Zbogom, siromašni kralju evrogolova! (VIDEO)

Sa suzama u očima želim da se zahvalim Bogu, svojoj porodici i svima koji su me podržavali tokom 24-godišnje karijere. Danas poručujem svima da sam došao do kraja igračke karijere, rekao je jedan od najvećih brazilskih fudbalskih umetnika ikada. A Brazil ih je imao mnogo!

U 41. godini, zbogom igranju fudbala je objavio Vitor Borba Fererira ili jednostavno Rivaldo! Daleko od najjačih reflektora fudbalske pozornice, ali tamo gde je igrao za svoju dušu. Tamo gde ga nije interesovao novac, slava, popularnost. U svom malenom Mođi Mirimu, brazilskom trećeligašu.

Tamo gde stadion nosi ime njegovog oca, tamo gde je nedavno zaigrao u tandemu sa rođenim sinom. Zbog toga je taj Mođi Mirim bio specijalan Rivaldu. Zbog toga je čekao do 41. godine kada su mnogi govorili da samo krčmi veliki fudbalski ugled i da je još odavno trebalo da kaže „dosta!“ Uspelo mu je da u jednom meču spoji ime tri generacije svoje porodice i smiri neke svoje unutrašnje duhove... Zna on zbog čega je to sve čekao.

Rivaldo je tipičan, možda i najbolji, primer bega iz brazilske bede u samo sazvežđe svetskog fudbala.  Bilo mu je teže nego ostalima. U Brazilu ga nikada nisu voleli, jer je on je bio samo „seljak“ sa ruralnog severoistoka gde se najveći brazilski fudbaleri jednostavno ne rađaju. Najveće face (Pele, Ziko, Ronaldo, Rivelinjo) su bile Karioke iz Rija ili Pauliste iz Sao Paula. Odrastao je u teškom siromaštvu. Jedina sreća i zadovoljstvo u životu mu je bilo to što je mogao da pika fudbal na prelepim plažama Resifea. Kao klinac je više vremena trošio prodavajući suvenire, nego li igrajući fudbal.

Kada je imao 16 godina, otac mu je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Rivaldo je ostao sa dvojicom braće i dve sestre u nemilosrdnoj bici za goli život. Istovremeno je svakog dana pešačio 15 kilometara u jednom  i 15 kilometara u drugom pravcu da stigne na trening Santa Kruza. Para za prevoz nije imao. Godinu dana posle očeve smrti je potpisao prvi profesionalni ugovor. Pare nisu bile neke, ali je uspeo da prehrani porodicu.

Zašto nikada nije bio heroj Brazila? Na veliku pozornicu je zakoračio u dresu Koritnijansa, a onda uradio ono što se ne radi u Sao Paulu: prešao je u omraženi Palmeiras! Još jedan razlog da ga mnogo Brazilaca zamrzi. Mržnja se pojačala kada Rivaldo kao najbolji igrač nije uspeo da dovede Brazil do zlata na Olimpijskim Igrama u Atlanti. Srebro je shvaćeno kao katastrofa jer je Brazil poražen od „tamo neke Nigerije“.

Rivaldo je jedva čekao da pobegne od svog tog pritiska. Zato mu je tako dobro „legla“ selidba u mirnu La Korunju gde je zamenio slavnog zemljaka Bebeta. Poput Bebeta, nije doneo Deporu titulu (to će kasnije uraditi Iruretin Superdepor s Đalminjom, Makajom, Franom...), ali je u prvoj sezoni u Primeri eksplodirao i postigao 21 gol. Dovoljan signal da ga ne žaleći pare kupi Barselona. Odlaskom Ronalda, Rivaldo je postao gazda Nou Kampa i počeo magičan fudbalski ples u Van Galovoj eri Holanđana.

Ta Barsa nije osvojila Ligu šampiona, ali je Rivaldo bio prva zvezda ekipe koja je igrala spektakularan fudbal i koju su Kuperove kontre i Lopezova Valensija sprečili da osvoji Ligu šampiona. Niko nije znao šta Rivaldo igra. Levo krilo, desetka, plejmejker, napadač? Bio je nezaustavljiv, a evrogolovi koje je on davao su nešto sa čim danas može da se poredi samo Zlatan Ibrahimović. Možda su Zidan i Ronaldo bili bolji igrači, ali toliko spektakularnih golova kao Rivaldo nisu dali.

