Zašto je Lukač u krizi? Nije savladao osnovne lekcije, mora više da trenira (VIDEO)

Dva „skinuta“ penala u 146. večitom derbiju, poziv za reprezentaciju Srbije, pristojno izdanje u prijateljskom meču sa Brazilom, a onda slobodan pad forme Milana Lukača.

Za razliku do premijerne sezone među crno-belima, kad je nekoliko puta bio u ulozi vatrogasca i poput prethodnika Vladimira Stojkovića „čupao“ ekipu u trenucima dok je gledala neuspehu u oči, ove jeseni golman Partizana prima golove na traci i „krcka“ kredit stečen u navijačkim krugovima na osnovu lanjskog učinka.

Poslednji prilog tezi da je u krizi rođeni Novosađanin je ponudio u četvrtak veče, na utakmici protiv Bešiktaša primio je čak četiri gola i primorao publiku da se zapita kako je moguće da tako iskusan golman (29 godina) dozvoli da ga Veli Kavlak prevari sa 30 metara.
„I meni je čudno što je posle prve dobre odbrane na meču matiran praktično po sredini gola. Rekao bih da je to posledica loše pripreme za šut. Umesto u tipično golmanskom, Lukač je stajao u „običnom“ gardu i tek posle udarca je zauzeo pravilan položaj. Na taj način je izgubio delić sekunde, koji često ume da bude dragocen. Nažalost, ovoga puta bio je koban. A to je jedna od osnovih stvari koje golmani moraju da nauče“, analizira u razgovoru za MOZZART Sport Ranko Stojić, nekadašnji golman Partizana i reprezentativac Jugoslavije.

Ono što je svima upalo u oči jeste nesigurnost koju Milan Lukač ispoljava iz meča u meč. U odnosu na prvih nekoliko utakmica u novom klubu – kad je protiv Širaka i Ludogoreca pre godinu i po „porastao“ u očima javnosti – sad izgleda kao da je svaki šut ka njemu opasnost. Bilo da dolazi da distance, kao na susretima sa Astersom, Bešiktašem, Voždovcem i Čukaričkim ili mu se lopta šunja po petercu, što je bio slučaj na prvom duelu sa Nefčijem.

Donekle i protiv Ludogoreca, mada se mora priznati da je na ta dva duela imao „svestranu pomoć“ paničnih defanzivaca.
„Lukaču se greške ponavljaju. Čudi me da to ne vide njegovi treneri. Konkretno, Radiša Ilić. Reč je o odličnom momku, međutim, čini mi se da u svojoj glavi još nije prelomio da je trener golmana i da kao takav možda nije do kraja formiran da unapredi kvalitet Lukačevih odbrana. Druga stvar koja mi nije jasna odnosi se na zabranu nekih naših trenera da golmani imaju dodatni ili individualni rad van treninga u klubu. To je glupost. Nadam se da u ljudi Partizanu ove reči neće shvatiti kao kritiku, već analizu realnog stanja, želje da se pomogne. Uostalom, fudbal je poslednjih godina ekstremno napredovao, igra se brže, lopte su nezgodnije i otuda je posao golmana teži. Posledično, to bi trebalo da znači da oni moraju više da rade. Ne samo više od ostatka tima, nego i van treninga, da se usavršavaju“.

Sa pozicije bivšeg sportiste, dokazanog u ovdašnjem i belgijskom fudbalu, Ranko Stojić je kompetentan da (pr)oceni kvalitete Partizanovog golmana u situacijama. Na primer, prekid i(li) kretnju bez lopte.
„Za visinu od skoro dva metra (1,97 cm) Lukač ima odlične reflekse kad je reč o niskim udarcima. Zato me čudi da golman takvog gabarita ima problem prilikom hvatanja lopti. Protiv Bešiktaša je od tri kornera dva puta boksovao, umesto da je hvata. To bi izgledalo daleko bolje da ima kvalitetniji rad nogu. Ne u smislu kontrole lopte, već tehnike kretanja unazad. Izgleda vrlo loše, rekao bih sporo u tim situacijama, pružajući šansu rivalu da ga savlada“.

A Lukač ove sezone prima prosečno gol po utakmici (17 mečeva u svim takmičenjima i 17 matova). Od toga, čak deset puta vadio je loptu na stadionu u Humskoj 1 na svega osam mečeva, mada i bez tih statističkih podataka provejava mišljenje da nije isti golman kao proletos. Doduše, ima i Ranko Stojić razumevanja za izdanja lošija od onih na koje je navikao javnost.
„Svako može da upadne u krizu, dešava se i najvećima na svetu, a povoljna okolnost po Partizan i Lukača je što na svaka tri-četiri dana ima utakmice. Tako se drži budnost i koncentracija, verujem da će prevazići ovaj problem. Lukač ima lepih godina i stvarno dosta pluseva u golmanskoj karijeri, međutim, neke osnovne lekcije nije savladao. Zato, mora više da trenira, radi na otklanjanju nedostataka. I da ima na umu da nikad nije kasno. Ovim putem bih ga ohrabrio da prione na posao jače i kvalitetnije, uz podsetnik da sam i ja tek u 29. godini naučio kako da degažiram loptu drop-kikom“, zaključio je Ranko Stojić analizu za naš portal.

(FOTO: MN Press, Star sport)