Znaci panike u Kostariki: Ne možeš prstom da zakloniš sunce

Jaz u kvalitetu bio je očigledan. I nije problem što je Kostarika izgubila od Belgije (1:4). Problem je što favorizovanoj selekciji pružila skoro nikakav otpor. Uzastopni porazi u dve poslednje kontrolne utakmice (prvi protiv Engleske, 0:2) značajno su pokvarili atmosferu u taboru reprezentacije Kostarike uoči mundijalske premijere protiv Srbije.
“Moramo da budemo realni. Ne možeš prstom da zakloniš sunce“, samokritičan je štoper Džoni Akosta, vidno nezadovoljan posle šest primljenih golova u četiri utakmice.

Duvalo je – svuda, pa mediji u Kostariki u glas ističu da su Belgijanci na kraju bili i milostivi. Kad su njihovi reprezentativci u pitanju, izveštavaju da je vezni red bio razvodnjen, igra predvidiva, da ovog puta nije bilo ni kontre. Umor kao alibi? Nije to, kaže Akosta. Jednostavno, protivnik je bio značajno kvalitetniji, a Kostarika nije odigrala ni izbliza kako ume.
“Dobili smo šamaričnu. Ali hajde da ne ludujemo odmah“, ističe Kristijan Bolanjos, jedan od najgore ocenjenih igrača protiv Belgije.

Lokalni novinar podsećaju da je kasnio u bloku, gubio duele, loše se kretao. Nije jedini koji je naleteo na oštre kritike. Za Brajana Ovijeda, levog beka u formaciji sa petoricom pozadi, piše se da u napadu nije ni učestvovao, ali je još gori bio u defanzivi. Očajan u jedan na jedan situacijama, dozvolio je previše ubacivanja sa krila. Možda prilika za Dušana Tadića?

Za napadača Johana Venegasa kaže se da nije uradio – ama baš ništa. Udara se i na zadnjeg veznog Davida Guzmana, koji je, za razliku od meča sa Engleskom, protiv Belgije počeo sa klupe. Protiv Engleske je igrao u paru sa Selsom Borhesom, Jeljcin Teheda je tada počeo kao rezervista. Selektor Oskar Ramirez malo je tumbao protiv Belgije, pa su tada od prvog minuta igrali Teheda i Borhes, šansu je kasnije dobio i Randal Azofeifa. Nijedna kombinacija se nije pokazala kao idealna. Borhes i Guzman su ipak najbliži prvom timu. To i zabrinjava.

Uopšteno, Kostarikanci su kasnili u bloku, nisu vršili pritisak na rivale dok je lopta bila u njihovim nogama. Kevin de Brujne i Eden Azar su to umeli da kazne lakim prebacivanjem lopte u opasnu zonu. Sa druge strane, Kostarikanci nikako nisu uspevali da sačuvaju loptu u posedu, gurali su je maltene po pravilu unazad, sve dok je ne bi panično ispucali. Kreacija minimalna ili možda bolje reći nepostojeća. Selso Borhes se posebno mučio. Od njega je trebalo da počinju akcije, ali on je stalno bio pod pritiskom belgijskih vezista, a previše je spor da bi se sa njima nosio. Brajan Ruiz je bio sasvim odsečen.

Podsećaju lokalni mediji da slični problemi nisu tek sada isplivali na površinu. Bilo ih je i ranije, u duelima sa Škotskom, Tunisom, Španijom. Tumače tamošnji novinari da je sada jasno – protiv najkvalitetnijih ekipa jedino što bi Ramirez mogao da pokuša jeste da napadne. U kratkom periodu u sudaru s Belgijom to je na nešto i ličilo. Ali nije trajalo više od desetak minuta. Ideja da napada iz kontri protiv Engleske i Belgije nije funkcionisala. Vezni red je tu prosto izgubio bitku. Previše spor u tranziciji, previše mek u defanzivi. A sad je i samopouzdanje pod velikim znakom pitanja.

Nedelja od 14 sati u Samari. Srbija je kvalitetnija. Samo to treba pokazati na terenu.

(FOTO: Action Images)