Zola – dodir magije

Kraj decembra 2001, januar 2002... Raspoloženje na Ostrvu i dalje je praznično. Šarenilo "ambalaža" božićnih poklona i ukrasa sa raskošnih jela, konfete i zvuk fanfara koji polako zamire. Za nekoga najlepši period u godini. Za legendu Čelsija Đanfranka Zolu to nisu bili ni laki, ni slatki dani... Već je bio uzeo 36, odavno je veteran i razmišlja o povratku kući, u svoju Olijenu – okrug Nuoro, Sardinija, a u poslednjoj sezoni u dresu Plavaca sve češće pati na klupi. Prolazi utakmica za utakmicom. Prošao je i Božić. Eto polovine januara...

"Bliži se kraj, uskoro odlazim", odzvanjalo je u glavi popularnog Marazole. "Ne, ne mogu tako da odem".

Jeste, 250 utakmica, 50 golova. Ali opet, jedan nedostaje. Bez tog gola se ne odlazi. Bez završnog čina najveća se pozornica ne napušta. I bi gol za Bogove: Stamford bridž, 16. januar 2002; treća runda FA kupa, ponovljeni meč Čelsi – Norič. Zolin legat Englezima.
"Ovo nije najbolja sezona za Zolu, malo je igrao, od novembra do večeras nije dao gol, ali ovaj dodir magije u 63. minutu pokazao je sav njegov sjaj i veličinu. Malo je igrača u 36. godini koji bi se i usudili da pokušaju da izvedu takav trik, a kamoli onih koji bi mogli da postignu gol na takav način", pisao je Gardijan u sutrašnjem izdanju.

PRELAZZI: Đanfranko Zola, pezzo di pane

Mala retrospektiva za one koji se ne sećaju: Korner sa desne strane. Centrira Grem le So. Oštra lopta pada na rogalj peterca. To je daleko od idealnog ubacivanja, ali Đanfranko Zola izranja iz mračnog tunela dugog 60 dana i 60 noći tokom kojih je golove samo sanjao – i onda taj unikatan potez, ta peta koja je danas fudbalska antologija. Kako?
"O, ne, ne pitajte me to, zaista ne znam kako sam to izveo", Zola kao da se pravdao posle meča.

A sećate se ko je sedeo na klupi Čelsija? Da, da, sada već veliki Klaudio Ranijeri. Njegova faca? Teško je opisati. Možda ovako – za one mlađe: Nešto poput Gvardioline kada je ono Levandovski dao peti gol Volfzburgu u onih osam ili devet minuta, koliko već beše...
"Fantazija, magija", divio se Ranijeri svom mezimcu još iz Napulja, gde mu je lično predao Maradoninu "desetku" u ruke: "Kazao je Dijego, a evo kažem i ja – ti si njegov naslednik", reče tada mladi i perspektivni stručnjak.

Punih 11 godina kasnije Ranijeri ponovo - ovoga puta sa klupe za rezervne igrače - seli Zolu pod skute fudbalskih patrijarha, ali tek pošto je – to nikada neće priznati – opijen engleskim pragmatizmom dozvolio sebi da s tom prokletom klupom u više navrata unizi prvog artistu Olijene i okruga Nuoro.
"Samo najveći mogu da pokušaju ovako nešto. Čarobnjaci. Maradona, Pele i još samo Zola".

Đanfranko Zola jedan od najčuvenijih golova FA kupa posvetio je dečaku kog je posle Božića posetio u bolnici. Tom dečaku Zola je bio idol, a dečak je imao tumor na mozgu.
"Obećao sam mu da ću učiniti nešto posebno za njega. Bio sam dirnut osmehom koji mi je posle toga poklonio".

Dečak nije dočekao da vidi ono što mu je njegov idol pripremio. Preminuo je nekoliko dana pre utakmice...
"Nadam se samo da je video gol, gde god da je sada".

Čelsi je 16. januara 2002. savladao Norič sa 4:0. Pored Zole u strelce su se upisali Mario Stanić, Frenk Lampard i rezervista Mikael Forsel. Ranijeri je na teren izveo sledećih 11 igrača: Kudićini, Galas, Melhiot, Desaji, Le So, Moris, Dala Bona, Stanić, Lampard, Zola, Guđonsen.

Đanfranko Zola je dolazećeg leta produžio ugovor sa Čelsijem na još godinu dana. Odigrao je sezonu iz snova, postigao 16 golova i odveo Plavce u Ligu šampiona. Stamford Bridž je napustio samo desetak dana pre nego što će Roman Abramovič preuzeti klub. Postoji legenda da je ruski milijarder bio toliko besan da je hteo da kupi ceo Kaljari – tim u u koji je Zola otišao da završi karijeru – samo da bi ga vratio u London...