Vreme je! Neka se komad blata zalepi za zid (VIDEO)

Stara engleska izreka kaže da ako bacite puno blata na zid, možda će se neki komad na kraju i zalepiti na njega. I možda je baš to istina u slučaju kontroverznog i tvrdoglavog predsednika Lidsa Masima Čelina, kome se nabacano blato izgleda konačno zalepilo za zid zvani - Premijer liga.

Italijan, nadaleko čuven po praksi da menja trenere kao gaće, možda je konačno dobio odgovor na molitve u liku Gerija Monka, nekadašnjeg menadžera Svonsija, čoveka kojeg je letos posle nedelja neizvesnosti zaposlio. U pravo vreme, reći će mnogi, pošto je često nepredvidivi bivši predsednik Kaljarija povlačio vrlo diskutabilne poteze otkako je preuzeo vođenje slavnog jorkširskog kluba početkom 2014.

Kada je dolazio u klub, sam je rekao da su navijači Lidsa “umorni od gutanja istih s***a punim ustima godinama”. Ali uskoro se sam našao usred gomile istih tih “nelogičnih odluka” koje je donosio, često i sramotnih, kao što je bio odnos prema menadžeru kojeg je tada nasledio - Brajanu Mekdermotu.

Na kraju, Mekdermot je napustio Eland Roud u maju iste godine, a posle njega Čelino je, na zaprepašćenje mnogih, poverenje u velikom klubu ukazao čoveku koji nikada nije imao veze s profesionalnim fudbalom - Dejvu Hokdaju iz niželigaša Forest Grina. Njegova karijera na klupi Lidsa naravno nije dugo trajala. Unapred osuđen na neuspeh, dobio je otkaz posle dva meseca.

Čelino, koji je otpustio 36 trenera tokom 22 godine rukovođenja Kaljarijem je, pre nego što je doveo fenomenalnog Monka, promenio još pet menadžera (Nil Redfern je radio dva puta, a Stiv Evans se zadržao najduže - sedam meseci).

Krajnje je prirodno da s Italijanom ništa nije slučajno i otprilike znate šta vas čeka iza ćoška kada je on u pitanju. Valjda zato i navijači slavnog jorkširskog kluba još ne padaju u premijerligašku euforiju posle serije dobrih rezultata koji su Vajtse lansirali na poziciju koja vodi u plej-of. A i te kako imaju pravo da se nadaju povratku tamo gde ih dugo nije bilo i gde im je sigurno mesto – na pozornicu najboljih.

BUĐENJE USPAVANOG DIVA

Pet vezanih utakmica bez poraza (četiri pobede) i peto mesto na tabeli Čempionšipa na početku 2017. godine daju razloga za veliki optimizam navijačima koji ponovo mogu da maštaju o blistavim vremenima za Lids Junajted. A dok igrači na terenu pobeđuju, Čelino van njega ne prestaje da privlači pažnju nefudbalskim stvarima. Ponovo se sukobljava s čelnicima Lige, najavljuje prodaju kluba investitorima sa Dalekog istoka, što kao da ne dotiče sjajnu ekipu Gerija Monka, koja igra fenomenalno. Nakon što je prošlog četvrtka otkinula bod Stivu Brusu i Aston Vili, pa zatim lagano "odradila" i Roteram (3:0), mnogi ljubitelji fudbala se pitaju s pravom, da li je ovaj blesak Lidsa konačna poruka – Premijer ligo, evo nas!

Navijači, međutim, dobro znaju i da sve može da se sruši u jako kratkom periodu, uostalom to su sami iskusili na svojoj koži 2007. kada su godinu dana posle finala plej-ofa za Premijer ligu završili u rangu niže, Ligi 1.

A radi se o jednom od najvećih engleskih klubova.

U sezoni 2000/2001 jorkširski tim stigao je čak do polufinala Lige šampiona na leđima nekadašanjeg predsednika Pitera Ridsdejla, koji je znao samo kratkoročno da vodi uspešan klub u Premijer ligi. O njegovom samoubilačkom vođenju jednog tradicionalnog i globalno popularnog pokreta kakav je Lids, zbog kojih su mnoge mlađe generacije zavolele taj klub početkom 21. veka, sjajno je pisao i kolumnista MOZZART Sporta Marko Prelević u rubrici PRELAZZI na našem portalu. 