Mnogi se sećaju onih neverovatnih dva puta po 3:3 protiv Mančester Junajteda. Rivaldo je u revanšu postigao strašan gol iz slobodnjaka, a potom i neverovatne „makazice“ za konačnih 3:3. Zapamtio ga je i Real kojem je dao dva gola na Bernabeu, a treći mu je neopravdano poništen. Milanu je na San Siru dao tri komada u još jednoj utakmici za sva vremena. Kada je Brazil sa dva gola u finalu doveo do titule prvaka Južne Amerike, uz sav sjaj u dresu Barselone, nije bilo dileme: proglašen je za najboljeg igrača sveta 1999. godine. Ispred Zidana i Bekama.

Ali ono po čemu će ga ljudi najviše pamtiti je simultanka iz 2001. protiv Valensije u poslednjem kolu kada su se dva kluba borila za plasman u Ligu špampiona. Dva puta je Rivaldo dovodio Barsu u vođstvo. Prvo strašnim slobodnjakom, a onda i bombom sa 20 metara. Rivaldova levica je to veče cepala mrežu Kanjizaresa. Samo je pobeda igrala Kataloncima. Ali dva puta je Baraha izjednačio i izgledalo je da Katalonci neće videti Ligu šampiona. Sve do 89. minuta kada je Rivaldo izveo jedan od najlpšeih poteza u istoriji fudbala. Prijem na grudi na ivici šesnesterca i „makazice“ kakve do tada nisu viđene u španskom fudbalu!

Uz sve te uspehe i golove, retkost je bila videti ga nasmejanog. Često je delovao izmučeno, setno i tužno. Kao da ima nekoliko godina više. Zato bi taj dugo čekani osmeh bio onaj koji razbija „hiljadu ogledala“. Biserno beli veštački zubi su tužnu facu pretvarali u osmah dečaka zarobljenog u telu starcu. Prirodne zube je izgubio kao tinejdžer zbog poremečja u ishrani. Tačnije, zbog gladi i nemaštine.

Brazil ga je zavoleo tek 2002. godine kada je uz Ronalda i Ronaldinja doneo Brazilcima „Pentu“ koja je 1998. izostala zbog Zidana i afere oko Ronalda. Rivaldo je bio taj koji je majstorijom spasao Selekao u najtežem meču na Mundijalu - protiv Belgije u osmini finala. Posle toga je savio i onu lepoticu u malu mrežu Dejvida Simena. Konačno u finalu je Rivaldov šut bio lek za demona zvanog Oliver Kan koji je delovao nepobedivo tokom celog prvenstva. Rivaldov šut je bio uzrok prve, ali i kobne greške Kana posle koje je Ronaldo ubacio otpadak i trasirao put ka tituli.

Sve posle toga je bio pad fuidbalsko kralja Barselone. Megaloman Berluskoni je dodao Rivalda u niz svetskih zvezda koje su došle u Milan, ali je Rivaldo otišao sa San Sira posle samo 18 meseci. Kaka ga je istisnuo, ali Rivaldo nikada nije rekao nijednu ružnu reč za Anćelotija i klub i nije tražio krivca za neuspeh. Štaviše, konstantno je hvalio Kaku. Potom ide selidba u Grčku gde je bio fudbalski Zevs i Uzbekistan gde je debelo naplatio svu muku i bedu iz detinjstva.

Igrao je malo i u Angoli, ali je tačku ipak stavio u svom Mođi Mirimu, a ne u Riju ili Sao Paulu. Među svojim narodom, čiji jedan od retkih heroja, tamo gde ga ne oporavaju što je s ruralnog severoistoka.

Nikada nije bio Novi Pele ili Novi Ziko. Jedini sa kojim ga poredili je bio Rivelinjo. U doba najveće Peleove popularnosti, kada su svi mislili da je reč o savršenom fudbaleru, samo mu je Rivelinjo bio trn u oku zbog rečenice:
„Priznaj da bi voleo da si levonog i da imaš levu kao ja“.

Rivaldo je možda bio Novi Rivelinjo, možda zbog toga što su ih prozivali da im desna noga služi za trčanje, ali isto tako je i neko zbog koga će se jednog dana nekada tražiti Novi Rivaldo.

Lozu u Mođi Mirimu će nastaviti sin, a elegantni mag „Žoge bonito“ sada može zadovoljno da konstatuje da je uradio sve što je želeo.

FOTO galeriju posvećenu Rivaldu pogledajte OVDE.

(FOTO: Action images)