeg loptanja, ali predsednika čiji staž u Ljutice Bogdana obavezno donosi polarizaciju među navijačima Crvene zvezde.
► MOZZART slobodna igra: Zvezda ulazi u Ligu šampiona - kvota 6,50
Svako vreme ima svoje breme, ali trezveni navijači Crvene zvezde setiće se da je euforija nalik ovoj današnjoj vladala leta 2007. godine. U grozničavoj želji da se domogne Lige šampiona i tako nahrani potrebe navijača Dragan Stojković Piksi odlučio se za skupo investicije iz Južne Amerike. Jedan za drugim stizali su Frenklin Salas, Ernan Barkos i Mauriso Molina. Gledajući njihov CV Zvezdini fanovi su bili spremni da hodaju na trepavicama. Uostalom Frenklin Salas je došao kao standardni član selekcije Ekvadora, neko ko je imao zapaženu ulogu u Kopa Libertadores, Barkos je bio drugi strelac Argentine, Molina igrač pred kojim se stajalo mirno u Kolumbiji... Na kraju se taj euforični period pretvorio u obično varljivo latinsko leto... Do utakmice sa Rendžersom pomenuti trio nije stigao ništa da pruiži, baš kao ni Poljak Gžegož Bronovicki. Bek pristigao u Ljutice Bogdana kao neko ko je stavio u mali džep Kristijana Ronalda.
Umesto nova to leto je proizvelo brojne urbane legende. Pojedinci su se šalili da rukovodstvo Crvene zvezde kupuje Latinose na audio traku, a oko Marakane su mogle da se čuju vesti o tome kako je klupski doktor bio izričito protiv toga da se sa Frenklinom Salasom potpiše profesionalni ugovor. I to zbog diskutabilnih ligamenata kolena... O tome da je Barkos od saigrača dobio nadimak Varkos, a kasnije napravio odličnu karijeru više ne treba pisati.
Ne postoji skuplja stavka u svetu modernog fudbala od lošeg skautinga. Mnogo je to skuplja igračka od plata Gelora Konge i Pabla Mučea koje će prema nezvaničnim informacijama zarađivati 500.000 dolara na godišnjem nivou. Bitna, a možda i krucijalna razlika u odnosu na leto 2007. godine, jeste podatak da Ruiz, Muče i Konga imaju ozbiljna iskustva igranja u Evropi. Odnosno, da su igrači sa takvim CV-om retko dolazili u Srbiju. Gotovo nikad.
Uostalom, Konga je do nedavno bio najbolji igrač ruskog vicešampiona, Ruiz u poslednjih šest meseci jedan od najistaknnutijih pojedinaca Dnjepra... Dakle, govorimo o nivou fudbala koji će biti potreban da Zvezda dostigne kako bi se plasirala u Ligu šampiona. Nisu imali u poslednje vreme ozbiljnijih povreda. Taj defekt je pratio samo Pabla Mučea koji je operisao ligamente.
Dakle, Zvezdan Terzić i Blažo Raosavljević mogu da budu čisti pred sobom kada se pogleda papir i ono što tamo piše. Samo što fudbalsko tržište nije matematika, niti je pod obavezno da će najbolji igrač Rostova zablistati na Marakani. Ali preduslovi za dobar rezultat postoje, jer su pomentu igrači došli relativno na vreme. Za razliku od Salasa, Moline i Barkosa. Sada ostaje Zvezdinim direktorima da čekaju i da se mole da ne dođe do nekog baga. Jer bi se onda velika euforija ponovo pretvorila u varljivi period, bez jasnog pogleda u budućnost.
To je taj kamenčić koji može da žulja cipele euforičnih navijača Crvene zvezde. Kao što Terziću i Raosavljeviću može da donese nespokoj, jer Kanga, Ruiz i Muče nisu tehnička roba da na njih postoji reklamacija i godišnja garancija... Ako bude došlo do pomenutog "baga" moći će samo da slegnu ramenima i da kažu kako nisu želeli da glume braću Troter i ponovo pričaju o narednoj godini i Ligi šampiona. Hteli su da je pokupe sada, makar ih opekla toliko apostrofirana euforija.
(FOTO: Star Sport, Action images)