Prošetali su se tih sezona čuvenim travnjakom Eland rouda fudbalski majstori poput Rija Ferdinada, Džonatana Vudgejta, Lija Bojera, Harija Kjuela, Alana Smita, Marka Viduke, Robija Faulera… Tim je igrao fantastičan fudbal pod vođstvom legendarnog menadžera Dejvida O’Lirija, koji je u svojoj prepoznatljivoj formaciji 4-4-2, sa ujakom i sestrićem na bekovima Garijem Kelijem i Ijanom Hartom (leva noga, magičan udarac) predstavljao jednu od najboljih engleskih ekipa u to vreme.

Opet, nisu ni slutili u Jorkširu da će u fudbalskoj rapsodiji uživati relativno kratko. Prvo su 2004.  pod teretom očajnih finansija ispali u Čempionšip, a zatim i 2007. po prvi put u istoriji - u kojoj se nalaze i tri titule šampiona Engleske (1969, 1974 i 1992) - Lids je dospeo među trećeligaše, objektivno gledano - na dno.

Čak tri godine trebale su Lidsu da se ponovo izdigne, i pod vođstvom Kena Bejtsa, čoveka koji je svojevremeno prodao Čelsi Romanu Abramoviču, vrati u Čempionšip, ali od 2010, pa sve do ove godine nije bilo nikakvog rezultatskog uspeha, niti naznaka da je Lids spreman za nešto zapaženiju ulogu u engleskom fudbalu koja mu po tradiciji pripada. Svih šest sezona Junajted je završio u donjem delu tabele, daleko od zone ispadanja, ali istovremeno i predaleko od elite.

Ako vam kažemo da se tokom desetogodišnjeg tavorenja u Čempionšipu jedini svetli trenutak za Lids desio 3. januara 2010. na verovatno najlepšem mestu na svetu, čuvenom Teatru snova u Mančesteru, gde je Džermejn Bekford ućutkao istorijski najvećeg protivnika Vajtsa, možete zamisliti kolika je količina frustracije navijača jorkširskog tima svih ovih godina. Taj sekund radosti čini se tako daleko... Trebalo da prođe sedam godina i pojavi se Geri Monk da bi navijači Lidsa povratili taj pobednički osećaj.

I jedino što je valjalo u Lidsu svih tih dana, nedelja i godina bili su navijači, jedna od najbrojnijih navijačkih grupa širom Engleske koja mu nikada nije okrenula leđa. Čak i kada su protestovali protiv “ludog” Italijana Čelina, igrače je s tribina uvek pratila legendarna pesma “Marching on together”, verovatno jedna do najlepših navijačkih himni koja postoji na Ostrvu, uz onu Liverpulovu “You’ll Never Walk Alone”. Poslednji uspesi nagrada su upravo za tu publiku koja je zaslužila da se raduje posle godina agonije.

              TIM SA OTPADA – Viking iz Torina, prgavi batinaš iz Velsa i Španac sa magijom

Svi vi koji se kladite i pratite Čempionšip, primetili ste da iz nedelje u nedelju ovaj tim beleži pobede, a za sve je zaslužan naporan rad trenera Monka. Jedan od najtalentovanijih engleskih trenera, koji je, ironično, dobio nadimak Starac tamo u Velsu, maestralno je “prokljuvio” najveće probleme ovog tima, pokazao da poseduje izuzetno kefalo kada se radi o menadžerskom poslu i učinio da mnogi fanovi Svonsija zažale što su ga čelnici kluba lako oterali sa Libertija pre godinu dana.

Prvo što je uradio bilo je da zakrpi tamo gde curi, naravno u odbrani. Lids je primao neoprostivo mnogo golova godinama unazad, a da to više ne bude slučaj pobrinuli su se sjajni štoperi Kajl Bartli i Pontus Janson. Njih dvojica čine najjaču osnovu ekipe iz koje dolazi snaga celog tima koji je procvetao protekle jeseni, a veliku pomoć imaju i u iskusnom golmanu Robertu Grinu, veteranu koji je sklon kiksevima, ali koji ume često da spase čiste golove i, što je najvažnije, zna kako se ide u Premijer ligu.

Imaju Vajtsi i sjajne bekove – mladog i talentovanog Čarlija Tejlora kojeg sada već juri pola Premijer lige i fantastičnog Luka Ajlinga, koji je pokazao da je najbolje letošnje pojačanje. Uz dobru odbranu, neumorni vezista Ijunan O’Kejn (stigao na pozajmicu iz Bornmuta) i Novozelanđanin Kris Vud (najbolji strelac sa 16 golova) takođe su važan faktor koji je uticao da Lids ove sezone postane mnogo kompaktnija ekipa, odnosno mnogo tvrđi orah za sve rivale.

Kada gube, fudbaleri Lidsa više ne liče na gomilu nesrećnika koji pognu glave, po čemu su bili prepoznatljivi, već na hrabru i motivisanu ekipu koja u svakoj situaciji ima plan. Umesto straha od neuspeha, Monk im je usadio osećanje da su jednaki - ako ne i bolji – sa svim ekipama u Čempionšipu i da su grupa igrača koja mora da stremi ka vrhu, napred.

Tu se posebno izdvaja Pontus Janson, 25-godišnji štoper, možda i otkriće sezone, koji je na Eland Roud došao na pozajmicu iz Torina, nakon što je pre toga osvojio čak tri titule šampiona sa Malmeom u rodnoj Švedskoj. Toliko je Janson podigao igru Lidsa da se navijači nadaju da će već u januaru biti otkupljen, jer je privukao pažnju i premijerligaških klubova. Jansona je u Lids doveo Pep Klotet, Španac, asistent Gerija Monka, koji ga je trenirao u Švedskoj.

I štoper Bartli je na pozajmici, i to iz Svonsija, gde ga je Monk trenirao, kao i Met Grims. Uz takve statuse za Lids ove sezone nastupaju i kreativni ofanzivni vezisti Španac Pablo Ernandez (Al Arabi) i sjajni Francuz Adi Sako (Sporting Lisabon). Za mnoge je šestomesečna pozajmica Ernandeza, nekadašnjeg reprezentativca Crvene furije, predstavljala jedan od najboljih letnjih transfera van Premijer lige, s obzirom na reputaciju i kreativnost koju ovaj fudbaler poseduje, pogotovo u napadu. To su kvaliteti koji su vrlo važni u ligi kakva je Čempionšip, jer prave razliku na utakmicama sa ekipama koje najčešće igraju na snagu.

Monk je iskoristio svoj odnos i ranije poznanstvo sa Ernandezom da ga ubedi da pruži šansu ligi kao što je Čempionšip i taj potez, odnosno činjenica da ga je ubedio, treba da bude kompliment Geriju Monku kao menadžeru. Ne samo što je Ernandez odlučio da se oproba u drugoligaškom rangu engleskog fudbala samo da bi opet radio sa bivšim trenerom, već je odbacio i unosan ugovor i luksuzan život u Kataru kako bi još jednom pokazao šta zna na vrhunskom nivou.     

Zapravo, najveći Lidsov problem trenutno je što su svi nosioci igre u ovom sjajnom timu na pozajmici i što tek treba da budu otkupljeni kako bi postali deo ovog kluba. Prema informacijama sa Elanda, njihova kupovina u nastupajućem prelaznom roku biće na vrhu prioriteta kako bi Lids mogao da bude konkurentan u pokušaju da izbori povratak u Premijer ligu. Na primer, Vajtsi imaju opciju da otkupe najboljeg fudbalera Jansona od Torina za samo 4.000.000 evra čim odigra 20 utakmica. Ta klauzula stupila je na snagu pre nekoliko dana. Pitanje je, međutim, da li će Junajted uspeti da na vreme finišira ovaj transfer pre nego što neki od premijerligaša odluči da pošalje ponudu za sjajnog Šveđanina, a taj strah deli i nekadašnji fudbaler i trener Lidsa Nil Redfern.
“Problem s pozajmljenim igračima je što su stalno u izlogu. Suma od 4.000.000 za Jansona je mala i nemojte misliti da premijerligaši to ne znaju. Pride, ta lova je za njih sitnica”.

Zaista, mnogi skauti iz engleskog elitnog ranga su do sada sigurno notirali i Kajla Bartlija, nekadašnjeg klinca Arsenala, koji je konačno pronašao sebe i pokazao zašto su ga smatrali jednim od najtalentovanijih engleskih štopera. Od 2010. bio je na sedam pozajmica, čak i u Glazgov Rendžersu, pre nego što je prešao u Svonsi 2012. Visok, snažan, beskrupulozan u duelima, mnogi će reći batinaš, ali ove jeseni nekoliko puta je sam donosio pobede Lidsu i takvog igrača mora da ima svaki tim.

Njegovu sjajnu formu Janson je zasenio tokom jeseni, ali bez obzira na tu činjenicu Bartli je jedan od najkonstantnijih fudbalera Lidsa. Opet, sa privremenim karakterom ugovora koji ima u Jorkširu navijače zabrinjava da možda neće još dugo nastupati na Eland roudu, posebno ukoliko klub ne bude uspeo da ga otkupi od Labudova.
“Dovođenje Bartlija i Jansona donelo je veliku razliku u igri Lidsa. Ekipi je nedostajala defanzivna stabilnost godinama unazad, ali je sada ona totalno nadomeštena. Janson je posebno napravio veliku razliku, igra svim srcem za navijače i klub, i u kratkom roku je postao božanstvo, nešto što nije viđeno skoro ovde. Njegov vikinški stav se totalno proširio na ceo tim, pa su igrači Lidsa uvereni da mogu da pobede svakog rivala na terenu. Jedini nedostatak ovog tima su rezerve. Ako bi se Bartli ili Janson kojim slučajem povredili, tim bi dosta pao, a slično je i sa napadom gde je Kris Vud nezamenljiv”, smatra Fil Hej, jedan od najvernijih hroničara zbivanja u Lidsu i novinar lokalnog Jorkšir ivning posta.

Naravno, ništa nije zagarantovano u ultratakmičarskoj ligi kakav je Čempionšip, gde je raspored mamutski sa čak 46 utakmica (plus tri meča plej-ofa) gde je potrebna ogromna snaga, a samo najspremnije, najsnažnije i najkvalitetnije ekipe koje do same završnice prvenstva premaše svoje limite na kraju pobeđuju i ulaze u čarobni krug zvani Premijer liga.

MONKOVA TIHA REVOLUCIJA

Plasman Lidsa u elitni rang engleskog fudbala bio bi divan način za Gerija Monka da podseti svet na svoj potencijal zbog kojeg su ga, dok nije dospeo u provaliju, smatrali čak i kandidatom za klupu Engleske. Ovde pričamo o treneru koji je Svonsi doveo do šesnaestine finala Lige Evrope i osmog mesta u Premijer ligi, pre nego što je nesrećno dobio otkaz u decembru 2015. godine posle očajnog perioda ekipe od samo jedne pobede na 11 utakmica. Opet, čini se da je postojala nepravda prilikom smene Monka na Libertiju, pogotovo ako imamo u vidu da je 13 godina svog života poklonio tom klubu što kao igrač, kapiten i trener. Njihov sadašnji pad i dno u Premijer ligi možda je najveća kazna za nepravdu koju su naneli plavokosom stručnjaku.

S obzirom na to da njegova reputacija i trenerska budućnost nisu pretrpele nikakve posledice zbog otkaza u Svosniju, jer su mnogi očekivali da se Monk uskoro pojavi na klupi nekog premijerligaša, bilo je iznenađenje kada je prošlog leta prihvatio ponudu Lidsa: ne samo što ovaj tim od 2011. nijednom nije završio sezonu u gornjem delu tabele Čempionšipa, već i zato što je davao problematične izjave o načinu na koji se njegov budući gazda odnosio prema trenerima.

Ipak, stvarno je impresivno posmatrati kako je Monk mirno i samouvereno povukao neke poteze nakon što je preuzeo posao na Eland roudu. Ne slušajući šaputanja sa strane kako će ga Čelino brzo potrošiti i oterati, stavio je svoj žig na novi Lids Junajted i osvojio srca velike većine navijača ovog kluba koji su predugo čekali da se pojavi jedan ovakav trener. 

Kada je preuzimao na sebe zadatak da obnovi Lids, Monk je poručio i da nije menadžer koji “ide od kluba do kluba i prihvata lake poslove”. Znajući da je prihvatio da radi sa “proždrljivcem” trenera kakav je Masimo Čelino, bilo je jasno da zaista priča ono što misli. Takođe, prihvatajući se zadatka da obnovi poljuljani lik i ponos jednog od fudbalski najtradicionalnijih engleskih klubova Monk je dospeo u centar pažnje. Izgleda da mu nije palo napamet da bi eventualni neuspeh mogao da ima trajne posledice na njegovu dalju karijeru. A možda je i ta mirnoća razlog zašto premijerligaška euforija još nije zavladala na tribinama Elanda, iako itekako ima razloga za tako nešto.

Bez obzira što je njegov dosadašnji učinak za svako divljenje, ne smemo da za boravimo i da je Monkova “tiha revolucija” još mlada, tek u povoju. Kako bi Lids zaista profitirao na njegovom potencijalu, ali i da bi sjajan tim koji ima još više napredovao, potrebno je da džangrizavi starac Čelino ostane tih i u pozadini. Onakav kakav je sada.

Istorija nas, međutim, uči da takvo ponašanje nije u karakteru temperamentnog Italijana. Zato se svi navijači Lidsa, ali i svi iskreni ljubitelji tradicionalnog fudbala, iskreno nadaju da je Čelino našao milost i sluh da dozvoli treneru dovoljno vremena da sprovede svoje zamisli. Jer tek tada će Monk moći da završi posao koji je prokleto dobro započeo.

Nećemo pominjati Premijer ligu na kraju, da ih ne izbaksuziramo...

PIŠE: Milan Zdravković

(foto: Action Images)